Sretenjski ustav: Temelji moderne Srpske države

SRETENjSKI ustav je prvi zakonski akt kojim je utemeljena srpska državnost. U vreme njegovog donošenja, 1835. godine, još uvek vazalna Kneževina Srbija smogla je snage da posle komplikovanih unutrašnjih odnosa donese Ustav koji je za to vreme bio najmoderniji i najnapredniji.

Ovim rečima priču o Sretenjskom ustavu, kao i okolnostima pod kojima je donet ovaj najvažniji državni dokument, počinje istoričar dr Momčilo Pavlović, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju.

- Sa jedne strane, ovaj Ustav je doprineo ograničenju samovolje kneza Miloša Obrenovića, dok se sa druge strane osećao snažan poriv da se srpsko društvo uredi na "evropejski" način - kaže dr Pavlović. - Ustav je napisao Dimitrije Davidović, uglednik visokog obrazovanja za ono doba, ali čovek koji nije bio pravnik.

Davidović je kao uzor imao ondašnji belgijski (ili "belgijanski" kako se tad govorilo) i francuski ustav. Ovaj, najviši državni akt predstavljen je u Kragujevcu, tadašnjem glavnom gradu Kneževine Srbije.

PROČITAJTE JOŠ - Narod još ne zna šta za nas znači Sretenje

- Na kneževoj besedi u Kragujevcu, o Sretenju 1835. godine, skupilo se oko 2.300 predstavnika okružja, kapetana i drugog sveta - nastavlja dr Pavlović. - Pred tom masom Miloš je obnarodovao Ustav. U 142 člana prvi put je uređeno "dostoinstvo i prostor Srbije", određena su državna znamenja, regulisana je uloga kneza i njegovih naslednika, uloga Državnog saveta, sudstva, pravoslavne crkve, kao i "osnovna prava Srbinova".

Sretenjski ustav regulisao je podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Potpisali su ga predstavnici 15 okružja, kao i predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Državnog saveta.

Naravno, tako visokodemokratski dokument u jednoj balkanskoj zemlji nije bio prihvaćen sa radošću velikih sila. Kao i mnogo puta pre i posle toga, moćnici imali su primedbe na postojanje ovakvog zakonika.

- Sretenjski ustav je izazvao veliko protivljenje Turske, ali i Rusije - podseća dr Pavlović. - Razlozi Turske očitavali su se u tome što je Srbija, u odnosu na nju, bila u poluautonomnom statusu, pa prema njihovom mišljenju, a pogotovo interesu - nije imala pravo da donosi takav akt.
Za Rusiju 19. veka argumenti kojima su se protivili ovakvoj vrsti srpske samostalnosti bili su nešto drugačiji.

- Ruska diplomatija smatrala je kako je Ustav isuviše liberalan, i da "ne odgovara srpskom društvu" - kaže naš sagovornik.

Neki su ga slikovito tumačili kao "francuski zasad u srpskoj šumi", jasno aludirajući na prisustvo prodemokratskih tekovina francuske buržoaske revolucije. Pod takvim pritiskom, knez Miloš Obrenović bio je primoran da suspenduje Ustav koji je bio na snazi nepuna dva meseca.

U takvim političkim okolnostima, Srbi su morali da sačekaju da prođu još tri godine kako bi na snagu stupio takozvani Turski ustav iz 1838. godine, kojim su, najzad, definisani odnosi u Srbiji. Značaj ovog datuma u istoriji naše zemlje očigledno je ogroman. Dr Pavlović podseća kako je Sretenje ostavilo dubok trag i zato što je 1804. godine podignuta buna protiv dahija upravo na taj dan. Narodna pobuna protiv krajnje surove, brutalne i bahate vlasti, brzo je prerasla u Prvi Srpski ustanak. Najzad, taj događaj se tretira i kao srpska revolucija. Sve je krunisano Ustavom koji je ispisan 31 godinu kasnije.

- Ta dva datuma u sebi objedinjuju slobodarsku i demokratsku tradiciju srpskog društva - zaključuje dr Momčilo Pavlović. - Zbog toga se ovi datumi uzimaju kao početak stvaranja moderne srpske države koja je konačno dobila punu nezavisnost 1878. godine.
Da bismo bolje razumeli prilike u Srbiji i oko nje u doba nastanka Sretenjskog ustava, pitali smo za mišljenje politikologa i sociologa dr Jovana Bazića, prorektora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

- U to vreme, iako je bio nepismen, Miloš Obrenović je razumeo globalna, društveno-istorijska kretanja u Evropi - naglašava dr Bazić. - Bilo je to doba naprednih ideja, među kojima je dominirao liberalizam, ali ovde postoji još jedan suštinski važan momenat. Sretenjski ustav faktički je ukinuo feudalizam u Srbiji.

Bez obzira na to što je kratko trajao, ovaj ustav je bio podstrek za društveno-ekonomski razvoj srpskog društva, za razvoj liberalnih i demokratskih ideja i za ukorenjivanje prvih formi industrijskog društva.

- Važno je prisetiti se kako je knez Miloš u to vreme počeo da dovodi intelektualce iz Evrope - dodaje dr Bazić. - Bilo je tu i naših ljudi koji su bili školovani u inostranstvu i koji su donosili važne ideje u Srbiju. Takođe, slao je srpske đake na školovanje u Evropu, kako bi uneo znanja i umeća stečena na Starom kontinentu.
Mnogo godina kasnije, zamolili smo naše sagovornike da uporedimo vremena kada je Sretenjski ustav donet, i ovo, naše, današnje doba.

- Na Sretenje 2020. godine, ponavljamo radnje koje smo imali u prošlosti - zaključuju dr Pavlović i dr Bazić. - I dalje smo na putu od orijentalnih vrednosti ka evropskim, i dalje se borimo za svoju nezavisnost, "dostoinstvo i prostor Srbije", posebno na njenom jugu - na Kosovu i Metohiji.


FES I ODELO

KNEZ Miloš Obrenović bio je prvi srpski vladar koji je zamenio tursi fes evropskim odelom. Na tome insistira dr Momčilo Pavlović, napominjući da je ovaj detalj kao slikovit i važan.

- Kada bi bio postavljan knez, beogradski paša bi ga ogrnuo kaftanom, i to je bila odora koji bi simbolično nosio u svim zvaničnim prilikama. Miloš je odbacio ovu odeždu kojom bi mu Turci priznavali dostojanstvo, već bi se oblačio u evropsko, građansko odelo. To je bio način da pokaže kojim putem je hteo da vodi svoju Srbiju.

PROČITAJTE JOŠ - Nema važnijeg datuma u srpskoj istoriji: Sretenje simbol borbe za slobodu

NARODNA VEROVANjA O SRETENjU

OBIČAJI pod kojima su vekovima živeli naši preci veoma jasno su vezani za praznik Sretenje. Tako, kako podseća Dragomir Antonić, postoji pravilo vezano za mečku i njen izlazak iz pećine.

- Na ovaj dan mečka izlazi iz svog skloništa, i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom - kaže Antonić. - Koliko je ovo verovanje uvreženo govore i posetioci Zoološkog vrta u Beogradu, koji su ranije dolazili da vide ponašanje mečke Božane.

Prelepo verovanje vezano je i za vrapce. Oni do ovog dana biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju. Tada su najglasniji i najbučniji. Možda je nalepše verovanje kod nas ono u kojem devojke treba dobro da gledaju koga će ovog jutra prvog da sretnu. Veruje se da će budući mladoženja ličiti baš na tu osobu.