Računanje vremena je stvar dogovora. Mi smo odavno utvrdili da je februar mesec koji najkraće traje, i da mu svake prestupne godine dodajemo po jedan dan. Međutim, u 18. veku, februar je imao i 30 dana.


Prilikom prelaska sa julijanskog na gregorijanski kalendar, vlast u Švedskoj je odlučila da ne preduzima oštre poteze, već da postepeno počne da koristi novi kalendar.


Bilo je planirano da se od 1700. do 1740. godine u prestupnim godinama preskoči dodavanje jednog dana u februaru, čime bi se uskladili sa gregorijanskim kalendarom koji je već bio uveden u mnogim evropskim zemljama.


Prestupni dan je preskočen 1700. godine, ali nije 1704. i 1708, zbog toga što je u toku bio Veliki severni rat između Švedske i Rusije, pa su švedske vlasti zaboravile na kalendar.


Kako bi se izbegle buduće greške i dodatno zbunjivanje, odlučeno je da se od 1712. godine dodavanjem dva zaostala prestupna dana u Švedskoj ponovo koristi julijanski kalendar.


Zaostali dani su dodati u februaru, pa istorija Švedske beleži 30. februar 1712. godine koji je po gregorijanskom kalendaru bio 11. mart, a po julijanskom 29. februar.


Pročitajte još: 29. februar, dan velikih preokreta: Za ove znakove će biti neverovatno srećan


Gregorijanski kalendar u Švedskoj konačno je uveden 1753. godine, kada je nakon 17. februara usledio 1. mart.


Savremeni računarski sistemi danas ne bi dozvolili da se dogodi ovakav propust, ali kada su nemirna vremena, može se dogoditi da budete rođeni na datum koji se više nikad neće ponoviti.


(rts.rs)