ŽENE u Srbiji su i do 16 odsto manje plaćene za iste poslove od muškaraca, a čak 40 odsto njih je van tržišta rada. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa zaposlenosti pripadnica slabijeg pola je 38,1 odsto i 14,7 procentnih poena je niža u odnosu na 52,8 odsto kod muškaraca. Mera zabrane zapošljavanja u javnom sektoru imala je znatno veći negativan uticaj na žene, nego na muškarce, pokazuju istraživanja. Ravnopravnost na tržištu rada i zaposlenost radno sposobnih žena nije samo pitanje ljudskih prava, već ključni faktor privrednog razvoja. I ove godine, kao i prethodnih, visoki državni funkcioneri poručuju da će se posebno fokusirati na rešavanje tog problema. Do sada su pomaci bili slabi, mada postoje brojni programi namenjeni podsticanju ženskog preduzetništva.

Na jednom takvom projektu sarađivaće Privredna komora Srbije i kompanija "Koka-kola" koje su juče potpisale Sporazum o saradnji u okviru novog programa podrške ženama, koji je namenjen njihovom ekonomskom osnaživanju. Istaknutno je da su one 16 odsto manje plaćene za iste poslove od muškaraca.

Direktorka Sektora preduzetništva PKS Branislava Simanić istakla je jedan od prioriteta Vlade Srbije unapređenje preduzetništva, posebno ženskog, koji je "snažan resurs novog zapošljavanja".

- U PKS je formirana Sekcija za žensko preduzetništvo, koja ima za cilj ekonomsko osnaživanje svih žena - kazala je Simanićeva. - U planu je organizovanje čitavog niza radionica i edukacija kako bi se njihovo poslovanje digitalizovalo i biznisi postali konkurentni i održivi.

Dodala je da je PKS zajedno sa Vladom radila na programu podrške ženama iz Sigurne kuće, kako bi imale šansu da nakon izlaska započnu samostalan život.

Pročiitajte i:  Brnabić: Borba za ravnopravnost ne prestaje

Veći teret reforme javne uprave u našoj zemlji podnele su žene, pokazuje "Istraživanje o uticaju mera štednje na položaj žena u Srbiji", koje su sproveli Fondacija za razvoj ekonomske nauke, UN Women i Ambasada Kanade. Mere uvedene od 2015. godine, a koje podrazumevaju smanjenje plata i zabranu zapošljavanja u javnom sektoru imale su znatno više negativnog uticaja na pripadnice slabijeg pola. Razlog je što su dosledno primenjene u sektorima obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i u javnoj upravi gde većinu zaposlenih čine žene, ali ne i u javnim preduzećima gde je zaposleno skoro 70 odsto muškaraca.

U analizi položaja žena na tržištu rada koju je uradilo udruženje "Žene na prekretnici" navodi se da su mlade zaposlene žene dodatno ugrožene kada osnivaju porodicu i postaju majke. Ocenjeno je da su žene na kraju karijere prve na udaru otpuštanja u slučaju tehnološkog viška ili restrukturiranja. Njih 260.000 u dobu od 45. do 64. godine nije ostvarilo pravo na penziju, a 14,6 odsto je odustalo od traženja posla zbog bezuspešnih pokušaja da se zaposle.

STATISTIKA EU

ISTRAŽIVANjE evropske agencije za statistiku "Evrostat", pokazuje da je stopa zaposlenosti žena u EU 67 odsto i da je za 12 procentnih poena niža nego kod muškaraca. Među članicama EU, Švedska ima najviše zaposlenih pripadnica slabijeg pola, što je 80 odsto, dok je Italija na 53, a Grčka na 49 procenta.