Tokom pandemije shvatili smo koliko je zdravlje krhko i kako neočekivana bolest, koja masovno dovodi do kolapsa respiratornog sistema miliona ljudi, može da ugrozi opstanak ljudske vrste za koju smo pogrešno verovali da suvereno vlada planetom.

U znak sećanja na žrtve virusa korona, grad Beograd će u jednom od parkova napraviti spomen-šumu. Simbolizujući pluća grada, u planu je da bude posađeno onoliko stabala koliko je žrtava virusa u Srbiji.

 Ovoj ohrabrujućoj inicijativi pridružila se vest da su bukove šume nacionalnih parkova Fruška gora, Tara i Kopaonik nominovane za dobra svetske prirodne baštine Uneska. Poboljšanju odnosa prema gradskim šumama i parkovima doprinosi novi Plan detaljne regulacije zelenih površina Beograda po kojem će učešće gradskog zelenila na prostoru grada do 2025. biti povećano sa postojećih 15 na 25 procenata, što će prestonicu učiniti bogatijom za 8.000 hektara šuma i javnih zelenih površina.

Imajući u vidu prethodne podatke, iznenađuje nedavno uništenje centralne zelene površine stambenog naselja Braće Jerković, u neposrednoj okolini Crkve Svetog Jovana Vladimira, radi izgradnje tržnog centra nemačkog globalnog lanca supermarketa "Lidl". Umesto čuvanja poslednje šume - blaga prirode i jedinstvenog eko-sistema koji obezbeđuje kvalitetnu životnu mikroklimu, zapanjeni stanovnici naselja suočeni su sa gradnjom šoping-centra, parkinga, asfaltiranjem. Nenajavljeno, građani su stavljeni pred svršeni čin preko noći, usred vanrednog stanja zbog kojeg nisu mogli da reaguju. Bez obzira na uslove očuvanja prirodne sredine definisane u Zakonu o zaštiti prirode, sadržajnijeg od mnogih evropskih, šuma je posečena u proleće kada je to neprihvatljivo, čime su uništena ptičja legla i bukvalno satrto sve živo u njoj.

Ilegalna seča najčešće je krivično delo protiv životne sredine, zbog čega u Srbiji godišnje nestanu hiljade hektara šume. A "legalna seča" je često prefinjen slučaj uništavanja prirode. Vredna stabla posečena su na Košutnjaku, Kalemegdanu, uništena je stoletna šuma izletišta Gibavac u Surčinu. Još uvek se sećamo neuspelog pokušaja građana da sačuvaju stoletne platane na Bulevaru kralja Aleksandra, ali i upornih samoorganizovanih građana koji su uspeli da zaštite čuveni Peti parkić od najavljene gradnje i naterali investitora da na Šumicama posečena stabla zameni drugim.

Paradoksalno, jedini koji danas stoje na liniji odbrane našeg ekološkog nasleđa su samoorganizovani stanovnici. Umesto države koja sprovođenjem zakona treba da obezbedi zdravu životnu sredinu, neformalne grupe građana su poslednja preostala, nedovoljno snažna barijera protiv nerazumnih "amputacija pluća grada" od nasilnih investitora. A oni koji pokazuju društvenu neodgovornost gradeći na zelenim površinama protivno volji građana, ne zaslužuju njihovo poverenje.