SUSRET SA ISTORIJOM: Zašto je Draža popularniji od maršala Tita

Ivan Miladinović

03. 06. 2018. u 19:00

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Зашто је Дража популарнији од маршала Тита

Draža Mihailović, Josip Broz Tito

Četnički general "uzdrmao" poziciju partizanskog komandanta; Otvaranje arhiva i otkrivanje novih činjenica promenili sliku o prošlosti

NEDAVNA prezentacija istraživanja o tome kako različite generacije građana vide sporne političke teme u Srbiji, koje je obavila grupa studenata sa Fakulteta političkih nauka, pokazala je zanimljivu sliku o "omiljenosti" istorijskih ličnosti. To se prevashodno odnosi na "mrtvu trku" između Josipa Broza Tita i Dragoslava Draže Mihailovića i o njihovoj istorijskoj ulozi. U ovom istraživanju, u kome je prosečna starost ispitanika bila 43 godine, komandant četničkih formacija je za jedan promil ispred vrhovnog komandanta partizanskih jedinica. Dražinu ulogu kao pozitivnu ocenilo je 59,2 odsto anketiranih, a Titovu 59,1.

Rezultat ovog ispitavanja javnog mnjenja, bez obzira na to što je obavljen na relativno malom broju ispitanika - malo više od hiljadu, može da ima dvostruko tumačenje. Prvo se odnosi na duboku podelu u srpskom narodu, inače dobrodošlu zastupnicima te teze. A drugo je sasvim suprotno i daje naznake da je došlo do ozbiljnijeg sazrevanja mlađih genaracija u pogledu na političku prošlost.

Ako pođemo od starosne strukture ispitanika, suočićemo se sa činjenicom da je većina njih rođena i odrastala u Titovoj Jugoslaviji. Njih su učili da je maršal krajnje pozitivna istorijska ličnost, neprikosnoveni lider i nosilac oslobodilačke borbe i antifašizma, a general Draža krajnje negativan, kao izdajnik i saradnik okupatora.

Šta su donele godine koje su iza nas, s kraja prošlog i početkom ovog veka, što će uticati na promenu stava u odnosu na ovu dvojicu vođa dvaju pokreta koji su bili u građanskom ratu?

BROZOV kult, negovan i dograđivan gotovo pola veka, poput klatna na zidnom satu, dodirnuo je jednu krajnju tačku. Sledstveno tome, izgleda da i u životu, kao i u fizici - da bi se to klatno umirilo, mora najpre da dodirne onu drugu, suprotnu tačku. Drugim rečima, Titovo životno delo moralo je da prođe tu fazu, od kulta do provlačenja kroz blato, dok se klatno ne umiri.

Njegove velike amplitude u ponašanju, odnosu, stavovima prema saradnicima, okolini i događajima bile su dosta česte. Valjda su i zbog toga mnogobrojna svedočanstva njegovih savremenika, ali i istraživača, često kontradiktorna. Sve to je počelo da krnji Titov apsolutni autoritet i odnos naroda prema nametnutoj slici o nepogrešivom vođi.

U jednom od retkih trenutaka otvorenosti, Aleksandar Ranković, drugi čovek revolucije i nove Jugoslavije, do Brionskog plenuma, rekao je: "U ratu je Tito više puta zapadao u velike depresije i bio demoralisan..."


PRVI Brozov napad malodušnosti zabeležen je 7. decembra 1941, neposredno posle pada Užičke republike, u selu Drenovi u Sandžaku. Tog dana je održana sednica Politbiroa na kojoj su bili Kardelj, Ranković, Đilas, Žujović i Lola Ribar. Tito je šokirao svoje saradnike: sastanak je otvorio predlažući ostavku!

Da li je taj pokušaj da podnese ostavku bila griža savest zbog odluke, pred Hadsonom, engleskim oficirom, da pošalje radnički bataljon na Kadinjaču, gde su svi izginuli, u trenutku kada je sudbina Užica bila odlučena? Nemačka ofanziva nije mogla da se zaustavi. Ali Kadinjača je dobila svoju poemu i postala partizanski mit.

