Žrtve imaju manje prava

SKORO na svakih nedelju dana u poslednje dve godine, u Srbiji po jednu ženu ubije njen bivši ili aktuelni partner, pokazuje istraživanje Autonomnog ženskog centra i Udruženja žena "Peščanik". Apsurd je da su, uprkos poraznoj statistici, žrtve porodičnog nasilja pred pravosudnim organima u nepovoljnijem položaju nego njihovi nasilnici.

Dok premlaćene žene ne dobijaju advokata po službenoj dužnosti, kao ni status posebno osetljivog svedoka, za nasilnika se obezbeđeni branilac podrazumeva.

PROČITAJTE JOŠ: Izgubila bebu nakon što ju je pretukao muž

Zanimljivo je da ni maloletna deca koja su bila dugogodišnji posmatrači torture nad majkama, a u nekoliko slučajeva i direktni očevici njihove smrti, nisu dobila status oštećenog, konstatuje advokat Dragana D. Jovanović iz AŽC.

- Zakon daje oštećenom pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete prouzrokovane krivičnim delom - navodi Dragana Jovanović. - Međutim, pravosudna praksa u ovoj oblasti skoro da ne postoji. Da su maloletna deca dobila status oštećenih u sudskim postupcima koje smo analizirali, mogla su da postave imovinsko-pravni zahtev. Imala bi advokata i zakonskog zastupnika koga bi odredio nadležan centar za socijalni rad i koji bi brinuo o njihovim pravima.

PROČITAJTE JOŠ: Stefanović: Treba nam nulta tolerancija nasilja, policija nema prava na grešku

Poseban apsurd je da, dok deca ostaju bez osnovnih prava, koja, doduše, ne mogu da im vrate mrtvu majku, ali im de fakto pripadaju, njihovi očevi - počinioci zločina, profitiraju na konto dečje sudbine. Činjenica da su oni roditelji, pa čak i loši, za mnoge sudije predstavlja olakšavajuću okolnost i one im dodeljuju manje kazne.

O imovinsko-pravnom zahtevu, primećuje Jovanovićeva, iako zakon to dozvoljava, gotovo nikada se ne odlučuje u okviru krivičnog postupka, pa advokati oštećenih retko kada zahtevaju naknadu. Po pravilu, oštećeni se upućuju na pokretanje parnice.

- Naknadu nematerijalne štete u slučaju smrti bliskog lica oštećenom je dužan da isplati onaj zbog kog je smrt nastupila - kaže advokat AŽC.

Visina štete zavisi od okolnosti slučaja i od slobodnog sudijskog uverenja, pa je zato, prema mišljenju istraživača, suvišno upućivati oštećene na parnicu kada se o tom pitanju i efikasnije i ekonomičnije može odlučivati u okviru "krivice".

U porodičnom nasilju od početka godine ubijeno je 18 žena i šestoro muškaraca. Dvojica ubica žena već su ranije osuđivana za porodično nasilje, za dvojicu je postupak bio u toku, a za dvojicu su se prikupljale informacije.

- To znači da u deset slučajeva institucije nisu ništa uradile, a znale su za nasilje. Nadležni treba da budu sankcionisani ukoliko ne obavljaju svoj posao, ali se to do sada desilo samo jednom, krajem 2017. godine u Požarevcu, kada je službenik dobio otkaz zbog loše procene situacije - kaže Vanja Macanović iz AŽC.

Psihoterapeut Instituta za psihodramu Biljana Slavković sprovela je grupne radionice sa 61 ženom koja trpi nasilje i kaže da su među njima dominantni nemoć, izolacija i gubitak poverenja:

- Ogroman broj njih se suočio sa nasiljem još u primarnoj porodici, i to pokazuje koliko je teško zaustaviti spiralu nasilja. Susreli smo se sa ženama koje su trpele nasilje između tri i 41 godinu. Država je škrta prema žrtvama, i u finansijskom i u vrednosnom smislu - kaže Slavkovićeva.