Čuda Viminacijuma tek će da šokiraju: Ništa slično na svetu ne postoji

SAMO tri odsto arheološkog lokaliteta Viminacijum u Starom Kostolcu, na prostoru prestonice rimske provincije Gornje Mezije, do sada je istraženo. U toj minijaturnoj oblasti u poslednjih 20 godina otkrivena je grobnica cara Hostilijana kraj najveće nekropole na području rimskog carstva. Iskopana je i jedinstvena grobnica sa najlepšim freskama kasne antike, kao i tajanstvena podzemna crkva - memorija i u njoj kraj skeleta kapsule sa zlatnim i srebrnim listićima ispisanim magijskim formulama na aramejskom jeziku kojim je govorio Hrist. Ništa slično na svetu ne postoji.

Još ranije, u jednom grobu pronađen je hrišćanski relikvijar, olovni sandučić u kakvima su čuvani ostaci svetih mučenika, ukrašen jednom od najstarijih predstava krsta na svetu. Prošle nedelje na Viminacijumu je otkrivena jedinstvena flota brodova i čamaca ukopana usred brda na dva kilometra od Dunava. Plovila su ostala konzervirana u mulju presahlog toka neke velike drevne reke. Flota je nađena blizu lokacije gde je otkopano groblje čupavih mamuta iz ledenog doba. Nešto dalje je pronađen skelet ćosavog divovskog afričkog mamuta koji je ovde živeo milion godina ranije, u periodu tropskog raja.

Samo nabrajanje otkrića s Viminacijuma napunilo bi knjigu od stotina strana, kažu arheolozi.

- Sva ova otkrića su važna i ljudi ih smatraju senzacijama, što ona i jesu. Ja ih pak vidim kao putokaz za onu veliku tajnu koja će tek biti otkrivena. Jer, sve što je do sada pronađeno nalazi se na samo tri odsto lokaliteta. Šta li se tek krije na ostalih 97 odsto prostora od 450 hektara? Smatram da su istraživanja Viminacijuma tek na početku - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i prvi čovek Naučnog projekta Viminacijum.

Grobnica cara Hostilijana


IZA njegovih naučnih titula stoji još jedna, veća i značajnija. Profesor Miško, kako ga familijarno zove ceo Stari Kostolac, u stvari je čovek koji je uveo arheologiju u svaku srpsku kuću. Zbog neverovatnih otkrića njegovog tima domaćice su nedeljom ostavljale kuvanje ručka da bi u "Žikinoj šarenici" gledale izveštaj s arheološkog nalazišta, a strastveni "naučnici" s "Novostima" u rukama vodili su o Viminacijumu polemike u kafani, a moderniji na internet-forumima. Pisac ovih redova imao je čast da profesora Koraća upozna na početku priče, pre dvadeset godina, na maloj livadi između beskrajnih njiva zasejanih kukuruzom oko Termoelektrane "Kostolac".

Do njegove ekipe stigao sam prašnjavim poljskim putem i zatekao neobičnog naučnika pod šatorom okruženog mladim arheolozima kojima je davao uputstva. Na rubu parcele gde su imali dozvolu da rade vlasnik susedne njive pod kukuruzom postavio je tablu sa upozorenjem "Strogo zabranjen ulaz". Dok sam hodao livadom pod đonovima su mi krckali opeka i komadi maltera, pa sam upitao ko je prosuo toliki šut po oranicama.

- Nije to običan šut, to su ostaci Viminacijuma. Ispod nas je veliki vojni logor i grad, prestonica rimske provincije Gornje Mezije, gde je živelo više od 40.000 ljudi. I vojni logor sa oko 14.000 legionara. Ispod njiva su hramovi, trgovi, javne i stambene zgrade. Dođi, pokazaću ti gde mislim da su bile terme - rekao je smeškajući se dr Korać.

Skelet divovskog mamuta

UZEO je sekiru i otišli smo do visokog gustog žbunja koje je počeo da seče. Za jednog univerzitetskog profesora bio je odličan drvoseča. Posle izvesnog vremena ukazao se komadić zida od opeke.

- Evo, to su terme. A pored je amfiteatar - rekao je samouvereno. Nisam bio baš uveren. Ali optimizam dr Koraća je bio neodoljiv i nastavio sam da posećujem Viminacijum, da vidim šta će od svega toga biti. Posle nekoliko meseci otkopan je prostor oko onog komadića zida i zaista su se ukazali ostaci ogromnih gradskih termi. Bilo je to senzacionalno otkriće na koje su se nadovezala druga.

Mnogo kasnije pitao sam profesora kako je znao gde se terme nalaze, da li je ispitivao tlo nekim uređajem. Pogledao me je i ozbiljno rekao:

- Iskreno govoreći, nisam znao. Pre početka iskopavanja mučilo me pitanje gde da kopam, jer mi je budžet bio vrlo mali. Bilo mi je potrebno značajno otkriće da bi se finansiranje istraživanja nastavilo. Svako jutro šetao sam po poljima ispod kojih leži Viminacijum i svaki put se pojavljivao orao koji je sletao na onaj žbun. Zavirio sam posle nekoliko dana u njega i video zid. Bio sam siguran da je to znak da sam na pravom mestu. I zaista, desilo se čudo!

