Penzije veće od 1. januara?

RAST BDP u drugom tromesečju bio 4,4 odsto umesto prognoziranih 3,6, što je kako je istakla premijerka Ana Brnabić dobar znak, jer će srpskim penzionerima bez problema uskoro primanja moći da se povećaju. S druge strane, najstariji okupljeni oko Udruženja sindikata penzionera su i dalje sumnjičavi i smatraju da tu nema nikakvog povećanja, već da im se "mora vratiti ono što im se u poslednje gotovo četiri godine otima".

Profesor dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za "Novosti" da su još pre godinu dana istraživači okupljeni oko publikacije "Kvartalni monitor" prognozirali su da će rast BDP u ovoj godini iznositi oko četiri odsto, a slične prognoze je u to vreme objavio i Fiskalni savet, iz čega sledi da ostvareni rast u ovoj godini nije iznenađujući.

- Međutim, važno je imati u vidu da je na relativno visok rast u ovoj godini značajno uticao jednokratni oporavak delatnosti kao što su poljoprivreda, građevinarstvo, elektroprivreda, kao i da bi bez toga on bio 3,2 procenata - kaže profesor.

- Sada je priličano sigurno da će rast u ovoj godini biti veći od 3,5 odsto koliko je planirala Vlada, i da će dostići verovatno nešto više od četiri. Ako bi inflacija bila u skladu sa zvaničnom projekcijom, brži rast BDP od zvanično planiranog doneće dodatne 34 milijarde dinara, od čega država dobija oko 12 milijardi, dok će preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima pripasti po ovom osnovu 22 milijarde dinara. Država bi mogla da ostvari dodatne prihode po osnovi suzbijanja sive keonomije, ali i uštede po osnovi troškova kamata, garancija i slično. Tako bi uz nepromenjenu politiku mogla da ostvari suficit od oko 0,5 procenata BDP, što iznosi 25 milijarde dinara. S obzirom na to da bi za za nas primerenije bio deficit od oko minus 0,5 odsto BDP, sledi da fiskalni prostor u ovoj godini iznosi 45 do 50 milijardi dinara.

Profesor Arsić se pita kako će država iskoristiti ovaj prostor. Da li će dodatno povećati plate i penzije ili povećati javne investije, ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, inovacije ili smanjiti poreze. Koje kombinacije povećanja rashoda i smanjenja poreza će biti odabrana, zavisi od toga koliko država vodi računa o kratkoročnim, a koliko o dugoročanim rezulatima.

- Ako se izrazito daje prednost kratkoročnm rezulatima, tada će se više povećati penzije i plate, što će dovesti do rasta standarda u ovoj godini, ali će šanse za rast u narednim godinama biti male - ističe naš sagovornik. - Ako se daje prednost tome da se iz godine u godinu ostvaruju visoke stope rasta privrede država će više povećati javne investicije, ulaganja u obrazovanje, inovacije, zdravstvo, smanjiti poreze i odustati od uzimanja dividendi javih preduzeća. U ovom slučaju standard će u ovoj godini umereno rasti, ali se stvaraju dobri uslovi da on kontinuirano ide naviše iz godine u godinu.

Za profesora Arsića do ukidanja zakona o smanjenju penzija bi moglo da dođe do kraja ove godine, a to bi povećalo rashode za nekoliko milijardi dinara u ovoj, dok bi u narednoj, po ovom osnovu, takođe bili povećani za oko 25 milijardi dinara. Inače samo ukidanje zakona znači da se ponovo uspostave odnosi između različitih penzija koji su postojali pre njihovog smanjenja, a koji odgovaraju uplaćenim doprinosima.

- Bilansno bi bilo održivo da se svim penzionerima, osim ukidanja zakona dodatno povećaju penzuje za dva do tri procenata ili da se onima koji imaju male čekove dodeli jednokratna socijalna pomoć od nekoliko hiljada dinara - kaže on.

Po njegovom mišljenju, ispunjeni su svi uslovi da se od naredne godine pređe na jednogodišnje usklađivanje penzija po nekom unapred određenom pravilu. Srbija već nekoliko godina ima nisku infalaciju, i takva se očekuje i u narednim godinama, pa su stoga nestali razlozi da se penzije usklađuju dva puta godišnje. Pravilo za povećanje čekova bi trebalo zakonom definisati, kako bi se sprečile neodgovorne odluke i političke manipulacije, koje su inače vrlo izražene prethodnih nekoliko godina.

I za predsenika Aleksandra Vučića nema dileme oko povećanja penzija i da će ono stići do kraja godine. I on je nedavno podsetio da je rast ekonomske aktivnosti u prvih šest meseci dostigao 4,5 odsto, što je više od prognoze i MMF-a i Svetske banke, koje su išle za procenat niže.

Momo Čolaković iz PUPS-a kaže za "Novosti" da sve što se može čuti ovih dana oko povećanja čekova je u skladu sa onim što su premijerka Ana Brnabić i predsednik Vučić već najavili. U novembru bi Skupština Srbije trebalo da izglasa ukidanje Zakona o privremenom smanjenju penzija, što je pozitivna stvar za korisnike.

- Smatram da je dobro i da bude određenih povećanja - kaže naš sagovornik. - U narednim godinama trebalo bi preći na usklađivanje dva puta godišnje, a moglo bi i jednom, ali to zahteva promenu Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Mislim da ni to nije loša ideja.

Čolaković navodi da država mora da vodi brigu o najsiromašnijim koji ne mogu od svojih primanja da žive, a takvih je 1,2 miliona u Srbiji, ali ipak treba videti da li je možda bolje da to ide kroz socijalnu pomoć, kako se ne bi narušio sistem PIO.

ŠVAJCARSKA FORMULA

Za usklađivanje penzija, po mišljenju profesora Arsića, kod nas bi bila pogodna švajcarska formula. Prema njoj se čekovi usklađuju tako da rastu brže od inflacije, ali nešto sporije od rasta zarada. Prema ovoj formuli, ako bi nominalne plate u ovoj godini rasle šest odsto, dok bi inflacija iznosile tri, tada bi se penzije u narednoj godine povećale za 4,5 procenata.