Zašto Srbi slave Božić 7. januara, a ne danas i po kalendaru Milutina Milankovića

Novosti Online

sreda, 25. 12. 2019. u 11:40

Зашто Срби славе Божић 7. јануара, а не данас и по календару Милутина Миланковића

Arhiva V.N.

Da Srbi slave Božić po Milutinu Milankoviću, onda bismo i mi, kao i milioni ljudi širom sveta danas praznovali
Da Srbi slave Božić po Milutinu Milankoviću, onda bismo i mi, kao i milioni ljudi širom sveta danas praznovali.

Zašto ne slavimo Božić 25. decembra već 7. januara, zašto neke pravoslavne zemlje koriste gregorijanski, a druge, među kojima je i Srbija, julijanski kalendar i da li je kalendar Milutina Milankovića najtačniji od svih za Telegraf.rs otkriva astronom Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".


Prema njegovim rečima, trajanje godine nije celobrojni broj, to je broj sa ostatkom i sada, tokom vremena, taj mali ostatak sa nagomilava.


- Zemlja se okolo Sunca ne okrene za tačno 365 dana, već za 365,2422 - što nije ceo broj. Ovaj ostatak od približno 5 časova i 49 minuta se tokom vremena nakuplja, akumulira, što dovodi do pomeranja datuma godišnjih doba, praznika,.. Zato je uvedena prestupna godina sa kojom se na svake četiri godine (uglavnom) ova razlika u najvećem poništava. No, i na taj način ostaje manja razlika koja se takođe uvećava s vremenom - kaže na početku razgovora Simonović.


Kako kaže, neki su tu razliku rešili prelaženjem na gregorijanski kalendar.


- Zapadni ili moderni svet je to rešio prelaskom na gregorijanski kalendar koji je između ostalog jednom intervencijom udesio da se ova razlika smanji i našao je mehanizam da se ona s vremena na vreme popravlja, a to su ove prestupne godine, dok julijanski kalendar (koji praktikuje SPC) nije i on s vremenom akumulira tu grešku koja postaje sve veća i veća na odnosu na ono što su neki fiksni ili prepoznatljivi trenuci kao što su godišnja doba ili verski praznici - ističe sagovornik.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, ta greška narasla i to je pitanje crkvenog kalendara.


- Mi u građanskoj, sekularnoj upotrebi koristimo gregorijanski kalendar i on u tom pogledu sasvim zadovoljava te stvari - dodaje Simonović.


Godine 1923. smo mogli početi da slavimo Božić 25 decembra, a nismo. Zašto?


- Što se crkve tiče, ranije su postojale ideje reforme julijanskog kalendara i s tim u vezi se često spominje naš naučnik Milutin Milanković, a Simonović kaže da je ispravnije reći kalendar Trpković-Milanković.


- U pitanju je predlog Srpske pravoslavne crkve da se kalendar reformiše u skladu sa onim što je Maksim Trpković predložio, a što je Milutin Milanković doradio, odnosno prilagodio datim okolnostima. Zato je najispravnije reći Trpković-Milanković kalendar, jer ono što je Milanković ponudio u Carigradu je u stvari bila simbioza ta dva, tj. Milankovićeva adaptacija Trpkovićevog predloga - istakao je naš sagovornik.


Prema kalendaru Trpković-Milanković, julijanski kalendar otkako je uspostavljen 325. godine u Nikeji kasni po dan na svakih 128 godina.


Zbog toga je na taj kalendar dodato 13 dana. Takođe, po ovom kalendaru svi meseci imaju po 30 dana osim februara sa 28 u prostoj odnosno 29 dana u prestupnoj godini.


Za ovaj kalendar kažu da je tačniji i od gregorijanskog računanja vremena koji kasni dan na svakih 3.280 godina. Poznati astronom napravio je kalendar na inicijativu vaseljenskog patrijarha Milentija IV koji je 1923. godine smatrao da je potrebno uspostaviti novo računanje vremena zbog velikog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkvi.


Milanković je kalendar predstavio na Svepravoslavnom kongresu 1923. godine u Carigradu.


