BUDžETSKE kvote za upis studenata od naredne školske godine neće se određivati po fakultetima, već po studijskim programima. To, praktično, znači da će programi za koje je prethodnih godina vladalo slabo interesovanje dobiti vrlo mali broj mesta za upis brucoša koji bi se školovali o trošku države, a nekima od njih preti i gašenje.
- Studijski programi će biti finansirani, ali će obaveza visokoškolske ustanove biti preispitivanje opstanka programa za kojima ne postoji tražnja, niti interes države da u njih ulaže. Kod nekih studijskih programa evidentne su značajne razlike u tome koliko se realno upisuje studenata u odnosu na budžetska mesta. Upravo u odnosu na taj broj neupisanih, biće planirana smanjenja. Analize će se bazirati na podacima iz tri poslednja junska upisna roka, na osnovu čega će biti donete odluke - kažu za "Novosti" u Ministarstvu prosvete, koje je formiralo komisiju za pripremu upisa na studije za školsku 2020/21. godinu.

Naši sagovornici pojašnjavaju da se ovom principu pribeglo kako bi se, pored interesa visokoškolske ustanove, uvažio i interes Ministarstva i države, odnosno tržišta rada.

PROČITAJTE JOŠ - UPIS NA FAKULTETE: Više indeksa nego brucoša


- Postoje studijski programi za koje ne postoji značajno interesovanje, ali ukoliko su oni važni za državu, država će ih finansirati. Takođe, potrebno je uzeti u obzir planove regionalnog razvoja, kako bi obrazovanje kadrova bilo u skladu sa politikom razvoja države - kažu u Ministarstvu.

Dodaju da je preispitivanje opravdanosti određenih studijskih programa i traženog broja studenata na njima, inače, i obaveza svih visokoškolskih ustanova, koje to treba da rade kroz proces samovrednovanja, u skladu sa Pravilnikom Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta VŠU i studijskih programa.

Dekani visokoškolskih ustanova na kojima za neke smerove ne vlada veliko interesovanje smatraju, međutim, da bi država trebalo da ih stimuliše i "oživi", umesto da smanjuje broj budžetskih mesta.


Foto P.Milošević


Tako, na primer, malo interesovanje vlada za nastavničke smerove. To je slučaj na Fakultetu za fiziku, a dekan prof. dr Ivan Belča kaže da je to veliki problem, jer u Srbiji nedostaje oko 600 nastavnika fizike. On ističe da za ostala dva smera na ovom fakultetu - teorijsku i eksperimentalnu fiziku i primenjenu i kompjutersku fiziku ima intersovanja među budućim akademcima, pogotovo za ovaj poslednji koji će prerasti u IT smer.

- Nema potrebe da se broj budžetskih mesta ograničava po smerovima, jer je prošle godine ostalo upražnjeno oko 2.000 mesta na celom Univerzitetu u Beogradu, što i nije mnogo - kaže prof. Belča.
dr Ivan Belča


Na Šumarskom fakultetu interesovanje vlada za studijski program pejzažna arhitektura, dok se na preostala tri programa - šumarstvo, tehnologije drveta i ekološki inženjering i zaštita zemljišnih i vodnih resursa - upisuje manje studenata nego što ima mesta. Ovo nam je rekao dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić, koji naglašava da je to trend u celoj istočnoj i srednjoj Evropi.
- Studenti biraju ono što je atraktivnije, što će ih brže dovesti do posla, ali i ono što je traženo u inostranstvu - kaže prof. Ristić.


Na Biološkom fakultetu koji ima jedan smer - bilogija i na njemu četiri modula, neće imati problema sa novim načinom raspodele budžetskih mesta. Dekan prof. dr Željko Tomanović ističe da se na ovaj fakultet svake godine prijavi više studenata nego što ima mesta.

SARADNjA EKONOMSKOG I PRAVNOG

DEKANI Ekonomskog i Pravnog fakulteta Branislav Boričić i Zoran Mirković potpisali su sporazum kojim se pokreće zajednički master studijski program dva fakulteta na engleskom jeziku, a pod nazivom International Master In Taxation.
- Master će sadržati dve verzije - jednogodišnji i dvogodišnji program. Tako će, na primer, studenti sa završenim trogodišnjim akademskim studijama koji su studirali u inostranstvu moći da nastave školovanje kroz ovaj program, steknu titulu mastera - objasnio je prof. Boričić.