Sledeća velika Titova obmana, prema svedočenjima članova Vrhovnog štaba, na kojoj je temeljio svoju komandantsku veličinu, bila je "varka" sa rušenjem mosta na Neretvi 1943. "Taj most nije srušen da bi se zavarali Nemci, ustaše i četnici i sakrio pravac povlačenja partizanske glavnine. On je srušen zbog Titove panike i pogrešnog obaveštenja Vlade Šegrta da nas goni 20.000 četnika..."

TITOVO ponašanje za vreme operacije "Reselšprung", "Konjićev skok", odnosno za vreme desanta na Drvar, takođe menja stvorenu idealizovanu sliku o njemu.

PRVI NAPALI NEMCE OTKRIVRENO je da je četnički prepad na Nemce kod sela Ljuljak ključni dokaz da je Mihailović prvi započeo oružane sukobe s Nemcima, a ne pripadnici Titovog pokreta. "Danas je sasvim izvesno da je 28. maja 1941. kod ovog sela napadnuta nemačka motorizovana kolona i da su se nedeljama posle toga mogli videti ostaci spaljenih kamiona u jarku kraj puta..." - napisao je o tom ratnom događaju Vasa Kazimirović.

Kada su Nemci shvatili da se Titovo sklonište nalazi u drvarskoj pećini, napad su usmerili u tom pravcu. Usledila je baražna vatra i niko nije mogao da izađe iz kolibe u pećini. Maršalu je predloženo brzo povlačenje dok je to još moguće. Tog trenutka kod Tita se pojavila ona poznata malodušnost. Bio je vidljivo uplašen, pa čak i uspaničen.

Slovenački istoričar Jože Pirjevec o dešavanjima u pećini piše:

"Žujović se probio do pećine i kolibe. Našao je Tita u svečanoj uniformi i Zdenku u vojnoj. Očito ga je bila uverila da se preda Nemcima. Crni, kome je Tito već dugo išao na živce, nije postupio baš obzirno. Potegao je revolver i počeo vikati: 'Šta to znači? Obukao si svečanu uniformu, ali znaj da im se živ nećeš predati. 'Oćeš da se predaš Nemcima i kao komandant spaseš glavu a upropastiš i izdaš našu borbu?!' Pretnjom ga je naterao da napusti sklonište i koritom potoka izađe iz pećine."

Sva ova saznanja bacala su mrlju na svetao lik maršala Tita. Istovremeno, obelodanjivanje novih činjenica o generalu Dragoslavu Draži Mihailoviću postepeno ga je rehabilitovalo u očima običnog čoveka.

JEDAN od prvih potresa u konvencionalnom pogledu na istoriju izazvala je izjava ruskog istoričara dr Borisa Anatoljeviča Starkova, profesora na Univerzitetu u Peterburgu, da je Draža Mihailović bio saradnik vojne sovjetske obaveštajne službe, objavljena pre 20 godina u "Večernjim novostima". Tada se saznalo da je generalštabni pukovnik Dragoljub Draža Mihailović bio jedan od najvažnijih ljudi sovjetske službe na Balkanu. Međutim, nije on bio klasičan špijun, agent u običnom smislu te reči. Pukovnik Draža bio je veliki nacionalista i monarhista, i sama ta njegova ideološka odrednica unapred je isključivala mogućnost da radi za obaveštajnu službu jedne komunističke zemlje. Ali Mihailović, kao iskusni obaveštajac, smatrao je da je komunistički Sovjetski Savez, "crvena Rusija", jedina sila koja se može suprotstaviti nemačkom uticaju i agresiji na Jugoslaviju.

POTVRDA da su postojali odnosi na relaciji Moskva - Mihailović jeste i Staljinova dilema u decembru 1941. godine, na koga da se osloni u Jugoslaviji. Na četnike ili proleterske jedinice? Na Dražu, monarhistu i nacionalistu, ili na Tita. Njegovi prethodni pokušaji da ujedini ta dva pokreta pokazali su se neuspešnim. Oba susreta koja je Tito imao sa Dražom bila su pod Staljinovim pritiskom. Još 1942. godine Moskva je želela saradnju sa Dražinim jedinicama. Ali sa tim se, izgleda, nije složila naša izbeglička vlada, koja se nalazila u Londonu.


