PČELE I DRONOVI TRAŽE MINE PO BALKANU: Tehnološke inovacije koje mogu da pomognu da se razgraniče i potvrde opasne oblasti

Novosti online

04. 04. 2021. u 20:05

DRONOVI se koriste za praćenje pčela koje su obučene da osećaju hemikalije u nagaznim minama. Zahvaljujući činjenici da antenama mogu da osete miris eksploziva, istraživači u zemljama kao što je Hrvatska uložili su godine i godine u usavršavanje upotrebe pčela za lociranje mina.

ПЧЕЛЕ И ДРОНОВИ ТРАЖЕ МИНЕ ПО БАЛКАНУ: Технолошке иновације које могу да помогну да се разграниче и потврде опасне области

Foto: pixabay

Među vrline pčela za koje možda niste znali spada i njihova sposobnost otkrivanja bombi.

Foto: Free Images Pixabay

Ali tu postoji jedan problem.

Dok insekti veselo zuje po oblastima kontaminiranim minama, ljudima je izuzetno teško da prate kuda one idu, između ostalog i zato što jurnjava za pčelama preko minskog polja nije baš najbolja ideja.

Tu na scenu stupaju dronovi.

Tim iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske smislio je kako da iskoristi dronove za nadziranje pčela dok one vredno rade.

Foto: pixabay

Bespilotne vazdušne letilice snimaju insekte, a snimci se kasnije kompjuterski analiziraju kako bi se utvrdilo gde su mine skrivene u zemlji.

Nagazne mine zakopane tokom ratova koji su se vodili pre više decenija i dalje predstavljaju smrtonosnu opasnost u mnogim krajevima sveta.

Više hiljada mina postavljeno je tokom rata na Balkanu 1990-ih i mnoge su ostale tamo sve do današnjeg dana.

Procenjuje se da u Bosni i Hercegovini ima 80.000 mina i još oko 30.000 u Hrvatskoj.

Čišćenje mina je dugoročni, mukotrpan projekat koji ne nudi laka rešenja. Ali tehnološke inovacije i dalje mogu mnogo da pomognu.

- Želeli smo da pokušamo da zaštitimo ljude od potencijalne opasnosti… i da probamo da iskoristimo dronove - kaže Vladimir Risojević sa Univerziteta u Banjaluci.

Pre toga, jedan drugi tim kolega istraživača usavršio je metod za obučavanje pčela za otkrivanje mina.

Oni su to postigli naučivši pčele da povezuju miris TNT-a sa hranom - šećernim rastvorom.

Na terenu, obučene pčele imaju običaj da se okupe na gomili blizu mesta na kojima su zakopane mine u nadi da će tu pronaći hranu.

Ovakve akcije se sprovode već mnogo godina, ali profesor Risojević kaže da su on i njegov tim shvatili da bi kompjuteri mogli da pomognu - automatskom analizom snimaka pčela koje su u potrazi za minama, da bi onda mogli da iscrtaju mapu njihovih aktivnosti i lakše lociraju mine.

Čak se i to pokazalo kao nezgodno.

- Čak je i ljudima veoma teško da pronađu ove pčele u letu na video snimku, a kamoli kompjuterskim vizuelnim sistemima - kaže on.

- Bilo je momenata kad smo mislili da smo potpuno ludi što uopšte pokušavamo, ali bio sam prijatno iznenađen rezultatima koje smo postigli.

Tim je počeo da snima oblasti pod vedrim nebom na koje su zalepili "sintetičke pčele" - mutne sive fleke koje zuje po sceni.

Kad su uspeli da postignu to da sintetičke pčele ne mogu da se razlikuju od snimaka pravih pčela, tim se poslužio algoritmom za mašinsko učenje i obučio kompjuter da precizno otkriva i prati mrlje na ekranu.

U testu opisanom u nedavno objavljenoj studiji, algoritam se pokazao više od 80 odsto preciznim u pronalaženju ovih digitalnih pčela.

Istraživači su potom izašli na minsko polje koje je bezbedno, jer sadrži prave ali deaktivirane mine zakopane na anonimnim lokacijama u Hrvatskom minskom akcionom centru - kako bi se uverili kako sistem funkcioniše u autentičnim uslovima.

Detalji rezultata testa tek treba da budu objavljeni u akademskoj studiji, ali profesor Risojević kaže da je postojala snažna korelacija između mesta na kojima su se pčele okupljale i poznatih mesta sa minama na lokaciji za testiranje.

U ovom trenutku, sistem funkcioniše uz korišćenje dronova programiranih da lete unapred određenom putanjom, nadlećući minsko polje dok snimaju pčele koje zuje naokolo.

Naknadna analiza snimaka pokazuje gde su se pčele tačno okupljale.

Možda će proći nekoliko godina pre nego što ovaj pristup bude korišćen na mestima pretrpanim opasnim, aktivnim minama, kaže profesor Risojević.

Međutim, on misli da pristup može da posluži kao dopuna drugim deminerskim tehnikama.

Među tehnološkim alatima koji se već koriste za deminiranje su ručni metalni detektori s ugrađenim radarom za pretraživanje zemlje.

Čak i uz pomoć jedne takve tehnologije, deminerskim timovima je teško da znaju zasigurno da li su uklonili baš svaku minu iz minirane oblasti.

Pčele i dronovi mogli bi, na primer, da posle svega izvrše provere, i potvrde da nijedna nije propuštena.

- Dobre tehnološke inovacije koje mogu da pomognu da se razgraniče i potvrde opasne oblasti zaista su od velike koristi - kaže Metju Brej Bolton sa Univerziteta Pejs iz NJujorka, autor knjige Politička minska polja: Borba protiv automatizovanog ubijanja.

Međutim, on dodaje da za problem minskih polja ne postoje brza rešenja.

Političke zavrzlame i nedostatak resursa često znače da projekti raščišćavanja mogu da se oduže, bez obzira na tehnologije koje su dostupne kao pomoć.

Plus, u zemljama kao što je Jemen, mine nastavljaju da postavljaju sve do današnjeg dana.

Profesor Risojević se nada da će, uprkos preprekama, sistem njegovog tima jednog dana pomoći da se deminiraju minska polja u zemljama kao što su Hrvatska ili Bosna i Hercegovina.

A moglo bi da dođe i do druge vrste primene.

Poslednjih godina istraživanje kompjuterskog vida razvilo je eksperimentalne sisteme koji mogu da pronađu i prate insekte u divljini.

Profesor Risojević i njegov tim sugerišu da bi takvi alati jednog dana mogli da nadziru oprašivače.

Ovi insekti, uključujući pčele, ključni su za zdravlje useva i ekosistema, ali njihovi brojevi su u opadanju poslednjih godina, uglavnom zbog zagađenja izazvanog ljudskim aktivnostima.

Insekti i mašine koji sarađuju - zabavna ideja i potencijalno dobra po planetu.

(Bi-Bi-Si)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)