Koliko je pandemija uticala na digitalnu transformaciju: Korona pogurala onlajn poslovanje

- Nivo svesti o značaju digitalne transformacije preduzeća kod nas je na veoma niskom nivou - kaže Nikolić za "Novosti". - Ljudi tek sada, u ovim okolnostima, shvataju koliko je to važno. Ključno je da toga postanu svesni.

Digitalna transformacija, kako ističe, ubrzava proces proizvodnje, povećava kapacitet i efikasnost, obezbeđuje mnogo bolju kontrolu kvaliteta, štedi resurse i vreme, a time i novac. Ona će doneti i promene u sferi sistematizacije poslova. Prema njegovim rečima, neka od tradicionalnih zanimanja neće više biti potrebna, ali će se kreirati duplo više novih radnih mesta za upravljanje tim, digitalno transformisanim procesima.

.- Firme koje svoje poslovanje ne prebace na onlajn alate doći će u situaciju da mogu samo lokalno da rade - objašnjava Nikolić. - To nije dobro za našu ekonomiju, jer je njen veliki deo izvozno orijentisan. Banalan primer, kada inopartner traži da mu se pošalje elektronska faktura, koja je elektronski potpisana i pečatirana, ako vi to ne možete, on će naći onoga sa kim to može da realizuje. Da ne govorimo o tome koliko bolju startnu poziciju u pronalaženju klijenata ima firma koja je digitalnom transformacijom proces proizvodnje nekog dela skratila sa deset na tri dana.

Istraživanje, koje je CDT radio u saradnji sa "Ipsos marketingom", pokazalo je da u Srbiji 60 odsto malih i srednjih preduzeća nema u planu nikakav proces digitalne transformacije, a oni koji imaju, za njega odvajaju veoma male resurse, svega pet procenata godišnjeg obrta. Od firmi koje planiraju da svoje poslovanje prebace na onlajn alate, 90 odsto njih nabavlja samo kompjuter, odnosno, osnovni softver, ili prave internet stranicu. Čak 40 odsto preduzeća nema osobu koja je zadužena da se bavi procesom digitalne transformacije. U sektoru usluga je najveći nivo prepoznavanja značaja ovog tehnološkog trenda, a najmanji je u poljoprivredi.

Zato je, kako objašnjava naš sagovornik, CDT prošle jeseni sa Razvojnom agencijom pokrenuo osnovni Program podrške mikro, malim i srednjim preduzećima za digitalnu transformaciju poslovanja, kroz koji je, do sada, prošlo 325 kompanija. Za implementaciju tehnološkog rešenja izdvajaju 5.000 evra po firmi, a isto toliko daje i kompanija.

- Naši konsultanti upoznaju vlasnike preduzeća sa novim poslovnim modelima i svi se oduševe otkrivajući niz novih mogućnosti - kaže Nikolić. - Ljudi shvate kolika je korist i uviđaju da su mnogo vremena i resursa gubili na nepotrebne stvari, kao što je, na primer, interna komunikacija.

Istom sektoru, mikro, malih i srednjih preduzeća, namenjen je i besplatan SPEED program za digitalizaciju u vanrednim uslovima poslovanja, koji je CDT kreirao u toku pandemije. On podrazumeva dvodnevnu konsultantsku podršku sertifikovanih stručnjaka. Otvoren je od 8. aprila, a trenutno ga prolazi 155 kompanija i broj zainteresovanih se svakoga dana povećava.

Prelazak poslovnih procesa na onlajn alate sprovodi se u svim delatnostima, uključujući i proizvodne.

- U ovoj situaciji, menadžment, svi koji upravljaju procesima, od direktora do osoba zaduženih za nadgledanje proizvodnje, to mogu da čine od kuće - kaže naš sagovornik. - Mi im, kroz tehnološka rešenja, omogućavamo da imaju sigurnu vezu sa svojom proizvodnjom i klijentima. Obezbeđujemo im analitiku da prate svoje kapacitete i da ih usklađuju sa trenutnim mogućnostima i potrebama.

BEZOS JOŠ BOGATIJI

BOGATSTVO nekih milijardera, posebno onih čije se poslovanje zasniva na novim tehnologijama i onlajn platformama, povećava se dok se ekonomije širom sveta urušavaju zbog posledica pandemije virusa korona. Među njima su osnivači "Amazona" Džef Bezos i platforme za video-konferencije "Zum" Erik Juan. Bogatija je i porodica u čijem vlasništvu je jedan od najvećih trgovinskih lanaca, "Volmart".