Krim već pod ruskom kontrolom

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

U UKRAJINI je objavljena opšta mobilizacija zbog opasnosti od ruske vojne intervencije, a vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov izdao je ukaz da oružane snage budu na najvišem nivou bojeve gotovosti. Sekretar Saveta bezbednosti Ukrajine Andrej Parobij, koji je rukovodio demonstrantima na Majdanu, kazao je da svi građani Ukrajine treba da se odazovu mobilizaciji.

I pored mobilizacije, Kijev je svestan da vojnički ne može da se suprotstavi Rusiji, pa se parlament istovremeno obratio ruskom predsedniku Putinu sa molbom da ne dopusti da njegova vojska uđe u Ukrajinu. Osim toga, tražili su da se ruski vojnici na Krimu povuku u bazu i da svako kretanje vojne tehnike mora biti u skladu sa dogovorom ukrajinskih vlasti. U Kijevu se nadaju da će Zapad uspeti da nagovori Putina da odustane od vojne intervencije.

Na drugoj strani, predsednik Rusije Putin i predsednik SAD Obama su razgovarali telefonom čak sat i po. Ruski predsednik je otvoreno rekao da će u slučaju širenja nasilja u istočnim regionaima Ukrajine i na Krimu, on zaštititi interese građana kojima je ruski maternji jezik. Amerika poziva Moskvu da se sva sporna pitanja sa Kijevom reše mirnim putem, pomoću dijaloga. Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu razgovarao je sa američkim ministrom Hejglom. Amerikanci su zapretili Rusiji političkom i ekonomskom izolacijom ako ona ne povuče svoje jedinice u baze. Za rešenje spora Obama opet nudi posrednike i posmatrače, koji bi došli u Ukrajinu preko SB OUN ili OEBS. Kanada i Litvanija su povukle svoje ambasadore iz Moskve.

Predsednik ukrajinskog parlamenta Aleksandar Turčinov, koji je ujedno i v. d. predsednika Ukrajine, telefonirao je predsedniku Dume Sergeju Nariškinu. Turčinov je uveravao da Ukrajina nije primenjivala silu i da ne planira da je koristi protiv svojih građana, ali i da su Ukrajinci spremni da zaštite svoju zemlju.

Ruska vlada je već odlučila da Krim dobije oko sedam milijardi rubalja (jedan evro, 48 rubalja) pomoći. U Moskvi kažu da to nije ni jedan posto od rashoda ruskih regiona.

Jedan od retkih ruskih političara koji se suprotstavio odluci da se mogu koristiti ruske oružane snage u Ukrajini je lider partije Jabloko Sergej Mitrohin. On kaže da je čak ako Putin i ne bude poslao armiju u Ukrajinu, napravljena velika šteta u odnosima između dva naroda.

Na Majdanu se organizuju dobrovoljci koji bi krenuli da se obračunaju sa neposlušnim regionima na istoku zemlje. Uprkos tim pretnjama, u Donjecku su odlučili da tamo ruski jezik bude službeni.

Najradikalniji nacionalisti na Majdanu, iz „Desnog sektora“, u nedelju su pokušali da se ograde od terorističkih pretnji svoga šefa Dmitrija Jaroša. Oni tvrde da se nisu obraćali za pomoć lideru čečenskih separatista i terorista Doku Umarovu. Vest o pomoći je bila postavljena na internet-strani Dmitrija Jaroša, gde on podseća Doka Umarova da su „mnogi Ukrajinci ratovali u čečenskoj oslobodilačkoj borbi... pa je došao čas da se zajednički pobedi Rusija“. Da stvar bude još čudnija, separatista Doka Umarov možda i nije više među živima.

Na Krimu najverovatnije nikakvih sukoba ruskih i ukrajinskih vojnika neće biti. Skoro sve policijske i vojne strukture su prešle na stranu sadašnjih vlasti u Simferopolju. Potpredsednik vlade Krima Rustam Temirgalijev kaže i da je deo ukrajinskih jedinica blokiran, a deo razoružan. Služba bezbednosti i posebne jedinice su takođe prešli na stranu krimskih vlasti. Otkazale su lojalnost Kijevu i jedinice PVO koje se nalaze na Krimu. Svi aerodromi na Krimu su pod kontrolom novih vlasti Krimske autonomne republike. Krimskim Tatarima su nove vlasti u Simferopolju obećale veliku materijalnu pomoć.

