DELO jednog od najpoznatijih savremenih nemačkih pisaca, "Čitač" Bernarda Šlinka, koje je među najširom publikom proslavila filmska verzija (sa Kejt Vinslet u glavnoj ulozi), uskoro će se naći na našoj pozorišnoj sceni: gledaćemo na jesen poznati naslov u rediteljskom čitanju Borisa Liješevića, a lik Hane izneće na scenu Beogradskog dramskog Mirjana Karanović. Priča o odnosu između petnaestogodišnjeg Mihaela i mnogo starije žene je priča o ljubavi i strasti, ali i savesti i moralnoj odgovornosti, suočavanju jedne generacije sa zločinima druge.

Birajući ovaj naslov za svoj novi pozorišni poduhvat, Liješević se vratio krugu tema koje ga često okupiraju u teatru - prepoznavanju zla u jednom vremenu, ideologiji, krivici, pojedinačnoj i kolektivnoj odgovornosti.

Pandemija i vanredno stanje omeli su početak priprema, ali je ekipa ostala na okupu. Čuli su se redovno, razmenjivali mišljenja, pripremali za trenutak kad će ući u salu. Konačno, i to se desilo. Pre nekoliko dana počele su "žive" probe na Crvenom krstu:

EKIPA PREDSTAVA se priprema po motivima Šlinkovog romana (dramatizaciju je uradio Fedor Šili), scenograf je Janja Valjarević, kostimograf Dragana Lađevac, a kompozitor Stefan Ćirić. Uz Mirjanu Karanović igraju i Slobodan Ninković, Milena Pavlović, Milica Zarić, Ivan Tomić i Marko Grabež.

- Bili smo sve vreme u kontaktu, razgovarali, dosta toga ostalo je u glavama. Sada, kao da smo otišli na neki sledeći nivo. Probamo bez opterećenja da će uskoro biti premijera. Radićemo do 10. juna, a pred publikom ćemo se pojaviti kad to bude moguće - otkriva Mirjana Karanović. - Nekako, baš je udobno. Za mene, lično, rad sa Borisom Liješevićem je pravo otkriće. To je naša prva saradnja, zaista sam presrećna! Boris ima sve ono što reditelji s kojim volim da radim poseduju: strpljenje za glumca i otvorenost za komunikaciju. S druge strane, isto toliko je otvoren za vizure drugih - kako mi iz ugla likova oživljavamo tu priču. Voli i poštuje kad neko dođe s određenim rešenjem ili predlogom. To je fenomenalna razmena.

Na pitanje kako je izgledao susret glumaca s rediteljem posle vanrednog stanja i popuštanja mera, poznata glumica odgovara:

- Kao da se nismo ni rastajali! U vreme izolacije svi smo se čuli telefonom, bili "na grupi" i imali zajednički poziv. Tri puta nedeljno na "Vajberu" smo provodili po dva i po sata. Pričali smo i čitali, Boris nam je slao neke članke... Nije toliko bilo bitno da li ćemo nešto postići u radu na predstavi, važan nam je bio taj kontakt. Dosta vremena smo razgovarali o tome kako se osećamo, šta nam se dešavalo tih dana. Čuješ u pozadini decu i ukućane koji prekidaju kolege ili ih zovu, a onda "e, sačekajte me pet minuta, sad ću da dođem". Nekako smo se zbližili. Nismo se ispovedali jedni drugima, ali smo govorili o tome kako se osećamo: koliko je nekoga strah ili nije, šta kuva tog dana, kako provodi vreme...

Pred ansamblom Beogradskog dramskog sada su svakodnevni susreti, pa će u narednih dvadesetak dana "zaokružiti" predstavu. Zajedno s njima, biće spremni i kostimi, svetlo i dekor - rečju, sve što treba da jednog dana, kada se za to steknu uslovi, izađu sa novim naslovom na repertoaru Beogradskog dramskog.

SERIJA I FILM KAD završim probe u Beogradskom dramskom, već sutradan, 11. juna, počinjem snimanje serije koje je bilo odloženo zbog ove situacije. Upravo završavam i ne znam već koju ruku mog scenarija. Treba da se prijavimo za neke evropske konkurse na leto, tako da s Majom Pelević trenutno radim punom parom: dopunjavamo, prepravljamo, pišemo - za moj film koji ću snimati sledeće godine.

A kako izgledaju probe na bezbednoj distanci?

- Prilagodili smo naše probe ovoj situaciji. Sam raspored na sceni je takav da nemamo previše bliske telesne kontakte, tako da sve ide bez posebnih problema. Na ulazu u pozorište su dezinfekciona sredstva, za probu oblačimo i posebnu odeću. Dobijemo kafu ili čaj, pa je gotovo kao kod kuće. Inače, dogovorili smo se da nastavimo da živimo kao do sada, da ne izlazimo i ne družimo se s drugim ljudima, redovno nosimo maske van pozorišta, zaobilazimo kafane i kafiće. Da se, jednostavno, zaštitimo i sačuvamo, tako da možemo da radimo bez opterećenja.

Iako je publici "Čitač", pre svega, poznat po američkom filmu u režiji Stivena Daldrija (za koji je Kejt Vinslet dobila Oskar za najbolju žensku ulogu 2009), pozorišna interpretacija biće sasvim drugačija:

- Napisan je roman prema kome je napravljen film. A on ima svoju verziju, nekako veoma holivudsku. Kod nas u prvom planu neće biti ljubavna priča. Umesto da se orijentišemo na odnos između starije žene i mlađeg muškarca, mi ćemo se više fokusirati na emotivno suočavanje sa prošlošću.