Postavljanje Viktora Kiša na mesto vršioca dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu izazvalo je veliku uznemirenost u javnosti. Kiš je tu funkciju preuzeo od Slobodana Nakarade, takođe v. d., nestručnog jer je pravnik a dolazio je i u sukob sa Ministarstvom kulture i informisanja, mada je sadašnja vlast za razliku od demokratske preporodila taj Muzej. Kiš ja izabran mimo javnog konkursa, ali vlada ima pravo da postavlja koga želi bez procedure.

Loše je što ona nije prihvatila predlog Upravnog odbora MSU o imenovanju profesora, slikara i teoretičara Vladislava Šćepanovića, koga je izabrao i jedan od prethodnih Upravnih odbora i koga su tajnim glasanjem pedesetak zaposlenih sa samo dva glasa protiv izabrali i sami zaposleni u Muzeju. On ima najbolju koncepciju razvoja tog muzeja, bez revanšizma zastupati najviše domete pre svega srpske avangardne kao i tradicionalne umetnosti. Branislav Dimitrijević, jedan od četiri učesnika na konkursu za direktora, zamera mu da je nestručan za vođenje Muzeja, ali koju je to muzejsku instituciju on vodio? Kao selektor Oktobarskog salona napravio je najgori Salon u istoriji, ispunivši bukvalno velelepni prostor palate Geozavoda đubretom. Kiš je bolji izbor od Dimititrijevića a lošiji od Šćepanovića.


PROČITAJTE JOŠ:
"Reč koja povezuje" Ljubinki Milinčić: Savez pisaca Rusije nagradu za prevođenje dodelio srpskoj novinarki i prevodiocu


Prvi put za rukovodioca te cenjene ustanove nije izabran najznačajniji slikar ili istoričar umetnosti, poput Miodraga B. Protića i Zorana Gavrića. Kiš je diplomirani keramičar sa Fakulteta primenjenih umetnosti, alternativni umetnik koji je vodio "Ciglanu" i šira javnost ne zna za njega. Dosadašnja praksa u svetu i kod nas je da se na takva mesta postavljaju slavne ličnosti, čija harizma unapređuje izlagačku politiku. Da li je Kiš ima ostaje da se vidi, ne treba ga prerano otpisati, mada to što je došao na mesto v. d. direktora po preporuci Marine Abramović ne znači ništa.

Zašto bi ona krojila još i kadrovsku politiku zemlje sa kojom je odavno izgubila kontakt? Kiš bi trebalo da ispuni očekivanja eksperimentalne scene, agresivne i glasne u javnosti, ali jalove bez državne pomoći i tihe većine slikara, vajara i njihove publike, kojoj je veoma smetala izložba u vidu probne stalne postavke sa favorizovanjem prosečnog umetnika Milete Prodanovića kao i retrospektiva Marine Abramović. Kiš je najavio još goru opciju, ulazak gerile u Muzej, krajnjih alternativaca i skvotera, koji ionako ne prisustvuju nikakvim umetničkim događajima, osim ako im se na ulazu u Muzej ne bude besplatno delilo pivo ili, još bolje, marihuana. Da sve ipak nije tako crno i da se Muzej savremene umetnosti neće pretvoriti u sabiralište skejtera i ispostavu salona za tetovažu, svedoči Kišova najava velike retrospektivne izložbe nedavno preminulog akademika Vladimira Veličkovića. Sa njom će se Muzej vratiti na pozicije koje je pre više decenija imao i koje u odnosu na svoj značaj i sada treba da ima.