Baka Dobrila spasila mladića

IAKO je težak srčani bolesnik i astmatičar, 80-godišnja Dobrila Minić, koju odavno zbog dobrih dela zovu Dobrija, po ko zna koji put je opravdala nadimak. U noći između nedelje i ponedeljka, 14. na 15. novembar, oko pola tri ujutro, čula je dva jaka, tupa udarca. Odmah je skočila iz kreveta i istrčala u noć.

Na drumu, nedaleko od njene kapije, ugledala je jeziv prizor: prevrnuti automobil se dimio, jauci povređenih dopirali su iz zgužvane karoserije. Počela je da kuka i zapomaže. Ali, nikoga ni od korova. Čak se ni crveni auto, koji je dolazo iz pravca Brusa, nije zaustavio na njeno mahanje i vikanje.

Nejakim, staračkim rukama, ova hrabra žena je jedva uspela da iz krša izvuče Ivana Todorovića (24), mladića iz susednog sela Mali Kupci.

- Uzalud sam pokušavala da spasem i njegovog, godinu dana starijeg, druga Slavišu Blagojevića. Auto se brzo pretvorio u buktinju. Nije mu bilo spasa - opisuje Dobrija događaj.

Smrskana „zastava 101“ na regionalnom putu Kruševac - Ravni potpuno je izgorela.

Dobrija i njen pokojni muž Dobromir, poznatiji kao Buba, imali su nekada davno pekaru. Svuda naokolo beda i sirotinja, narod se još oporavljao od Drugog svetskog rata. A Dobrija, što javno, što kradom, pomagala svima. I kapom i šakom.

- Da te neko u ono teško vreme nahrani suvim hlebom, vredelo je suvog zlata! To našoj Bilki mnogi i dan-danas pamte - seća se Ružica Radivojević, prva komšinica požrtvovane starice.

Kad god je mogla, ova žena je pomagala kome je trebalo. Muž je radio u kruševačkom „Zadrugaru“. Lepo su se slagali, u svemu mu je pomagala.

- On meni u poljoprivredi nije, a voleo je društvo, kafane... Sama sam gajila po tri-četriri krave, toliko krmača. Sa radnicima obrađivala sam imanje, podizala dve kćeri. Ako nisam imala radnika da platim, dala sam mu jaja, pile, prase, kako kome. Dok su se školovale, i njihovo društvo iz škole je na sveže pecivo rado navraćalo. Pre 22 godine je moj muž preminuo. Nastavila sam da održavam kuću i imanje, sve dok mi srce nije ozbiljno obolelo. Da ono nije oslabilo, sigurno bih iz buktinje otrgla i onog drugog mladog čoveka - kao da se pravdala predobra Dobrila Minić.

NOGE

- KADA sam videla da neću moći ovom drugom nesrećniku da pomognem, dohvatila sam za noge Ivana. Počela sam da ga vučem dalje od kola, da bar njega vatra ne izgori - opisuje dramatične trenutke baka Dobrila.