To otkriva dokument - niz depeša koje je predsednik izbegličke vlade iz Londona slao u Kairo i u štab Jugoslavenske vojske u otadžbini. Ovaj prvorazredni istorijski dokument više je nego jasan. Josif Visarionovič Staljin je u jesen 1942. godine bio spreman da više pomaže četnicima Draže Mihailovića nego Titovom partizanskom pokretu. Zato je on jugoslovenskoj vladi u Londonu, preko njenog ambasadora u SSSR Stanoja Simića, otvoreno nudio da u štab Draže Mihailovića uputi grupu svojih viših oficira da za potrebe četnika formira celu eskadrilu koju bi stavio na raspolaganje Draži Mihailoviću i da organizuje zajedničke radio-emisije ravnogoraca i crvenoarmejaca. Obaveštajci Jefta Šašića će doći u posed ove dokumentacije odmah po oslobođenju Beograda i predati je Moši Pijadi, koji je prosleđuje Josipu Brozu Titu. Dokument je, inače, pronađen u ličnoj Titovoj arhivi.

ISTORIJA je, međutim, višedimenzionalna, njen cilj je da omogući da se jedno vreme razume i objasni a ne da se presuđuje. Ona, istorija, kao vrtlog čitavog niza činjenica koje se međusobno prožimaju, a vrlo često suprotstavljaju, podrazumeva da se ništa ne može posmatrati u relaciji crno i belo. Po svemu tome, tako je i sa događanjima u okupiranoj Srbiji te 1941. godine.

SVAĐA ZBOG SOVJETSKIH RUBALjA PRILIKOM susreta Tita i Draže na Ravnoj gori dogovoreno je da se oružane akcije koordiniraju, da se ratni plen deli, da se Mihailovićevom štabu isporuči iz fabrike oružja u Užicu 1.200 pušaka i izvesna novčana sredstva. Zauzvrat, Mihailović je Titu obećao da će s njim podeliti šta god padobranom stigne od Britanaca. Mnogo godina kasnije, ispostaviće se da su ta "izvesna novčana sredstva", možda, postala kamen spoticanja u postizanju konkretnijeg dogovora o saradnji. Kad su u jesen 1941. partizani i četnici zajedno oslobodili Užice, pripadnici Titovog pokreta prvi su ušli u užički trezor Narodne banke Jugoslavije, u kojem su pronašli ogromnu svotu novca - više od 45 miliona sovjetskih rubalja. Četnici su insistirali na primeni sklopljenog sporazuma o ravnomernoj deobi ratnog plena. Međutim, Tito za to više nije hteo da čuje, već je Mihailoviću ponudio samo petinu zaplenjenog novca.

Četnički pokret Draže Mihailovića ili Jugoslovenska vojska u otadžbini, kako je zvanično nazivan, bio je i ostao jedan od najkontroverznijih pojava u Drugom svetskom ratu, ne samo srpske, odnosno jugoslovenske, već i evropske istorije. Celokupna sudbina ovih vojnih formacija donekle podseća na sve ono što smo kao nacionalni kolektivitet preživeli, a možda još preživljavamo u ovom sumornom modernom dobu koje nam ni najmanje nije naklonjeno.

Poslednjih dvadesetak godina, a u svetu i mnogo ranije, objavljen je popriličan broj tekstova i publikacija u kojima se dokazuje da je Draža Mihailović prvi koji je u Srbiji, na celom jugoslovenskom prostoru, i čak u Evropi, pobio "antifašistički barjak gerile". Tvrdi se da je prvi počeo da stvara vojnu organizaciju i prvi počeo oružane napade na okupatorsku vojnu silu.

PARALELNO s padom partizanske tvrđave u Užicu, poslednjih dana novembra 1941, Nemci su krenuli na Ravnu goru u pet kolona. Nisu naišli na značajniji oružani otpor. Pojedina dokumenta kazuju da su neki Nedićevi oficiri prethodno dojavili Mihailoviću da se sprema ofanziva na taj deo Srbije i da Draža naređuje da se sve jedinice koje su obezbeđivale taj prostor povuku i rasprše na razne strane.

