Obućar u Narodnom pozorištu: Za mene su cipele uvek u glavnoj ulozi

FRANCUSKI pesnik Šarl Bodler je igru nazvao poezijom ruku i nogu. A da bi noge "oživele" na sceni beogradskog Narodnog pozorišta, u obućarskoj radionici na četvrtom spratu ove kuće majstori svog zanata ispisuju najrazličitije "stihove". Do sada su izradili više od 12.000 pari scenske obuće za dramski, operski i baletski ansambl.

Žarka Lukića put je sasvim slučajno doveo u Narodno pozorište, gde već duže od dve decenije izrađuje obuću za umetnike ove kuće. Jedan od uslova prilikom zapošljavanja, seća se naš sagovornik, bio je i taj da osim izrade obuće ume i da je uništi za potrebe scene. Da potpuno novu cipelu pocepa, rašije šav, oguli i napravi naizgled staru i iznošenu, što mu danas ne predstavlja nikakav problem.

- U ovoj radionici radno vreme ne postoji, pa se često ostane i do kasno u noć kako bi se posao završio - kaže nam Lukić. - Ponekad se jedan par izrađuje i po nekoliko dana, a nekad je dovoljno samo dva ili tri sata da bi se cipele pojavile pred publikom.

Scenska obuća ne prati parametre industrijske, već se izrađuje po nacrtima kostimografa i po želji samog umetnika. Dešavalo se i da se posle završenog posla umetniku ne dopadne boja, ili kako u cipelu leže stopalo, pa su prepravke sastavni deo ovog posla. Potrebno je i biti upućen i u sam proces stvaranja predstave, jer od uloga zavisi kakva se obuća pravi i od kog materijala.

- Ako se umetnici penju po sceni, trče, skaču onda obuću moramo prilagoditi njihovim potrebama, a pre svega se obraća pažnja na udobnost, jer glumci ne smeju da razmišljaju da li ih obuća žulja ili ne. Zato smo mi tu - ističe Žarko. - Najteže je praviti obuću od satena, koji se brzo gužva, pa izrada zahteva dosta preciznosti.

Žarko Lukić u obućarskoj radionici

Jedan od najizazovnijih, ali i najtežih poslova bila je izrada obuće za baletsku predstavu "Petar Pan", koja se pripremala za najmlađe gledaoce, jer je na sceni sve trebalo da izgleda kao da je iz crtanog filma. Dešavalo se, naravno, i da glumcima na sceni otpadne đon sa cipela ili da pukne šav, ali umetnici i tada znaju da iznesu svoju ulogu na najbolji mogući način da publika ne primeti nevolje koje su ih zadesile. Tada se obuća vraća u radionicu na popravku. Mali ekser na pravo mesto i problem je rešen.

Izrada ženske obuće, kaže naš sagovornik, zahtevnija je od muške, jer mora pratiti liniju noge, a pored estetskih elemenata mora se voditi računa i o funkcionalnosti, naročito kod patika za baletske igrače. Problemi se javljaju i u izradi istih modela za članove hora, gde svaka cipela mora izgledati identično. Jedan od većih izazova bila je i izrada obuće za predstavu "Srpska trilogija" koja je zahtevala izradu vojničkih čizama i cipela iz perioda od pre sto godina, jer se moralo voditi računa o epohi u kojoj se radnja dešava.

U radionici se trenutno priprema obuća za premijeru opere "Moć sudbine", koja je zakazana za kraj februara, a majstori ističu da izrada ovih modela zahteva mnogo truda i napora jer je reč o velikom broju učesnika.

Dragomir Vujetić kraj police sa kalupima

TIMSKI DUH

ŽARKO je ovaj posao zavoleo jer, kako kaže, nema pravila u izradi obuće. Svaki model nosi u sebi svoju priču, i za svaki je potrebno podjednako i strpljenja i ljubavi.

- Timski duh je ono što je najbitnije u ovoj radionici, gde među kolegama ne postoje nesuglasice i gde svi zajedno učestvujemo u izradi svakog para - kaže Žarko. - Najsrećniji smo kada naša obuća doživi jubilej u izvođenju, tada smo najsigurniji da smo i mi postigli veliki uspeh i da su se naš rad i trud isplatili.