Srbe kosi srce i šlog

SVAKI stanovnik Srbije, u proseku, ima jednu i po bolest i godišnje popije devet kutija lekova, među kojima su tri za srce i jedna za živce!
Ovo je, ukratko, medicinski karton nacije, koja se u utorak pridružila obeležavanju Svetskog dana zdravlja.
"Prosečan" Srbin ima hipertenziju, višak kilograma, fizički je neaktivan, živi u oblaku duvanskog dima i najčešće umire od bolesti srca i krvnih sudova!
Isti taj naš "prosečan" predstavnik može da se nada da će živeti 73,5 godina - 70,7 ako je muškarac, ili 76,2 godine, koliko je očekivani životni vek žena. Prosečan stanovnik Austrije, Holandije ili Nemačke, nadživeće ga punih osam godina!
Veliko istraživanje Nacionalnog instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" potvrdilo je da stanovnici Srbije najviše boluju i umiru od bolesti srca i krvnih sudova. Od osamdesetih godina prošlog veka ove bolesti su najmasovnije ubice. Tokom 2007. godine svakog dana je od ishemijske bolesti srca umiralo 35 stanovnika Srbije, a kardiovaskularne bolesti godišnje "potpišu" oko 60.000 smrtovnica!
Svaka šesta umrla osoba u Srbiji je žrtva šloga, a gotovo svaki drugi odrasli stanovnik (46,5 odsto) pati od visokog pritiska, koji se smatra značajnim faktorom rizika za nastanak infarkata i šloga.
Jasmina Grozdanov, jedan od istraživača iz "Batuta", zaključila je su za nas još karakteristične loše navike u ishrani, posebno neredovnost obroka. Više od polovine odraslog stanovništva je prekomerno uhranjeno, sve je više i gojazne dece, a pušenje je od "običnog" preraslo u "serijskog" ubicu.
U Srbiji godišnje umre 100.000 ljudi, a čak 85.000 od hroničnih nezaraznih bolesti, koje mogu da se spreče izbegavanjem faktora rizika. Za poslednjih deset godina najveći porast umiranja zabeležen je od malignih tumora i posledica dijabetesa. Sa rakom na različitim lokalizacijama, u Srbiji živi oko 120.000 ljudi. Ovu dijagnozu godišnje "dobije" 30.000, a karcinom ubije 18.000 ljudi. Gotovo svaki peti umrli je žrtva malignog tumora. Od 1999. do 2005. godine učestalost obolevanja od raka porasla je kod muškaraca za 21,8 odsto, a kod žena za 16,8, ali i dalje smo u grupi zemalja sa srednjim rizikom od obolevanja.
Procenjuje se da od dijabetesa boluje oko 400.000 ljudi. Ova bolest je četvrti vodeći uzrok smrti u Srbiji. Prema poslednjim podacima iz 2006. godine, šećernu bolesti ima pet odsto muškaraca i 5,4 odsto žena, a na insulinskoj terapiji je oko 60.000 dijabetičara.
Ne možemo baš da se pohvalimo ni mentalnim zdravljem. Depresija je izbila među vodeće poremećaje zdravlja i zauzima četvrto mesto
UČestalost emocionalnih problema je u opadanju, a istraživači su zaključili da oni i dalje najviše pogađaju žene i siromašnije stanovništvo. Mnogi ne vide izlaz: 2007. godine ubilo se 1.354 ljudi - četvoro svakog dana. Porast samoubistava za čak 25 odsto od 1998. do 2000. godine je zaustavljen, i od tada je suicid u padu za 16 odsto kod muškaraca i 26 odsto kod žena.

ZDRAVLjE NAJVAŽNIJE
Svako danas treba da se podseti da je zdravlje najveća vrednost, a ne da čeka da se razboli da bi shvatio koliko je zdravlje samo po sebi važno, rekao je u utorak prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja.
Milosavljević je stručnom skupu u Institutu za javno zdravlje "Batut" istakao da nema idealnog zdravlja i da zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već stanje fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja.
Ovogodišnja tema Svetskog dana zdravlja je "Sačuvajmo živote. Učinimo bolnice bezbednim u kriznim situacijama". Ovim SZO usmerava pažnju na brojne živote koji mogu biti spaseni tokom zemljotresa, poplava, ratnih sukoba i drugih vanrednih hitnih situacija ako su zdravstveni objekti dizajnirani i konstruisani na odgovarajući način, a zdravstveni radnici dobro obučeni da reaguju na takve situacije.