LJubomir Bandović: Sada smo svi špijuni

NOVI Ilija Čvorović, jedan od najpoznatijih likova Duška Kovačevića, biće Ljubomir Bandović. Počele su čitaće probe "Balkanskog špijuna" (u režiji Tanje Mandić Rigonat) u nacionalnom teatru, a malo je naših glumaca moglo da izađe "na crtu" legendarnom Bati Stojkoviću koji je ovaj lik proslavio na pozorišnoj i filmskoj sceni.

Pročitajte još - Ljubomir Bandović: Danas prolaze bahati

I već na neviđeno, Bandović se čini kao odličan izbor u predstavi s kojom će se 1. oktobra otvoriti nova sezona u Narodnom pozorištu. Uostalom, već se izuzetno uspešno "nosi" i sa likom Save Odžačara u novoj verziji "Klaustrofobične komedije" (režija Darko Bajić) Zvezdara teatra, predstavi u kojoj je, takođe, godinama briljirao Stojković.

Tako će se pred publikom na jesen ponovo naći Kovačevićeva satirična farsa (napisana 1983. godine), a vreme je pokazalo da ni trideset pet godina kasnije ništa nije izgubilo na svojoj aktuelnosti.

- Danas smo u 21. veku u kome smo svi, hteli-ne hteli, postali špijuni. Živimo u atmosferi u kojoj nas više zanimaju drugi, pogotovo oni gori od nas. Tako mi izgledamo bolji, a naši porazi dokaz tuđe a ne naše nesposobnosti - kaže, za "Novosti", Ljubomir Bandović.

- Ilija Čvorović je "armirana" asocijacija na Batu Stojkovića, što je za mene veliko opterećenje ali i izazov.

Poznati glumac ističe da se, svakako, neće truditi da bude po svaku cenu različit, drugačiji, već da napravi tačnu ulogu i doprinese dobroj predstavi koja će godinama trajati na našem repertoaru:

- Inače, ja sam od onih koji je dao "otkaz" sistemu. Pre dve godine izašao sam iz ansambla Jugoslovenskog dramskog da bih mogao da igram sve što želim i opominjem sistem iz svoje "pećine"...

Živimo u vreme polutana, neobrazovanih, koji dobijaju status preko noći, kupuju čast i diplome. I kad dođe neko sa Zapada ko je uspeo i želi da učini nešto za svoju sredinu, odmah se čini sumnjiv. Pošteno je radio, nema kriminalni dosije. I, eto, posla za Iliju Čvorovića.

Struktura vlasti, kako kaže Bandović, početna je premisa za "Balkanskog špijuna":

- Ilija je sumnjičav prema povratniku koji hoće nešto da uradi, zbog toga se i razboleo. Jer, što bi neko bio pošten i dobronameran bez ikakve koristi? To se ne radi za džabe...

Od te činjenice polazi i Čvorović. I on je upao u kategoriju osrednjosti, niko ga nije motivisao da se usavršava, postane bolji. Produkt je sistema kojem se dokazuje, da pokaže da je dobar i da će naći dokaze da je pošten čovek kriv i da nama, osrednjima, radi o glavi. Kao i svi Duškovi komadi i ovaj je svevremen. Neke rečenice su večne. I dalje slušamo iste floskule s radija: "kabinet", "radna grupa", "borba protiv korupcije". Te reči ništa "ne rade", osim da bi se neko kitio njima. Forma, nigde suštine...