Ipak, ofanziva na Ravnu goru nije bila baš bezuspešna. U izveštaju nemačke 342. divizije piše se da je u toj akciji 475 četnika zarobljeno, a ubijeno 11 vojnika i jedan oficir. Domogli su se dvojice majora, Aleksandra Mišića, Dražinog prvog saradnika, i Ivana Fregla, načelnika štaba Kolubarskog vojno-četničkog odreda, i još petorice oficira. Ovu dvojicu majora Nemci će streljati 17. decembra u Valjevu.

Sva ova saznanja garnirana podacima da su četničke formacije prve zauzele Kraljevo, da su Nemci istovremeno raspisali poternicu za Titom i Dražom, da je general Ler pred streljanje napisao da je lično od Hitlera dobio naređenje da mu privede generala Mihailovića, živog ili mrtvog, lagano su menjala i odnos prema toj maglovitoj prošlosti. Tako se menjala "skala omiljenosti" u javnom mnjenju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (54)

Pravoslavac

03.06.2018. 21:46

Po logici stvari, Nemačka je prvo napala Beograd, što znači Srbiju, samim tim sledi odgovor Srpske vojske. Razrešenje dileme, ko se prvi suprotstavio okupatoru, leži u kraljevoj vojsci.

Ridji

04.06.2018. 00:53

@Pravoslavac - Brale, Cica je bio komadant Jugoslovenske Kraljevske vojske u otadzbini! Kakva bre Srbija!?

Pera kojot genije

02.09.2018. 23:15

@Pravoslavac - E titoisto znas li ti koliko je vojnika poginulo tokom tih dana u odbrani zemlje ( 06.04.1941-17.04.1941.) Znas li koliko je casnih pilota dalo svoj zivot. Procitaj nesto od dokumenata iz tog vremena pa komentarisi.

Jasnić Slaviša "Srbin"

03.06.2018. 22:17

Sada istorija kaže da su se Draža i Tito 41 sukovili oko para iz trezora nb u Užicu.Znači ispravna teza ne gubi se glava zbog politike nego zbog para

Laufer

03.06.2018. 22:24

Interesantna je bila kako kazete obmana ,prilikom rusenja mosta na Neretvi i da ih goni 20 000 cetnika. Pa kako to da su se partizani sukobili sa cetnicima tek kad su se prebacili preko Neretva .Ako su ih gonili onda su po nekoj logici trebali biti iza a ne naprijed tj.preko Neretve .Eto ja vam bas "povjerovo" haaha.

вук

04.06.2018. 18:35

@Laufer - Када их је прошао први напад панике, те када су сазнали да их не гони ''20 000 четника'', но да се источно од Неретве налазе знатно слабије четничке снаге, развучене на фронту дугом 50 км, партизани су се преко импровизованог моста поново пребацили на леву обалу Неретве и тек тада сукобиле са четницима. Разумем да сте ''историју'' апсолвирали на чувеном Булајићевом вестерну. Што би рекли наши англосаксонски пријатељи: Do your research.

stari doktor

03.06.2018. 23:09

Draža: 1914/18: Drinska divizija Bitka na Ceru, Kolubarska bitka, Kajmakčalan, Proboj Solunskog fronta. 5 rana, Beli orao sa mačevima, britanski ratni krst,francuska Legija časti, Medalja Obilića Tito: 42 domobranska "vražja" divizija (79 zagrebački Jelačićev puk): bitka na Ceru i kolubarska bitka.Posle u Rusiji Eto razloga za emotivnu opredeljenost većine u Srbiji. Profesor Branko Petranović, komunista i partizan je u svoim delima jasno rekao da su postojala dva antifašistička pokreta

Ridji

04.06.2018. 00:50

@stari doktor - Nebih da se mesam, ali mislim da je Cica trebao da dobije jedno Americko odlikovanje, samo se ne secam koje, a netreba zaboraviti!

