Uvodnik: Novosti

POČELA sa radom nova osnovna škola u Loznici, rekordan rod jabuka u Grockoj, predsednik Republike sutra u sedištu Ujedinjenih nacija, problemi sa vodovodom u Paraćinu, kvar na centralnom trafo-releju u Negotinu, požar na Mokroj Gori, ko će pazariti Zvezdu i Partizan, kolaps saobraćaja u Beogradu, ponovo strašna saobraćajka na Ibarskoj magistrali... I tako decenijama. Od onog dalekog oktobra 1953. godine, kada je grupa novinara „Borbe“ izašla pred „nadležni organ“ i saopštila da Tršćanska kriza ne može da se prati ritmom klasičnih dnevnih listova, da se nešto sveže odštampano u međuvremenu mora pojaviti, u večernjim satima, makar na ulicama Beograda. Tako su nastale „Večernje novosti“. Rezultat okolnosti i istančanog novinarskog nerva.

Brzo, kaldrmom, starim zapuštenim drumovima, vagonima koje su vukle parne lokomotive, ponekim novim putem, „Novosti“ se iz Beograda šire prostorima nekadašnje Jugoslavije. Ne znam da li ono tamo selo ima struje, ali dopisnika „Večernjih novosti“ sigurno ima - govorili su duhoviti i pomalo zavidni, odslikavajući poziciju koju su „Novosti“, i kroz mrežu svojih dopisnika, imale i još uvek imaju u narodu.

„Večernje novosti“ su decenijama najtiražnije, najčitanije, najuticajnije. Ta pozicija davno je obezbeđena, ona je i danastakva, uprkos svemu. Nema iole važnog događaja - političkog, kulturnog, sportskog, tragičnog - u proteklih 60 godina, na ovim prostorima, koji nije zabeležen u „Novostima“. Od najvažnijih političkih dešavanja, sudbonosnih, istorijskih, do priče Stanimira iz malog sela u prijepoljskom kraju o tome kako je jedne jezivo hladne januarske noći branio svoje stado od vukova.

Nova vremena donose nove ljude, tehnologije, medije, interesi su drugačiji, sve se menja i upravo to što se menja „Novosti“ beleže, sve više se ukorenjujući kao svedok vremena bez kojeg je teško, možda nemoguće, sklopiti celovitu sliku svega što su vreme i ljudi kreirali na ovim balkanskim vetrometinama.

A kako su „Večernje novosti“ postale „narodne novine“? Jednostavno: uvažavajući onu jedinku našeg društva koju zovemo mali čovek. Tamo gde su drugi okretali glavu, „Novosti“ su pravile priču; gde je na prvi pogled sve izgledalo uobičajeno, nezanimljivo, „Novosti“ su navraćale i ostajale, otkrivajući svojim čitaocima do tada skrivene talente, dobročinstva, lepotu.

Drugi možda i ne moraju, možda i neće, ali „Novosti“ i moraju i hoće, jer se to od njih očekuje, da podsećaju na istoriju srpskog naroda; na stradanja, nepravde nanete Srbima od strane velikih i moćnih, na mržnju i genocide kojima je srpski narod bio izložen, na njegove velikane, nametnute bitke koje su Srbe zauvek svrstale na sunčanu stranu istorije.

Od „Novosti“ se očekuje, i „Novosti“ to ispunjavaju, da uvek budu na strani nevinih, obespravljenih, mučenih, hrabrih... kako god da se takvi zovu, kakva god uverenja da imaju. To je mera časti, istine, razlog ljudskog postojanja. Na neki način i razlog postojanja „Večernjih novosti“.

Vi koji svakoga dana čitate „Novosti“ radite to zato što nam verujete, što znate da su to vaše novine. To poverenje je naša najveća obaveza. U ime ljudi koji svakoga dana prave „Večernje novosti“ želim vam miran, zdrav i spokojan život. Uz „Novosti“, razume se.