Rusija na Krimu ima 40 brodova, 18 jurišnih aviona, 12 transportnih aviona i oko 40 helikoptera. Rukovodilac Centra vojnog prognoziranja Anatolij Ciganjuk kaže da se u Sevastopolju nalazi 600 vojnika ruske morske pešadije. Njima u pomoć vrlo brzo može da stigne pojačanje morske pešadije koja se nalazi u Novorosijsku, ruskoj luci na Crnom moru. Rusija ima oko milion vojnika i neuporedivo bolje naoružanu armiju od Ukrajine.

Čime se može suprotstaviti Ukrajina?

Ona je donedavno po broju vojnika i oficira bila peta armija u Evropi, ali je opremljena oružjem nasleđenim iz SSSR-a. Ukrajinska armija je još do kraja 2012. imala 184.000 vojnika i oficira. Sada je broj znatno manji, a bilo je planirano da se provede reforma i da se do 2017. armija smanji sa 184.000 na samo 70.000.

- Ukrajinska armija na Krimu uglavnom ima vojnike koji su tamo po ugovoru i koji su uglavnom sa Krima, pa je jasno da ti ljudi neće hteti da ratuju sa ruskom armijom, objašnjava Ruslan Puhov, rukovodilac moskovskog Centra strateških analiza.

Bivši ministar spoljnih poslova Ukrajine Vladimmir Ogrisko je izjavio da Ukrajina što pre mora da obnovi svoje atomske potencijale. On kaže: „Da Ukrajina ima atomsko oružje, drugačije bi se sada razgovaralo.“

Čak i kada bi ga poslušale nove vlasti, treba mnogo para a i vremena da se naprave nove rakete sa atomskim glavama. Za tu avanturu Ukrajina nema novca.

Posle raspada SSSR-a, rukovodstvo u Kijevu je odlučilo da se dobrovoljno odrekne atomskog oružja, pa je ono ustupljeno Rusiji. Posle 1. juna 1996. u Ukrajini nije ostala nijedna raketa ili atomska glava.

Da podsetimo, u vreme SSSR na teritoriji Ukrajine je 176 interkontinentalnih balističkih raketa, a u vreme proglašenja nezavisnosti bilo je 700.000 vojnika. Nekada moćna vojna industrija u Ukrajini redukovala je svoju proizvodnju i u vreme krize je opstala zahvaljujući kooperaciji sa Rusijom. Jedan broj fabrika je pokušao da preživi prelaskom na civilnu proizvodnju. Ukrajina je planirala da uz pomoć Rusije obnovi i unapredi proizvodnju, ne samo zato što njenoj armiji treba moderno oružje, već i zato što želi da poveća izvoz.

Sada, kada su Rusi praktično već zauzeli Krim, mala je verovatnoća, osim ako ne dođe do krvoprolića u gradovima istočne Ukrajine, da Putin tamo pošalje svoje jedinice.

KERI: RUSIJA MNOGO RIZIKUJE

AMERIČKI državni sekretar Džon Keri u nedelju je otvoreno upozorio Rusiju da rizikuje da izgubi mesto u prestižnoj Grupi osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8) zbog mogućeg slanja svojih trupa na ukrajinsko poluostrvo Krim. Keri je u emisiji televizijske mreže En-Bi-Es upozorio ruskog predsednika Vladimira Putina da „ako se ovo nastavi, neće biti samita G8 u Sočiju, a Rusija bi čak mogla i da izgubi mesto u G8“.

- Može da dođe i do zamrzavanja imovine ruskih kompanija, američke kompanije bi mogle da se povuku, moglo bi da dođe do još većeg haosa - rekao je Keri. - Rizici su veliki.

SAD, Britanija i Francuska su se već povukle iz ovonedeljnih pripremnih sastanaka za samit G8, zakazan za jun u Sočiju

- Ako Rusija želi da bude članica G8, ona mora i da se ponaša kao država G8. Čitava ta grupa zemalja, kao i još neke države, spremne su da idu do kraja u izolaciji Rusije, u slučaju da dođe do invazije - rekao je Keri. On je dodao da su te zemlje spremne da uvedu sankcije, da ekonomski izoluju Rusiju, a rublja, kako je naveo, već ionako pada.