hristina

04.06.2018. 08:41

@stari doktor - Draza, 1910.-'45, : Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, Albanska pobuna 1913., Prvi svetski rat, Albanska pobuna 1920., Drugi svetski rat. Odlikovanja: Srebrna medalja za hrabrost,1913.; Spomenica za Srpsko-bugarski rat,1913.; Engleski Vojni krst,1913.; Beli orao sa macevima cetvrtog reda,1918.; Spomenica za rat 1914.-1918.,1920.; Beli orao sa macevima petog reda,1920.; Spomenica za Srpsko-turski rat,1920.; Zlatna medalja za hrabrost,1920.; Albanska spomenica,1921.; ... ostatak sledi ...

hristina

04.06.2018. 08:52

@stari doktor - ... Zlatna medalja za hrabrost,1928.; Orden Svetog Save cetvrtog reda,1928.; Orden Jugoslovenske krune cetvrtog reda,1033.; Bugarski orden Aleksandra Nevskog treceg stepena,1936.; Cehoslovacki Orden belog lava treceg stepena za vojne zasluge - urucio licno predsednik Edvard Benes u Pragu 1937.; Orden Jugoslovenske krune treceg reda,1937.; Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, urucio licno car Boris III u Sofiji 1939.; ... sledi nastavak, u ime istine!

hristina

04.06.2018. 09:38

@stari doktor - Orden Karadjordjeve zvezde sa macevima treceg reda, dodelio kralj Petar II Karadjordjevic 27.3.1942.; Francuski Ratni krst, dodelio general Sarl de Gol 2.2.1943.; Poljski Orden za vojnicke vrline, dodelio general Vladislav Sikorski 14.6.1943.; Americka Legija zasluga prvog stepena, najvisi am. orden namenjen strancima, posthumno dodelio predsednik Hari Truman 29.3.1948.! PS: I tako, najodlikovaniji srpski vojnik i prvi evropski gerilac, za samo godinu dana, postade - izdajnik!? Sram nas bilo!!!

5c

04.06.2018. 19:48

@stari doktor - Kad se pogleda ko ga je sve odlikovao,nije ni cudo da je izdajnik.Tito je bio samo Hrvat i nista vise i nista manje,Poglavnik Tito,bolje receno.

Nadam se

03.06.2018. 23:34

da nas deca neće uzimati ozbiljno. Da će nas oduvati sa tim zadrtim podelama i da će ići napred jedinstveni!

komentator

04.06.2018. 01:39

Porediti patriotu Mihailovića i vatikansko-britanskog eksponenta Broza je bogohuljenje. Živ je Čiča, umro nije!

Чикаго

04.06.2018. 01:59

Генерал Михаиловић је Србин а војну Академију завршио у Француској, на Сорбони са Шарл Де Голом. Тито - не зна се ко је, нити шта има од школе. Тито се борио у 1 светском рату у аустроугарској војсци против Срба и о томе слике постоје. Тито је највећ зло које је задесило Србију

Srboljub

24.09.2018. 11:59

@Чикаго - Ne može to da bude sve. Mora da se kaže da su Dražu i njegovu vojsku u Drugom svetskom ratu finansirali Italijani, a on sarađivao sa Nemcima. To su činjenice.

Opaki

04.06.2018. 02:42

Mozda mali Joze nije imao pantalone i mozda se sankao u koritu, ali je kasnije debelo naplatio za svoje tesko detinjstvo. Naplatio je tako sto je uzivao najvece pocasti, spavao u svili i kupao se u zlatu, putovao po svetu...epilog: Srbi ostali kratkih rukava jedini. Cilj malog Joze je ispunjen, sad mirno spava u kuci cveca(Srbija, Beograd).

Francesco

04.06.2018. 04:17

Kako se krenulo sa revizijom istorije još malo će esesovci početi da tvrde da su bili antifašisti.

Pera kojot genije

02.09.2018. 23:00

@Francesco - Sve vas obozavaoce Tita i njegovih dela pitao bi jedno pitanje: Zasto je Draza proveo 4 godine u sumi ako je bio saradnik okupatora ? Zasto se nije ko sto se fasista Pavelic sepurio po Zagrebu on (Draza) to cinio po Beogradu? Pa zato sto je bio srpski oficir u Balkanskim ratovoma i sto se protiv tih istih Nemaca borio u WWi.

