Bolja njiva - veći porez

A. Krsmanović - N. Subotić

03. 02. 2014. u 22:10

Боља њива - већи порез
Poljoprivrednici u Vojvodini najviše pogođeni novim načinom naplate dažbina. Namet po kvadratu od 16 u Kuršumliji do 110 dinara u Subotici

ZAHVALjUJUĆI novom obračunu poreza na njive, siromašne opštine na jugu i dalje neće naplaćivati ovaj namet poljoprivrednicima, dok će bogate opštine, na severu zemlje, ove godine odlično prihodovati.

Poljoprivrednici su, do sada plaćali, porez prema formuli: petostruki iznos jednogodišnjeg katastarstkog prihoda (koji je bio izuzetno nizak) puta stopa poreza (0,3 odsto). Dešavalo se da neko za 20 hektara dobije desetak dinara poreza, pa većina poljoprivrednika uopšte nije plaćala porez.

Sada će porez plaćati svi koji imaju zemljište, bilo ono poljoprivredno, pašnjak ili šuma. Cena će zavisiti od zone i tržišne vrednosti zemljišta, koju određuje opština, a koja će se množiti sa utvrđenom stopom od 0,3 odsto. Recimo, za hektar poljoprivrednog zemljišta koji vredi 5.000 evra, godišnji porez na imovinu biće 15 evra po hektaru. Ako je prosečna cena hektara 3.000 evra, porez će biti oko devet evra, ili hiljadu dinara, za godinu dana.

- Porez se ne utvrđuje na osnovu klase zemljišta, već po zonama, a naše je četvrta i peta, pa je prosečna cena kvadrata, koja se množi sa poreskom stopom od 0,3 odsto, 40, odnosno 16 dinara - kaže Rodoljub Vidić, predsednik Opštine Kuršumlija. - Nemamo tačnu evidenciju o imovini, jer su stari vlasnici preminuli, a naslednici nisu rešili zaostavštinu. Očekujemo probleme, ali nismo predvideli sankcije.

U Kuršumliji je rok za podnošenje poreskih prijava do 31. marta. Više od 90 odsto zemljišta je pete zone, a novi obračun će biti simboličan, pa u Opštini razmišljaju da se novac koji naplate prenese mesnoj zajednici. Ipak, nije svuda tako. U Arilju je, recimo, zemljište treće zone i cena mu je, po kvadratu 52 za poljoprivredno i 59,53 dinara za šumsko zemljište. U Vojvodini je još skuplje.

RAČUNICA NA SAJTU TREBALO bi da poljoprivrednici mogu da na sajtu svog grada ili opštine vide kolika je cena zemljišta po kvadratnom metru, saberu broj svojih metara poljoprivrednog zemljišta i da, uz stopu od 0,3 posto, izračunaju koliki im je porez. Nažalost, gotovo nijedna opština nije na sajtu jasno objavila kolika je cena zemljišta po kvadratnom metru, iako su svi bili obavezni da odluku donesu još u novembru prošle godine.

U Subotici, konkretno, koja je, kako ogorčeno komentarišu poljoprivrednici, odredila najviše cene zemljišta, po kvadratnom metru poljoprivrednog i šumskog zemljišta u četvrtoj, odnosno, petoj zoni, plaća se 110 i 109 dinara, duplo više nego u centralnoj Srbiji.

- I pre nego što zasejem njivu, državi sam, otkako je promenjen način naplate poreza, dužan mnogo - ovako, ogorčen, Stipan Šarčević, poljoprivrednik iz Novog Žednika kod Subotice, komentariše promenu obračuna poreza, po kojoj se i na poljoprivredno zemljište plaća porez na imovinu.

Porez je zaista mnogo veći, nego što smo ranije plaćali - objašnjava Šarčević. - Nažalost, ovo je novi namet na poljoprivrednike, ali mi nemamo drugog izbora.

Miroslav Kiš, lider Asocijacije poljoprivrednika, takođe ističe kako je poljoprivrednike pogodio nov obračun, odnosno, povećanje nameta.

- Svesni smo da neki porez mora da se plaća, ali, u isto vreme smatramo da bi i država poljoprivrednicima trebalo da vrati bar deo tog novca - kaže Kiš. - Interesantno je da je neko pravilo, da je porez veći, što je opština jača i razvijenija. U Subotici, konkretno, imamo najviši namet, a u isto vreme, opština nema nikakav fond za pomoć poljoprivrednicima.

BESPLATNO U JAGODINI

GRADSKO veće Skupštine grada Jagodine donelo je odluku o oslobađanju poljoprivrednika od poreza na imovinu za poljoprivredno i šumsko zemljište za 2014. godinu.

Jagodinski poljoprivrednici bili su oslobođeni od ovog poreza i tokom poslednjih pet godina kako bi podsticali razvoj poljoprivrede. U Jagodini ima 6.358 poljoprivrednih domaćinstava, koji obrađuju 18.790 hektara zemljišta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

clan biblioteke

04.02.2014. 08:26

Zasto porez na obradjeno zemljiste? Zasto se ne ugledamo na zapad kome tezimo bar politicki, porez i to drastican na ne obradjeno zemljiste i tako primorati vlasnike da obradjuju ili ustupe zemljiste onima koji mogu da rade i prihoduju.

maja

04.02.2014. 09:17

Nije cuditi se povecanju gustine stanovanja u gradovima,manje se radi,a laksizivot,na selu se konjose i radi ko srnac a dobiti nema.propast sela,a vise para za putovanja i plate ministrima iz budzeta naravno.

Lala iz Banata

04.02.2014. 11:19

Izgleda idealno, ali po mome misljenju je to pogresno. Postoji jednostavnije resenje a vrlo pravedno i motivise svakog da uradi naj bolje sto je moguce bolje.

BACVANIN

04.02.2014. 15:42

razrezivanje poreza na prihod od poljoprivrednog zemljista trebalo bi da zavisi od povrsine u ha koliko ih ima domacinstvo.Pfrimer: od 1-5 ha najniza stopa, a povecenje stope poreza razdeliti po grupama od6-10 ha, od11-20ha, 21- 5oha i > 50 ha.ovakav nacin razrezivanja poreza vazio je u obe jugoslavije.