- U našoj sredini imamo ljude koji su se bavili reformama kalendara i koji su imali podjednako dobra rešenja. To je jedna "iščašena" tema koja je dobila svoje opšte, građansko mesto, tako da je teško o njoj polemisati. U svakom slučaju taj predlog koji je SPC predstavila 1923. godine usvojen je formalno, ali nikada nije bio primenjen čak ni u SPC, tako da je crkva to ostavila da se reši u nekoj budućnosti. U svakom slučaju taj kalendar je za ovo doba blisko identičan gregorijanskom, dakle u tom smislu on ne odstupa od njega, ali u nekoj dalekoj budućnosti otklanja i ono što su mane gregorijanskog - kaže on.


SPC je sprovođenje prelaska na gregorijanski kalendar odložila za vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve". I to sve traje do danas.


Novi kalendar odmah su prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, a kasnije i kiparska i mnoge druge.


Šta bi se promenilo kada bismo preuzeli računanje vremena po kalendaru Trpković-Milanković


- Ova dva kalendara bi tekla uporedo bez razlike, dugi niz godina, kada bi ta razlika počela da se kvari na štetu gregorijanskog - dodaje Simonović.

Upitan da prokomentariše slavljenje Srpske Nove godine, naš sagovornik ističe da nije pravilno reći "srpska" jer nju proslavlja pravoslavni svet koji računa po julijanskom kalendaru.


- To srpska je nastalo u vreme prve Jugoslavije, kada je to imalo unutarjugoslovensku konotaciju u smislu srpska-pravoslavna u odnosu hrvatska-rimokatolišta. Međutim, prenosi se na sav pravoslavni svet i nije ona ekskluzivno srpska. U pitanju je takođe refleksija razlike između julijanskog i gregorijanskog kalendara, u religijskom smislu ona nema nikakav značaj, a za nas ima savremeni, kulturni značaj jer je ona preuzela značenje Nove godine, samo preseljeno na julijanski kalendar – zaključuje sagovornik Telegrafa.


Inače, tvorac julijanskog kalendara je grčki astronom Sosigen na inicijativu Julija Cezara, pa zbog toga i nosi njegovo ime. Cezar je ovaj kalendar zvanično uveo 45. godine pre nove ere.


Gregorijanski kalendar prvi je predložio kalabrijski doktor Alojzije Lili, a 1582. godine ga je proglasio papa Grgur XIII po kome je dobio ime.


Pročitajte još: Zašto Srbi ne slave Božić u decembru


Promene koje je Milanković predložio


- Na julijanski kalendar treba dodati 13 dana koji predstavljaju razliku u računanju vremena koja se akumilirala od pravljenja prvog kalendara 325. godine u Nikeji.


- Crkveni praznici koji padaju u dane između 1. i 14. oktobra, a koji su izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije.


- Svi meseci u godini imaće isti broj dana. Februar će imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj.


- Postoje dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna će biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka.


Izvor: telegraf.rs


Komentari (4)

Вучко

25.12.2019. 23:56

Овај научник ће да ме убеди да су 1582. године знали да се земља окреће око Сунца за 365,244 сата па су зато променили календар???? Они су бре у то време веровали да је земља равна плоча и центар свемира!!! То је био искључиво политички потез католичке цркве. Погледати под "хрватски, босански и црногорски језик". Срби дошли са Кавказа??? Измишљотине!!

neca

26.12.2019. 07:51

Nepostovanje naseg naucnika koje traje upravo od 1923. Najtacniji kalendar i to nas i mi ga ne primenjujemo. Cekamo Rusku crkvu? Sramota za SPC.

Nista vi niste shvatili

26.12.2019. 09:11

Pitate ateistu da vam kaze sta se kad slavi, a on vam prica o datumima. Nista ne kapira on, a ni vi. Datumi su nam bitni zbog verskog zivota, ne zbog datuma. Nama je svejedno kada slavimo slavu ako je u dan koji je predvidjen za nju - stari kalendar, novi... katolici nisu pravoslavci, oni nas i ne zanimaju. Njima njihovo, nama nase. Imamo prece stvari da menjamo od kalendara.

др Милан Лекић

26.12.2019. 15:44

Срби неће мењати свој прави календар, јер за то не постоје ни васионски, ни научни, ни истинско-хришћански – већ искључиво подземни, римокатолички разлози, дефинисани на Тридентском сабору. Када би Срби то данас урадили, Римска црква би за годину дана преотела наш "стари“ календар, што је већ урадила са православним крстовима на Радослављевој припрати манастира Студенице. Када дође тај дан, Васељенски сабор извршиће неопходну корекцију усаглашавања правог календара за наредних 2020. година...