Veliki broj knjiga i časopisa učinio je pisca transparentno grabežljivim u smislu da mu nikada nije dosta oglašavanja i lične promocije. U toj zahuktaloj alavosti, pisci sve ređe odlažu vino svojih tekstova u podrumske mirove sazrevanja i strpljenja". Ovo čitamo u knjizi "Odbrana izbora" Zorana M. Mandića, nedavno ovenčanoj nagradom "Milan Rakić", koju dodeljuje UKS.

Knjiga (u izdanju KZ "Borisav Stanković" je trodelna: u prvom i trećem poglavlju su prozni tekstovi, a u središtu poezija, nove pesme ovog "lirskog snajperiste", kako ga označava kritičar dr Dušan Stojković.


PROČITAJTE JOŠ: Srpski filmovi na festivalu u Roterdamu (VIDEO)

* Kako su primetili kritičari, u većini vaših pesničkih knjiga, pa i u ovoj, misao i emocija idu ruku podruku...

- Sklon sam onoj vrsti kritičkog mišljenja, po kom bi misaonost poezije bez tesne saradnje sa emocijama bila - obesmišljena. I nemoguća. Čime bi uveliko pesnik, kao autor bio uskraćen u "odbrani svojih izbora", kako u tumačenju sveta, koji ga ležerno a sve dramatičnije okružuje svojim trilerima, tako i u biranju reči za opise njegovog sve kontroverznijeg - smisla. Bez emocija nezamisliv je bilo koji smisao i njegova uloga u rehabilitaciji posrnule energije ljubavi. Na čijim temeljima su izgrađeni i Stari i Novi - svet. Emocije su nedvosmisleno lirika koja svojim "ukrasima" dopunjava jezik poezije i njegove lepote. Neotuđivi deo te misaonosti je i moja pesnička uverenost da se u polju smisla postanja kreće i sam Bog (Tvorac, Stvoritelj) - ruku podruku s osećanjima iliti emocijama. S kojima je stvorio Bogočoveka, Adama i Evu, Bibliju, Poeziju...

* U efektnom eseju "Pesma" navodite kako vam nikada nije bilo jasno šta je teže, smišljanje ili rađanje pesme. Kako, dakle, nastaju stihovi?

- To je ono pitanje, koje je u, izvesnom smislu, dugo u "odrastanju" moje poezije - zbunjivalo i moj "zbunjeni" um, a sve to u tvoračkom pohodu da objasnim ideju, po kojoj pesme same biraju vreme i prostor - kada će i gde doći - stići, nastaniti se. Naravno da su one uvek - tada, kao i nerođeni pesnik (naravno onaj pravi) pre njih - bile pod strogom upravom i nadzorom Stvoritelja. Jer, glupost je, da ne kažem ludost, verovati da su se pesma i pesnik tek tako slučajno mogli roditi - stvoriti. Sve su to božiji nacrti za čijim likovima i okidačima su tragali: Homer, Servantes, Leonardo da Vinči i naravno nenadmašni književni Apogej - F. M. Dostojevski. Konačno, zar pesma nije biće, koje svojim jezikom, lepotom, polom i osećanjima - usrećuje pesnika? Prenoseći mu, ako ništa, onda makar pokušaj - da njenom energijom spozna i objasni svet i njegovu tika-taka muziku.

* Koliko vam činjenica da ste i književni kritičar pomaže u ispisivanju pesama?

- Ne znam baš, koliko mi u tom poslu - pomažu činjenice: života, znanja, pa i vascelog jezičkog iskustva. Pogotovo, što u realnom meni, nikada nisam bio u dobrim odnosima s tim "mojim" književnim kritičarem. Verovatno zato, da se izrazim borhesovski, što sam nekada negde, u nekom tekstu, rekao, ili napisao - da ne volim književne kritičare zato što se oni uvek pretvaraju da su iznad književnosti, a čitalačka publika - imitira i glumi njihove fanove, koji im veruju. Konačno, zar nije tačno da se najmanje veruje kritičarima? I, šta je to što bi im trebalo verovati? Ako je, već, najvažnije - da veruješ samom sebi - i svojoj književnoj sudbini.

* U jednom tekstu iz nagrađene knjige pokušali ste da ukažete na neke (nepravedno) skrajnute pisce i dela...

- Mnogo je nepravdi, koje su remetile književne ideologije raznih civilizacija. Tokom istorija njihovih pismenosti. I odmah da kažem da nije poenta u nabrajanju i mapiranju takvih primera i slučajeva, ako se zna da mnoge nagrade, počev od Nobelove, nisu otišle u "prave ruke". I da su njihove dodele "pale" na ispitu podleganja naopakim politikama i politikantstvima nagrađivanja. Iskustva govore da se to slično dešavalo i dešava u mnoštvu država, kako na zapadu, tako i na istoku. A, da su skrajnuti pisci, recimo, u tim smutnim vremenima, imali neki svoj esnafski sindikat, možda im se ne bi desilo ono što su, nažalost, doživeli...


PROČITAJTE JOŠ: Najavljen program 48. Festa: "Otac" podiže zavesu

SPONZORSKI NOVAC

* Iako se poezija veoma malo čita, sve više je objavljeno pesničkih zbirki. Kako objašnjavate taj paradoks?

- Pesničke zbirke, kao i romane, danas objavljuju - najviše oni koji imaju svoj privatni ili sponzorski novac. A, kada se ima novac - onda i nije problem naći izdavača. Dok u tim objavljivačkim procesima za uredničke "dozvole" i recenzentska mišljenja - više niko i ne pita. Uskoro, a to znači, možda već sutra, pisci će svoje pesmozbirke i romane objavljivati na platformama svojih blogova i sajtova. Neki već to uveliko rade. Postaće tako, ako već nisu, sami svoji izdavači, urednici i recenzenti. Pitanje je samo - kako odbraniti svoje izbore?