Deca sa Kosmeta u Beogradu

SAMO malo, da se izljubimo. Mi smo braća! A prvi put se vide...

Zagrljaji. Poljupci. Kao da nije prvi put. A jeste u Beogradu. I jeste prvi put. Generacija iz devedesetosme, deca sa Kosova i Metohije doputovala su u Beograd da u svojoj prestonici, sa vršnjacima, proslave malu maturu. Da zajedno prekorače detinjstvo i krenu u - mladost.

Njih je hiljadu i dvesta, a gosti su porodicama u gotovo svim beogradskim opštinama. Tu će boraviti do utorka. Zajedno sa domaćinima posetiće i videti sve što požele.

- Nisu oni gosti, oni su svoji među svojima - kaže nam Milan Trifunović, koji je ugostio dečake Zdravka i Vidoja, iz Osojana. - Srećan sam što su u našoj kući, kao u svojoj. Želim da čujem kako im je tamo, gde se sloboda dodiruje pogledom. Dečja priča je najiskrenija. Voleo bih da je čuju sva naša deca koja žive detinjstvo u pravom smislu te reči. I želim, da ih barem na, ovo malo dana, odvojimo od njihove nevesele svakodnevice i straha od okruženja u kome žive. I posebno, želim da znaju: kad se vrate u svoj geto, da ih kad požele, ponovo ovde čeka lepo leto.

Deca sa Kosova i Metohije, iz svih srpskih sredina, severno i južno od Ibra, u Beogradu su u okviru jedne lepe akcije Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja je ustanovljena pre osam godina. Nazvali su je “Mala matura - veliko srce”. Traje od petka, a završava se u utorak. Između je bogat program. Da posete Avalski toranj. Beogradsku tvrđavu. Muzeje. I, naravno, Zoo-vrt. Jer, oni su još, ipak, deca.

- Prvi put sam u Beogradu - kaže devojčica iz Velike Hoče.

I taman je još nešto želela da izgovori, a iza njenih leđa se prolomio glas vršnjaka iz Orahovca:

- Sloboda, brate, sloboda!

- Naša deca na Kosovu i Metohiji spavaju na pola oka, njihova sloboda, za većinu, je samo krug slobode od nekoliko stotina metara. Za neke, do samog kućnog praga. Zato je, ovo, za njih nešto posebno. Dar da se nadišu, prikupe snagu da se vrate.

Na platou ispred Palate Srbija dečake i devojčice sa Kosova i Metohije dočekali su beogradski vršnjaci. Ruka u ruci, treptaji srca, na rastanku sa detinjstvom i osnovkom. Pokoja suza. A kako li će tek biti, u nedelju uveče u Sava centru, na velikom koncertu za goste i domaćine (Ups!), na koncertu za svu našu decu.

- Jedva čekam, ali ne volim rastanak - kaže Vidoje iz Osojana. - Ne znam kako ću se vratiti. Lakše mi je bilo da dođem. Želeo bih da moji drugari... ne drugari, moja braća, doputuju meni u posetu. Više bi, možda, cenili slobodu koju imaju.