Potežu se po sudovima, žive u mraku: Mihailovići u stanu solidarnosti žive bez struje

ZA razliku od ostale dece, naš sin, đak prvak Matea ne može preko televizije da prati nastavu, jer u stanu u kom živimo već godinu dana nema struje. Nemamo ni televizor, ni osnovne uslove za život, i sa zebnjom svakog dana iščekujemo da nas izbace iz stana solidarnosti, u koji smo se 2013. godine uselili.

Ovo kažu supružnici Aleksandar (38) i Marijana (28) Mihailović iz Ljiga, koji sa troje dece, sedmogodišnjim Mateom, godinu mlađim Mihailom i četvorogodišnjom ćerkom Marijanom, žive u zgradi solidarnosti, u Ulici dr Ljube Sajića bb, u jednom od dva stana nekadašnje firme "Livnica". I to bez struje od janura prošle godine.

- Stan u prizemlju, gde živimo, pripao je mom ocu Zoranu Mihailoviću, nekadašnjem radniku "Livnice", koji je bio prvi na rang-listi za dodelu - kaže Aleksandar. - Zbog privatizacije firme, promene direktora, smene vlasti, stanovi nikad nisu dodeljeni, pa je otac tužio ovo preduzeće, ali se sudskim postupcima kraj ne nazire. Krov nad glavom nismo imali, nepravdu više nismo mogli da trpimo, pa smo se u stan uselili. Proteklih godina više puta tražili smo od Elektrodistribucije Ljig da prijavimo strujomer na naše ime, ali su to uvek odbijali s obrazloženjem da stan mom ocu nije zvanično dodeljen i da nemamo vlasnički list. Početkom prošle, 2019. godine, usred zime skinuli su brojilo i od tada živimo u mraku.

U "Livnici" Ljig ističu, međutim, da su neosnovane tvrdnje da stan solidarnosti pripada porodici Mihailović. Kažu da nikada u firmi nije bila formirana rang-lista za dodelu, a zgrada nije dovršena, niti joj je izdata upotrebna dozvola. Zoran Mihailović, kažu, sredinom jula 2013. godine neovlašćeno se sa sinom, snahom i troje maloletne unučadi uselio u stan, pa je protiv njega "Livnica Ljig" podnela tužbu, koja je okončana izvršnim rešenjem Osnovnog suda u Mionici o prinudnom iseljenju.

Matea uči uz sveću

NEPREKIDNA STREPNjA

KO zna šta će sa nama biti u ovakvim uslovima, u vreme epidemije virusa korona - kaže nam Marijana. - Živimo kao u srednjem veku, bez sijalice, frižidera, bojlera. Sin uči i piše domaći uz svetlost sveće, a decu kupam tako što na plinskom šporetu zagrejem vodu. Iseljenjem nam više ne prete, jer su odustali pošto to ne mogu da urade pravnim sredstvima, pa su isključili struju i ostavili nas u mraku, nadajući se da ćemo sami izaći. A mi nemamo gde!