Srboljub

27.12.2018. 14:07

@Francesco - Ako se borio protiv Nemaca, što su četnici vatali tutanj zajedno sa Švabama, ljotićevcima, ustašama i domobranima u maju 1945? Dobili propusnice od NDH, postoje dokazi.

Andjelko

04.06.2018. 04:40

Ovaj tekst vam je odlican!!! Sve u svemu, od svih njih najpametnije je razmisljao Staljin!

yugovic

04.06.2018. 05:14

Ovo ste nam sve lepo objasnili ,bar nekima od nas ,a sad nam objasnite kako se taj veliki Đeneral našao u društvu sa Nemcima ... Jeli otišao kod njih za inat što Tito uze pare iz Užica .

Mr Radomir Scepanovic

04.06.2018. 06:03

Komunisticka istorijska prevara.Kako neko ko je ucesnik Balkanskog i Prvog svetskog rata moze da bude izdajnik Srbije?Takav vojskovodja?A neko ko je bio u austrougarskoj vojsci i ratovao protiv Srbije,okupator u pokusaju pozitivna liistorijska licnost?

melbourne

21.07.2018. 11:12

@Mr Radomir Scepanovic - Lepo si im rekao brate Radomire, Shvabe su ucenile Drazu Mihailovica, poternica: ziv ili mrtav ogromnom svotom rajhsmaraka u zlatu, kad su opkolili Vojvode Zivojina Misica kucu trazeci Drazu, Zivojinov sin oficir JVUO je izasao i rakao ja sam Draza, odveden je u Valjevo i streljan. Austrougarski kaplar mali jozek (kasnije hromi) odlikovan za zverstva u Macvi i Podrinju, dolini Jadra, zvrstva cinio nad civilnim stanovnistvom jer je bio izvidac i dozvoljeno mu da radi sta hoce. Probudite se bre!

KORA OD BANANE

04.06.2018. 07:50

ima jos dosta materijala koji govore o izvrsavanju komande saveznika od strane Draže. Npr pritajiti se i delovati kad saveznici koji su razvili strategiju za celu evropu daju znak Draži. (Kao u 1'svr). Tito se napalio da preuzme vlast kroz NOP , što mu je kao vrhunskom obaveštajcu i uspelo.. pa je moralo i da se ratuje po cenu većih gubitaka od koristi.

iz glave

04.06.2018. 07:56

Тито има велики % јер је удба још на власти ( све оно што су њихови духовни оци отели 45, сада они приватиузују или продају странцима). Истина излази на видело, највише заслугом странаца који су је онда искористили те им сада није битна, као и заслугом Срба појединаца који су жељни правде. И поред потпуне сатанизације ЈВуО, њен највећи злочин ( мада је и то дискутабилно) су село Вранићи, док су и данас потпуно занемарени НДХ и НОВПОЈ злочини, нарочито ових других када су борбе утихнуле.

Петар

04.06.2018. 08:02

Заборавили сте да поменете панику на Козари. Тада је Тито хтео да смени тј. и јесте сменио Кочу Поповића, који је самоиницијативно нашао пут кроз обруч а Тито, не схватајући то, није хтео да крене тим путем, Једва су га остали убедили и тако су се спасли. А Кочу, уместо да унапреди, сменио га је. Позвао га је код себе, остали су у страху гледали шта ће се догодити а Тито је само ћутке прешао преко свега и вратио Кочу на положај. После тога никада није хтео да помиње тај догађај.

Жељко

04.06.2018. 08:42

Један је Србин, а др.је усташа...Баш ме чуди пад популарности Тита. Да није можда због тога јер умиру његови пионири? Југоставије, све три, су биле катастрофа за Српски народ.

Nostradamus

04.06.2018. 12:13

Ovaj tekst bi bio "istorija za (po)cetnike", he, he, he. Ja vam sve verujem, a jedino bih zeleo da vidim barem jednu sliku na kojoj Nemci vesaju ili streljaju cetnike. Takve slike sa partizanima postoje, pa bih eto hteo da uporedim. Drugo me interesuje bilo koja velika bitka ili ofanziva cetnika protiv Nemaca. I konacno zasto su se cetnici povlacili sa Nemcima umesto da ih napadaju?.

