Krov ni pod razno

CENA kvadrata skočila je u glavnom gradu za deset odsto, ali samo u oglasima. Nerealne želje prodavaca na tržištu ne prolaze. To znači da oni koji zaista žele da prodaju svoje nekretnine ne mogu da očekuju ni cent više od cene koja se ustalila u poslednjih godinu dana. Može samo manje, što se u većini slučajeva prilikom kupoprodaje i dešava.

Ponuda u Beogradu je šarolika, uglavnom nekvalitetna. Kupaca nema, mada je sada, zbog početka školske godine, pojačano interesovanje za garsonjere i jednosobne stanove, koje roditelji iz unutrašnjosti planiraju da pazare za svoju decu. U glavnom gradu se za mesec dana overi jedva oko stotinak kupoprodajnih ugovora, a s obzirom na to da Beograd čini sigurno između 80 i 90 odsto srpskog tržišta, jasno je da se u prometu nepokretnosti kraj krize ne nazire. U "zlatno vreme", a to je period do 2008. godine, overavalo se u sudovima u glavnom gradu i više od hiljadu ugovora mesečno.

- Kada se pogledaju oglasi, stiče se utisak da su cene skočile, pa se tako za Dorćol traži 2.000 evra po kvadratu ili za Voždovac 1.950, Crveni krst 2.000, što je potpuno nerealno, jer po toj ceni nekretnina neće promeniti vlasnika - kaže Nedeljko Malinović, vlasnik agencije "Legat". - Prvo što pitam klijente jeste - želite li da prodate stan, što podrazumeva realnu cenu, ili da prodajete, pa sami odredite cifru. Agenti pokušavaju da spuste cene, ali teško je uveriti prodavce kada su oni zacrtali ne ono što je realno već ono što im je potrebno. Inače, kupci pogledaju u proseku i po 20 nekretnina pre nego se odluče da daju kaparu.

Trenutno su na tržištu najtraženiji mali stanovi, kojih ima i najmanje u ponudi. Najviše je i dalje kreditnih kupaca - na jednog keš dolazi tri kreditna. Takođe, veliki procenat odlazi na vezane prodaje - jedan veći za dva manja stana. Ima i primera da vlasnici prodaju nekretnine u centru, a onda kupuju kuće na periferiji.

Primera radi, u Sremčici može da se kupi luksuzna kuća od 245 kvadrata, sa pet ari placa, grejanjem na gas, za 88.000 evra. Najveći pad cena zabeležen je na Novom Beogradu, gde ima primera da je u odnosu na 2008. cifra gotovo prepolovljena. Blokovi su sada oko 1.000 do 1.200 po kvadratu, a kod "Arene" maksimum je 1.800 evra za kvadrat.

- Danas u Srbiji ima 72.000 građana koji otplaćuju stambeni kredit, što je svega oko jedan odsto stanovnika - kaže Malinović. - Kada bi banke još samo malo spustile kamate, u većem prometu bi mogle da ostvare bolju zaradu. Inače, stanovi koje banke prodaju aktiviranjem hipoteka imaju previsoku cenu, jednostavno hoće da se namire sto odsto, uključujući i kamate, zato i nema kupaca tih nekretnina.

Prema zvaničnim podacima, banke su se u ovoj godini namirile za ukupno sto stambenih hipotekarnih kredita, i to preko Nacionalne korporacije za osiguranje.