Zbog krize porasle naše kulturne potrebe, zbog loših sportskih rezultata i verni sledbenici kod kuće: Da li su u Srbiji posećenije pozorišne predstave nego fudbalski stadioni?

V. STRUGAR

23. 12. 2019. u 18:02

Због кризе порасле наше културне потребе, због лоших спортских резултата и верни следбеници код куће: Да ли су у Србији посећеније позоришне представе него фудбалски стадиони?

Ilustracija, Tošo Borković

Na pozorišnoj sceni se kao na tacni sve vidi, dok je u sportu mnogo dešavanja i "iza kulisa". Muškarci su se razmazili gledajući velike evropske lige na tv kanalima

DA li su danas u Srbiji posećenija pozorišta nego fudbalske utakmice, šta to govori o interesovanjima nacije i mogu li se iz makar površne statistike izvući neki zaključci - pitanja su koja se, s vremena na vreme, postavljaju pred polupraznim stadionima i krcatim pozorišnim salama. Možda bi najlaskaviji zaključak bio da su u vreme sveopšte krize porasle naše kulturne potrebe, a da sport (često s razlogom) "ostavlja" verne sledbenike kod kuće. Konačno, na pozorišnoj sceni se kao na tacni sve vidi, dok je u sportu mnogo dešavanja i "iza kulisa".

- Nije lako napraviti poređenja, a ni izvesti zaključke. Eto, nedavno je na utakmici Crvena zvezda - Čukarički bilo više od deset hiljada gledalaca. Poseta zavisi i od vremenskih prilika, atraktivnosti susreta. U proseku, ako govorimo o jednom kolu i osam utakmica (šesnaest klubova), vidi ih dve hiljade posetilaca - komentariše, valjda naš "najkompetentniji" sagovornik na ovu temu, Jug Radivojević. Jer, poznati reditelj (inače upravnik Beogradskog dramskog) je i član UO Crvene zvezde, kao i predsednik Fondacije istog kluba.

A statistika, primera radi, kaže da je jedan od omiljenih teatara u gradu, Pozorište na Terazima, imalo oko osam i po hiljada posetilaca u novembru. Približno isti broj ljudi na svoje dve scene okupilo je i Jugoslovensko dramsko, dok je u prošlom mesecu u Zvezdara teatru predstave gledalo nešto manje od šest hiljada i sedamsto gledalaca. Gotovo identičan bilans "podvukli" su i u Beogradskom dramskom, a tri ansambla (Drama, Opera, Balet) privukla su u Narodno pozorište preko trinaest i po hiljada ljubitelja teatra. U Ateljeu 212, pak, tvrde da su u novembru imali - preko deset hiljada posetilaca.

PROČITAJTE JOŠ - Kultura je prioritet

- Nesporna je činjenica da je pozorište "konstantnije" po pitanju posete. Nekoliko godina unazad, kada je o fudbalu reč, znamo da su izuzetno posećene velike evropske utakmice - objašnjava Radivojević. - S druge strane, realno se kuburi sa publikom u domaćem prvenstvu. Ali, nije lako napraviti poređenja, između ostalog, i zato što se predstave izvode svake večeri, dok se utakmice igraju jednom do dva puta nedeljno.

Naš sagovornik tvrdi da publika nedostaje na oba fronta. Jer, ako je godišnja poseta beogradskim teatrima sedamdeset hiljada gledalaca, to znači svega tri posto stanovništva glavnog grada. Što je, podseća reditelj, ekvivalent jednom i po stadionu "Rajko Mitić".

- Kada je o ceni ulaznice reč, paralela je sasvim moguća. Cena najniže karte u domaćem prvenstvu približna je pozorišnoj ulaznici u unutrašnjosti: između tri i četiri stotine dinara. Najviša je hiljadu dinara (slično je i u teatru), dok se za međunarodne utakmice karta kreće između dvadeset i sto evra.


"Mama mia" Foto Pozorište na Terazijama

Ali, siguran je Radivojević, pozorišta imaju verniju publiku:

- Pozorišni gledaoci su uglavnom žene, a one su doslednije, disciplinovanije i organizovanije u svojim interesovanjima. Muškarci (navijači) su se razmazili gledajući velike evropske lige na TV kanalima, kao i Ligu šampiona. Teško izlaze iz zone komfora. Samo kad su atraktivni mečevi, a njih je u proseku malo. Inače, publiku sve manje interesuju domaća prvenstva, jer su sve lošijeg kvaliteta, pa se poseta svela na najvatrenije navijače. S druge strane, pozorišta su u prednosti što imaju veliki broj naslova, zbog toga se u bogatoj ponudi "šlepaju" i one manje gledane, čija se slaba poseta ne registruje tako očigledno u mesečnom proseku.

Da "šlepanja" u sportu nema, svedoči poslednje novembarsko kolo. Utakmicu Proleter - Mladost gledalo je samo 250 navijača, Javor - Radnički njih 750, dok je utakmica Partizan - Javor zabeležila oko hiljadu tri stotine posetilaca.

PROČITAJTE JOŠ - Murinjo: "Old Traford" nije pozorište, podržite nas sa tribina

- Mi smo kao nacija ljubitelji igre. To se odnosi kako na sport, tako i na kulturu - zaključuje Radivojević. - Nesporno je da su stvari u sportu vidljivije. Stadioni broje i desetine hiljada sedišta, pa se primećuje kada nisu popunjeni. Pozorišni kapaciteti su manji, primera radi, u Srbiji je najveće Narodno pozorište sa sedam stotina mesta. Zato možemo govoriti o procentima, ali teško o brojevima i masi. Bilo kako bilo, "utakmicu" u vernosti vodi - ženski pol.

"Karmen" Foto Vicencio/Narodno pozorište

TEATRI U SRBIJI

SOMBORSKO Narodno pozorište prošlog meseca posetilo je više od tri hiljade i dvesta sugrađana, dok su Užičani u novembru imali oko devetnaest hiljada gledalaca, zahvaljujući festivalima "Bez prevoda" i Dečjem festivalu. Inače, predstave s redovnog repertoara videlo je oko dve i po hiljade posetilaca. Pet stotina više "overio" je Kruševac, a Niš još hiljadu i po - 4.500 gledalaca. Vranje je dobilo obnovljeni teatar u koji je u novembru pohrlilo tri hiljade Vranjanaca...


NAJGLEDANIJE PREDSTAVE

OPERA "Karmen", balet "Labudovo jezero" i "Velika drama" - drže rekord po posećenosti u Narodnom pozorištu, bar kada je o novembru reč. Favorit Ateljea 212 je "Režim ljubavi", na Terazijama se čeka karta više za "Mama miju", zbog "Vrata od stakla" u JDP postoji lista čekanja, a publika Zvezdara teatra najradije gleda "Osama - Kasaba u Njujorku". Na Crvenom krstu je prošlomesečni rekorder bila predstava "Ko se boji Virdžinije Vulf".

"Radničku hroniku" posebno vole Subotičani, Nišlije predstavu "Cigani lete u nebo", a Vranjanci "Nečistu krv". Užička publika je najzainteresovanija za ostvarenje pod nazivom "Kako život", dok somborska preferira "Tartifa"...


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije