Devojka mala, pesma Beograda

LEGENDARNA glumica Milena Dravić, najveća i poslednja heroina ovdašnje kinematografije, pozorišta i televizije, napustila je ovaj svet 14. oktobra, samo pet dana pošto je napunila 78. godina. Uz sva njena neprevaziđena glumačka remek-dela, najprestižnije domaće i svetske nagrade i priznanja koja je dobijala, Milenu je svih ovih decenija pratilo nešto što niko nije doživeo u glumačkoj profesiji, ali ni u ostalim umetnostima - gotovo već na početku karijere postala je mit.

PROČITAJTE JOŠ - ODLAZAK FILMSKE DIVE MILENE DRAVIĆ: Obraz uz obraz na nebu sa Gagom

U mladu, prelepu i predarovitu glumicu, na "prvi pogled", od 1959. i filma "Vrata ostaju otvorena", zaljubila se i publika i kritika tadašnje Jugoslavije. I sada, kada je sa ogromnim poštovanjem, ljubavlju i tugom ispraćaju sve generacije gledalaca širom nekadašnje zajedničke domovine, kada mnogobrojni mediji pišu o njenoj glumačkoj bravuroznosti, karijeri, plemenitosti, ljubavi sa Draganom Gagom Nikolićem od koga je priča o njoj neodvojiva, ipak nam se čini da je Milena u nekom smislu za sve nas ostala i velika tajna. Imala je Milena onu divnu, tako retku toplinu prema svim ljudima, pogotovu onim običnim, ali i gospodsku distancu prema javnosti. Bila je iskreno i začuđujuće skromna, svima nam se činilo da nam je bliska i da je oduvek znamo, živote nam je ulepšala svojim ulogama i svojim postojanjem. Imala je Milena sve to, ali i neku svoju enigmu koja je izvan najužeg kruga ljudi iz njenog života ostajala nedokučiva. O toj tajni velike Milene najbolje svedoči Rade Šerbedžija, koji je sa njom i Gagom do kraja bio najbolji prijatelj i deo porodice.

PROČITAJTE JOŠ - MILENA JE OBOŽAVALA SRBIJU: Odrekla se automobila da bi platila dečaku operaciju; Gađala francusku novinarku kada je vređala našu zemlju

"Šta je to u Mileni tako posebno i čarobno da nas već godinama očarava? Nije to, rekao bih, glumačka veština sama, jer video sam ja i veštijih glumica od nje. Nije to ni lepota sama, ni njena tako čedna priroda, ni iskričavi i vedar duh, ni taj blagi osmeh i pogled prepun dečjeg sna... To jeste sve to, i opet nešto drugo. Nešto što samo ona jeste, i niko drugi. Milena je film sami. Njene božanstvene plave oči snimaju svet oko sebe, kao dva užarena svetla ferala. Ona je filmski aktivista uvek na svom zadatku. Uvek protiv nepravde i gluposti. I protiv vlasti kao takve. Jer, kao prava heroina, znala je uvek stati na stranu svoga naroda i publike. A njen narod je sav narod ove planete, jer Milena je nadrealna, simbol. I dobrota sama je ona. Čini se da velika umetnost ne ide bez velike i otvorene duše prema celom svetu. A ona bi da zagrli ceo svet, jer samo tako je bivala srećno biće... Ima još nešto veoma važno što joj pripada. To njeno plavetnilo slovensko. I njena posvećenost tradiciji, korenima naroda kome pripada. Ona je ta devojka mala, pesma grada Beograda..."

PODARILA NAM JE VEČNI FILM

MILENINA blagost, kako je opisuje Šerbedžija, dolazila je iz njene detinje zaigranosti životom:

"Njeno filmsko lice treperi u našim sećanjima. I kada zatvorimo oči, hiljade malih celuloidnih kvadratića namiguje njenim plavim očima i ne da nam da ostarimo. To je večni film koji nam je svojim licem podarila".

(SUTRA: Od Dorćola do Kana)