Zajam za novi stan

 U Vladi Srbije postignut je, kako je u petak potvrđeno "Novostima", dogovor da se ponovo vrate subvecnije za stambene kredite. Ovoga puta će se, međutim, dotacije odnositi samo za kupovinu novih stanova, kako bi se pomogla stanogradnja, koja je gotovo zamrla.
Na ukidanje subvencionisanih stambenih kredita (koji su u Srbiji već nekoliko godina najtraženiji) država se odlučila pre svega, jer nije bilo dovoljno novca u budžetu, s jedne strane, a sa druge maksimalni iznos kredita je bio limitiran na 40.000 evra. To je, na primer, za kupovinu bilo kakvog stana u Beogradu ili Novom Sadu bilo nedovoljno. Osim toga, država je za dotacije građanima iz prošle godine dugovala oko 150 miliona dinara.
Građanima su od početka ove godine, na raspolaganju bili jedino komercijalni krediti banaka, koji su znatno skuplji od subvencionisanih. Tako je kamata za stan uz pomoć države, bila od 4,7 do 6,9 odsto, dok je za iste zajmove poslovnih banaka iznosila u proseku od 8,3 do 13,5 odsto. Ove kamate su među najvećim u Evropi. Skuplje stambene kredite u Evropi od nas imaju jedino Letonija, BiH, Crna Gora i Litvanija.
I pored visokih kamata, mnogi građani se ipak, zadužuju i kupuju stanove na kredit, jer nemaju drugog načina da dođu do krova nad glavom. Da bi cena ovih zajmova bila povoljnija, kako kažu bankari, potrebno je da inflacija bude niža, da se smanji obavezna rezerva koju izdvajaju kod NBS i da se znatno ublaži faktor rizika koji ima naša zemlja.

NERVOZNI PODSTANARI, OPUSTELA GRADILIŠTA
ZAMRLO tržište nekretnina u Srbiji može da pokrene samo država. Od nje to očekuju i kupci i investitori. Nervoznim podstanarima oči su uprte u ponovno subvencionisanje kredita, a od banaka očekuju da nerazumno visoke kamate prepolove. Čak oko 70 odsto kupaca do krova nad glavom dolazi zahvaljujući hipotekarnim kreditima.
I investitori muku muče. Nema projektnog finansiranja, ali ni kupaca kvadrata, pa su tako mnoga gradilišta opustela. Novih stanova je sve manje. Država bi morala da pomogne i investitorima da refinansiraju skupe kredite. Beogradska Direkcija za gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da revidira naknade za uređenje zemljišta. Od nadležnih se očekuje da promene i fiskalnu politiku prema investicijama u građevinarstvu, a posebno u stanogradnji. To pre svega znači smanjenje PDV sa osam na niži iznos od poreza na prenos apsolutnih prava koji iznosi dva i po odsto. Takođe, najavljeni porezi na imovinu su destimulativni za kupovinu stanova.
Posle inicijative ministra Milutina Mrkonjića, država ipak razmišlja o izgradnji neprofitnih stanova za tržište. (T. S.)