Pera kojot genije

02.09.2018. 21:59

@Nostradamus - Sto su se Djilas, Velebit i Koca Popovic prvo u Sarajevu a potom u Zagrebu dogovorili o medjusobnom ne napadanju tojest o zajednickom napadanju( sa ustasama) na cetnike ( JVO )? Jeli Pametni? Nemogu da verujem da neki Srbi veruju nekom austrougarskom vojniku a neveruju srpskom oficiru koji je prosao I i Ii Balkanski rat i WWI (Prvi Svetski rat). Pametnom dosta. A o saradnji komunista i ustasa u rusenju drzave pre izbijanja WWII da ne pricamo ( zatvori Lepoglava i Sremska Mitrovica) .

Srboljub

04.06.2018. 12:24

Revizije istorije finansirana parama Dražinih saveznika Amera daje rezultate. Kapitalističke ale koje nas drže kao robove ne žale pare i ne prave pitanje da li si četnik ili ustaša, važno da si antikomunista.

Pera kojot genije

02.09.2018. 21:47

@Srboljub - Ti isti su ti finansirlii Tita kad se sukobio sa Staljinom, tad niste bili gadljivi na dolare? Vi komunjare ste najgora sorta ljudi.

Srboljub

27.12.2018. 14:05

@Srboljub - Te pare nisu završile u Londonu ili u privatnim džepovima. Tim dolarima je nahranjen narod, obnovljena razrušena zemlja, izgrađeni putevi kojima i danas vozimo, bolnice u kojima se i danas lečimo. Trebalo je imati onu stvar i malo mozga, pa od zaostale monarhije napraviti cenjenu državu kakva je bila SFRJ.

Radnik

04.06.2018. 12:25

Kada će biti rehabilitovani Dražini saveznici Musolini i Hitler? I njima su komunisti presudili iz ideoloških razloga?

olenovod

04.06.2018. 12:51

kako je krenulo bogam ce nemci da hitlera stave ki sveca?!more bre ne kroite novu istoriju zna se bre ki je bio cetnik ustasa balista a zna se ko je bio TILE!!

Istoričar

02.09.2018. 21:59

@Раде - Ako je bio toliko veliki patriota zašto su njegove trupe klale po srpskim selima srpske majke i decu partizana koji su se borili u šumama protiv nemaca?

Милутин

03.09.2018. 01:26

@Раде - Да су се партизани стално борили по шумама неби у филмовима били увек обријани и налицкани! Партизани су били пљачкаши, нарочито, српских села. Где год су партизани чували српска села она су страдала од усташа а четници су чували српска села све док партизани нису освојили сву власт. Тада је настао покољ по српским селима.

DejanBgd

28.01.2019. 08:01

@Раде - Ko kaže da su klale? Jel pravite razliku između Drzinih i drugih "četnika"? Nije baš da ste u pravu. Malo je to dublja "priča "

Sumadija

05.06.2018. 09:15

Imam 65 god. dakle mnogo, mnogo znam, mnogo pamtim a najivše reči svoga dede kada smo iz Titovih čitanki učili i čitali naglas o njegovim "dostignućima" da se sve srpsko utre i ugasi, da nema slave i preslave, da se polja i livade zamene fabrikama, da se zeleni plan ostvari ali preko Save i Drine, da Sumadija bude njegova prćija gde će uz pomoć belih košulja i haljina (Lika i Kordun) provoditi svoje namere zbog kojih se vi danas svadjate i gde vam je miliji austrougarski vojnik od vašeg Srbina!!

Francesco

06.06.2018. 00:21

@Sumadija - Gospodine, Srbija bi danas bila mnogo lepšte mesto kada bi se vi i takvi kao vi vratili čuvanju ovaca u selima svojih dedova i pradedova...

Francesco

21.07.2018. 10:31

Zašto? Pa zato što se posledice bombardovanja osiromašenim uranijom i te kako osećaju...