Stratimirović je naš Napoleon

MESTO događaja je osnovna škola „Jan Amos Komenski“ u Kulpinu. Čas istorije. Profesor Todor Radanov ispitije đake sedmog razreda:

- Dobro, vidim odlično vladaš Napoleonovim dobom, francuskom buržoaskom revolucijom i građanskim ratom u Americi... A sada mi reci kada počinje istorija Kulpina i kakvu ulogu u njoj su imali braća Stratimirovići...

- Uh, profesore, čekajte da razmislim... - zbunio se đak.

- Evo tebi ovaj tekst o Kulpinu, nauči ga za sledeći čas - neumoljiv je profa.

Kod profesora Radanova đak u sedmom osnovne može da drži istoriju Evrope i sveta u malom prstu, ali ako ne zna detalje iz istorije Kulpina i Maglića - nema prelazne ocene. Profesor već četiri decenije izučava lokalnu istoriju, a svoje đake u ovim malim mestima u Bačkoj uči da po jednu naciju ništa nije pogubnije od zaboravnosti i nipodaštavanja sopstvene prošlosti.

Mogao je profa mirne duše da uputi đaka i u obližnji kulpinski park da prouči biste sa osnovnim podacima šestorice velikana koji svakodnevno, i usput, podsećaju Kulpinčane na dičnu prošlost ovog mesta. Od danas generalu srpske vojske Đorđu Stratimiroviću (1822-1908), pesniku Janku Kralju (1822-1876), čuvenom arhitekti Mihalu Milanu Harmincu (1869-1964), prvom direktoru Srpske gimnazije u Novom Sadu Pavelu Jozefu Šafariku (1795-1861), prvom predsedniku čehoslovačke vlade dr Milanu Hodži (1878-1944),mitropolitu Stefanu Stratimiroviću (1757-1836), pridružiće se i bronzani patrijarh Georgije Branković (1830-1907). Svečanom otkrivanju prisustvovaće mnogi uglednici, meštani i gosti iz okolnih mesta.

- Kulpin ima istoriju kojom se ne mogu podičiti ni mnoga veća mesta, a ako mi ne znamo tu istoriju, kako će je znati ljudi koji sa strane dolaze da pesete dvorac Dunđerskih ili rodne kuće mitropolita Stevana Stratimirovića ili patrijarha i arhiepiskopa karlovačkog Georgija Brankovića - ističe Radanov.

U želji da afirmišu Kulpin, mesto sa 2.950 duša, od kojih su 71 odsto Slovaci, Radanov i njegov prijatelj i meštanin Miloš Vlaov pre osam godina osnovali su Klub Kulpinačana. Predsednik kluba Pavel Zima, potpredsednik Vlaov i Radanov, često pozivaju istoričare i druge uglednike na tribine posvećene znamenitim Kulpinčanima.

Na jednom od tih skupova „pala“ je i ideja o postavljanju bronzanih bisti.

Nije lako u ovo besparično vreme pribaviti oko 3.000 evra, koliko košta izlivanje bronzanog obeležja. Uglavnom su to donacije meštana ili slovačke vlade. Za najnoviju bistu patrijarha Brankovića išlo se od vrata do vrata, sve dok nije skupljeno dovoljno novca.

Tu se bronzani niz ne završava. U planu je narednih meseci postavljanje bista Laze Kostića i Lenke Dunđerski jer je pesnik često navraćao u ovdašnji dvorac u kojem je živela mlada muza, inspiracija za srpsku pesmu nad pesmama Santa Maria della salute. I na kraju, polukrug znamenitih Kulpinčana u ovdašnjem parku zatvoriće veleposednici Đoka i Lazar Dunđerski.

Najstariji zapis o Kulpinu datira od 28. februara 1345. godine, a novija istorija mesta počinje 10. jula 1745, kada braća Stratimirovići Bogić, Tomo, Ivan i Nikola, poreklom Hercegovci, osnivaju ovo mesto. Porodica Stratimirović dala je nekoliko istorijskih ličnosti - mitropolita Stefana, Đorđa i komandanta srpske vojske u revoluciji 1848/9. godine. Stratimirovići su bili jedna od najznačajnijih srpskih porodica u Habzburškoj monarhiji.

Miloš Vlaović kraj biste Mitropolita Stratimirovića i sa grbom Stratimirovića

O dolasku Slovaka u ovo mesto nema tačnih podataka, ali se prvi put pominju u dokumentima 1758. godine. Važnija od toga ko je prvi došao svakako je činjenica da od tada pa sve do danas Srbi i Slovaci u Kulpinu žive u slozi. O tome svedoče i naizmenične biste znamenitih ljudi u ovdašnjem parku.

“IĆ“ I PORODIČNI GRB

PORODICA Vlaov uvek je bila uz Stratimiroviće, pa nije čudo što kolena na kolenu čuvaju njihov originalni grb. Poslednji potomak kulpinske linije, inženjer Vlada Stratimirović, poverio je grb Milošu Vlaovu. Iz svog prezimena Vlaovi su „ić“ izgubili u vreme kada je austrougarska država oslobađala poreza Srbe u zamenu za brisanje ta dva slova. Kasnije u Kraljevini Jugoslaviji trebalo je da prodaju dva jutra zemlje kako bi mogli da plate taksu za svih 38 članova porodice, pa su ostali Vlaov.