Ostatak broda u brdu


BILO je to prvo čudo kome sam svedočio na Viminacijumu, dok je on bio samo niz ledina i kukuruzišta. Danas je na ovom prostoru svetski poznat lokalitet na koji dolaze desetine hiljada turista da vide naučni izložbeni centar, zidine vojnog logora legija Četvrte Flavije i Sedme Klaudije, verno rekonstruisan amfiteatar, carsku nekropolu, podzemni muzej pećinu sa ostacima mamuta, rimski avantura park i kongresni centar u kasarnama kakve su koristili rimski legionari. Arheolozi kažu da su to samo mali delovi blaga koje se još uvek krije ispod zemlje.

- Postojale su stotine velikih gradova na prostoru Rimskog carstva, od Britanije do Mesopotamije. Svi ti gradovi su u jednom trenutku zamrli pod udarima invazija i seoba naroda, a zatim su opet oživeli i nastavili da se razvijaju, na istom mestu. Zato mi danas ne možemo da vidimo rimski Londinijum, Mediolanum, Sirmijum, Singidunum. Iznad njih žive London, Milano, Sremska Mitrovica, Beograd. Postoji samo jedan izuzetak od tog pravila na teritoriji celog Rima: Viminacijum. Ne samo što nad njegovim zgradama nije niklo novo naselje, već ni nad nekropolama nije nastavljeno ukopavanje. Sve je ostalo onako kako je bilo do 5. veka kada je Viminacijum opustošen u hunskoj najezdi - kaže profesor Korać.


On nema objašnjenje zašto su sledeće vizantijsko naselje Viminakion i srpski grad Braničevo podignuti nešto dalje od Viminacijuma. Nema sličnog primera da zgrade i infrastruktura velikog grada ne budu ponovo naseljene.

- Posle 40 godina rada na ovom lokalitetu siguran sam da je Viminacijum ostao netaknut samo iz jednog razloga, da bi nam otkrio neku tajnu, neko značajno zaveštanje koje je u njemu skriveno. Možda će nekom to zvučati suviše slobodno ili čak suludo, ali sada sam siguran da je neko, nazovite ga kako želite, ostavio na Viminacijumu nešto važno što tek treba da se pronađe. I što treba da nam, po mom mišljenju, donese boljitak. To će tek otkriti arheolozi iza mene ili čak njihovi naslednici.

Verujem u to! - uzbuđeno govori prof. dr Korać posle najnovijeg otkrića flote brodova u dubini brda.

Dr Miomir Korać prvi čovek naučnog projekta


ON naglašava da je arheologija od pomoćne grane istorije postala disciplina koja menja istorijske zablude i popunjava rupe u znanju o prošlosti.

- Mi arheolozi baratamo izvornim kodom koji nam govori o potpuno novim stvarima. U svetlu otkrića na Viminacijumu vidi se da naš prostor ima jedan veliki kontinuitet života i razvoja koji je teško objašnjiv. Važnost našeg prostora pokazuje činjenica da sa njega potiče 17 rimskih imperatora. Ali i to što je u Viminacijumu u prvoj polovini 4. veka održan sastanak imperatora na kome se nagoveštavalo da će rimska država biti podeljena na dve nove celine, što će ozvaničiti car Teodosije 395. godine. Ta transformacija svetskog carstva na Zapadno i Istočno, koja je i danas aktuelna, dogovorena je kod nas. Na našem prostoru su se oduvek dešavali civilizacijski prelomi - kaže dr Korać.

CRNCI

ANTROPOLOZI iz laboratorija Naučnog centra Viminacijum utvrdili su analizom skeleta da je ovde živelo veoma heterogeno stanovništvo, od autohtonog ovdašnjeg do pridošlica sa svih strana, uključujući i crnce. Prosečan vek stanovnika Viminacijuma bio je oko 30 godina, mada je bilo i onih koji su živeli znatno duže.


ZAZIDANI POKOJNICI

OGROMNA nekropola prestonice provincije Gornje Mezije koristila se od 1. do 6. veka, a pokojnici su sahranjivani u šest nivoa, što govori o brojnosti stanovništva. Arheolozi ističu da nije samo broj grobnica spektakularan. Oni su otkrili duboko pod zemljom ranohrišćansku memoriju, grobnicu i hram ujedno, a u njoj malu riznicu izuzetno retkih zlatnika.

- Memorija nam je postavila i jednu neobičnu zagonetku. Pokojnici u njoj bili su zamalterisani, kao da je neko želeo da ih zadrži u grobu, što nije zabeleženo nigde u svetu. Pokojnici ne izlaze iz grobova, zar ne? Osim ako su vampiri - uveren je dr Korać.


ARAMEJSKA MAGIJA

TAJANSTVENE poruke moćnim božanstvima ugrebane na lamelama, komadima finog, tankog srebrnog i zlatnog lima, koje su sahranjene s pokojnicima iz Viminacijuma u specijalnim kapsulama, otkrili su arheolozi iskopavajući rimsku nekropolu u zaleđu Termoelektrane "Kostolac". Sručnjaci su uspeli da pročitaju imena božanstava i demona, a dešifrovani tekst je ponudio samo nova pitanja. U njemu se prizivaju Baal, u jevrejskoj bibliji "lažni bog", i Jahve (Jehova), koji je pravi i jedini hebrejski bog, a tu tradiciju je preuzelo i hrišćanstvo. Istovremeno obraćanje ovim silama je nezabeleženo, kao da hrišćanin istovremeno priziva Hrista i Antihrista.