Od bolesti srca u Srbiji umre šestoro svakog sata!

SVAKOG sata u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umre čak šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života - između 25. i 64. Iako je za deceniju i po stopa smrtnosti od ovih bolesti kod žena smanjena za 14, a kod muškaraca za 16 odsto, još smo među zemljama sa najvećom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti u Evropi, jer najveći deo stanovništva, tačnije svaka druga osoba, umire od posledica ovih oboljenja.

Sa stopom smrtnosti od 51,7 odsto, Srbija se nalazi iznad proseka cele Evrope, koji je 45 odsto, a daleko iznad proseka zemalja Evropske unije, gde su kardiovaskularne bolesti uzrok smrti kod 37 odsto ljudi.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" za 2016, u Srbiji su od bolesti srca i krvnih sudova umrle 52.102 osobe. Akutni koronarni sindrom (AKS), koji uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris, uzrok je čak 49,8 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca. Sa dijagnozom AKS za godinu dana evidentirana su 23.882 slučaja, a u 97,7 odsto slučajeva u pitanju je bio - infarkt srca.

- Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a nekoliko poslednjih decenija i u zemljama u razvoju - kaže profesor dr Goran Davidović iz Kliničkog centra Kragujevac, predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije. - Mi smo po broju srčanih udara među vodećim zemljama u ovom delu Evrope.

Zabrinjavajuća su zapažanja kardiologa u Srbiji da sve mlađa populacija oboleva od bolesti srca, pa se nekadašnja granica sa 65 godina spustila na 45 godina, pa i niže. Razlozi za to su i najznačajniji faktori rizika za infarkt miokarda: pušenje, nepravilna ishrana, stres i nedovoljna fizička aktivnost. To je, u neku ruku, i potvrda da smo zakazali u prevenciji, i kao pojedinci, i kao sistem.

- VODIMO višedecenijsku bitku sa bolešću koja odnosi najviše života u Srbiji, ali rezultati koje smo postigli u smanjivanju umiranja još nisu dovoljni - kaže profesor Davidović. - Oni su primarno ishod uvođenja i povećanja dostupnosti perkutane koronarne intervencije, kao najefikasnije metode za lečenje infarkta miokarda, i organizacije hitnog zbrinjavanja pacijenata. Potrebno je ipak naglasiti da na uspešan ishod ovih intervencija i povećanje preživljavanja utiče izbor lekova, posebno efikasne antitrombocitne terapije koja se primenjuje od trenutka dijagnoze infarkta miokarda.

foto N.Fifić

I pored registrovanog pada stope umiranja, Srbija je u grupi zemalja sa dosta većim rizikom od bolesti srca od prosečnog za zemlje evropskog regiona.

- Kada se dogodi akutni infarkt miokarda, veliki broj pacijenata uopšte i ne stigne do bolnice, a njih 25 odsto, nažalost, umre - kaže profesor Davidović. - Oni koji prežive srčani udar smatraju da su dobili drugu šansu u životu. Borba sa srčanim udarom je borba sa vremenom. Odlaganje postavljanja dijagnoze i započinjanja lečenja se meri sekundama i minutima.

Nove preporuke za lečenje srčanog udara, donete pre nekoliko meseci, definisale su vreme od 90 minuta za postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja. To podrazumeva da se uradi koronarografija, otvori krvni sud i ugradi stent, ukoliko je to moguće.

- Postoji mreža zdravstvenih ustanova u kojima je moguće uraditi ove procedure u najkraćem mogućem roku, uzimajući u obzir udaljenost i dostupnost tih ustanova za pacijente - navodi naš sagovornik. - Ukoliko nije moguće u tom vremenu, ili bar približnom, sprovesti ovakvo lečenje, postoji alternativa u vidu davanja takozvanih trombolitičkih lekova, venskim putem, koji treba da otvore infarktnu arteriju.

Profesor dr Goran Davidović

I KADA se srčani udar sanira bez ozbiljnijih posledica, već u prvoj godini nakon infarkta, kod oko 20 odsto pacijenata dolazi do ponovnog udara ili komplikacija kao što su infarkt mozga, zapušavanje stenta ili kardiovaskularna smrt.

- Kada dođe do infarkta srca, ulogu u smanjivanju smrtnosti, pored akutnog zbrinjavanja pacijenta, ima sekundarna prevencija, koja nakon infarkta, uz primenu zdravih stilova života, podrazumeva redovne kontrole i primenu savremenih i efikasnih lekova koji značajno poboljšavaju prognozu preživljavanja ovih pacijenata - objašnjava profesor Davidović. - Pored obaveznih lekova za sniženje krvnog pritiska i nivoa holestorola u krvi, najvažnija grupa lekova koji se koriste posle infarkta miokarda su oni za sprečavanje zgrušavanja krvi i nastanka novih trombova, odnosno antitrombocitni lekovi.

Zahvaljujući drugačijem mehanizmu dejstva, kaže profesor Davidović, savremeni lekovi deluju brže, imaju predvidljivu efikasnost i praktično ne postoje pacijenti koji na te lekove ne reaguju. Savremene terapije su već nekoliko godina u širokoj upotrebi u Evropi i okolnim zemljama. Profesor Davidović kaže da se nada da će ova terapija postati standardna i u Srbiji.

U RIZIKU I DECA

U ZABLUDI su svi oni koji veruju da su kardiovaskularni pacijenti većinom muškarci. To, kako kaže profesor Goran Davidović, jeste bilo nekad, ali sada bolesti srca i krvnih sudova sve češće pogađaju žene, a riziku su izložena i deca.