LJubomir Bandović: Danas prolaze bahati

U VREME spore trancizije balkanskih zemalja, kad nam se čini da su neki od nas postali ludi, a skoro svi zbunjeni, normalne bismo mogli da izbrojimo na prste jedne ruke. Na tom spisku svakako se ne bi našli muški članovi čuvene sarajevske porodice Fazlinović - Izet, Faruk i Damir. Iščašenoj družini bosanskog sitkoma "Lud, zbunjen, normalan" (od prošlog ponedeljka sa sedmom sezonom prešao sa B 92 na Prvu), koji je uspeo da zaludi gledaoce širom regiona i obori rekorde gledanosti, pridružio se gluplji od glupljeg. Čombetov brat iz Amerike - Milan Kufe Čmar, u sjajnoj interpretaciji srpskog glumca Ljubomira Bandovića, koga na istim TV talasima gledamo i kao Branimira u reprizi serije "Budva na pjenu od mora".

Zanimljivo je da se u velikoj dozi dobrog zdravog humora bosanskog serijala uopšte ne spominje građanski rat, kao ni njegove posledice. Kako su scenarista Feđa Isović i glumci više puta isticali, težilo se postizanju radnje univerzalne za ceo prostor bivše Jugoslavije, što objašnjava ovu činjenicu. Na početku razgovora s Bandovićem, pitamo ga da li mu je prijalo druženje s porodicom Fazlinović i misli li da "Lud, zbunjen, normalan" propagira ideju nekadašnjeg bratstva i jedinstva, trudeći se da pokažu kako se nekad živelo:

- Fazlinovići su super, ali mi ide na živce propagiranje ideje o bratstvu i jedinstvu. Da smo bili braća, tukli bismo se žešće i ne bismo se tužakali kod roditelja. Da smo bili jedinstveni, ne bi niko mogao ni da nas posvađa. Oživljavanje te stare floskule bi opet završilo u krvi - smatra poznati glumac.

* Ko danas bolje prolazi u životu: lud, zbunjen ili normalan?

- Niko od njih. Najbolje prolaze bahat, neobrazovan i bezočan.

* Siledžija. Sirovina. Ljubomorni muž... Čime objašnjavate to što vas režiseri vide pretežno u negativnim likovima? Plaši li vas etiketa takozvanog tipskog glumca?

- Ne zaboravite Bracu, Miću poštara, Akija... prostodušne i u suštini dobre ljude. Nema tu govora o tipskom glumcu. Čak i da sam imao priliku da biram uloge po sopstvenim afinitetima i temperamentu, ne bih menjao ništa od ovoga što sam do sada odigrao. Verujem da će raznovrsnost ponuda da se nastavi.

* Jeste li uspeli da neku od odigranih uloga učinite potpuno drugačijom od onoga kako ju je scenarista zamislio? Umete li na sceni da nametnete svoje ideje?

- Naravno. Čak i kad ste umorni, nemotivisani za probu, organizam radi svoje. To i jeste glumački posao. Da kao poslednji filter piščeve zamisli doda ili oduzme nešto od lika. I dalje je za mene stvaralački proces, koji obiluje greškama, preispitivanjima i svađama, zahvalniji i draži od samog izvođenja.

* Šta u glumi znači imati osećaj za meru?

- Sve. Svaka izvođačka umetnost je skup unapred dogovorenih i isprobanih konstrunkcija. Osećaj za meru je veza sa tlom. Jer, ko visoko leti...

* Ko su danas uopšte glumci? Jesu li pozorišni kostimi bivših glumaca muzejske vrednosti?

- Glumci su danas ono što su oduvek bili. Grupa klovnova koja radi svašta za malo sira i krompira. Pojavom filmske industrije, pojavljuju se i materijalno bogati glumci, koji samim tim imaju neki uticaj u društvu. Obično ih koriste vladajuće strukture da propagiraju određeni način mišljenja kod mase, u koji ni oni sami nisu baš uvek sigurni da veruju. Budalaština liberalnog kapitalizma. Opet, glumci, oni pravi, koji u poslu traže nešto više od para, nalaze se među najsvesnijim ljudima u društvu. Valjda zato što se trude da se suštinski bave ljudskom dušom i psihologijom reagovanja na život.

* Ako bavljenje glumom u zemlji, čija je kinematografija na umoru, često liči na film, u kojim situacijama život ume da pretekne glumu?

- Život je uvek ispred glume. Bar u mom filmu. Videćemo. Igra se svih 90 minuta.

* "Kako je čovek odigrao, bez ijedne izgovorene reči..." Za kog kolegu to često kažete?

- Sećam se mog klasića Soneta (Nebojša Milovanović) u nekoj predstavi kako ćuti, a publika sve čuje. Količina teksta nikad glumcu ne garantuje uspeh. Često je suprotno. Biti prisutan, to je sve.

* Koji komentar kolege pamtite kao najveću potvrdu da ste se uzdigli iznad proseka?

- Pokojni Petar Kralj me je za Hasana iz predstave "Derviš i smrt" pitao: "Šta si mu uradio?"

* Postoji li neki trenutak u karijeri kad ste pomislili da sve to što radite nije uzalud? Da li vas je to uplašilo ili ste bili ushićeni?

- Bilo je dana kad sam pomislio da ništa nema smisla. E, to me je uplašilo. A, opet, nekako je oslobađajuće. Nema odgovornosti. Ali, sve to brzo prođe. Meni svaki dan na poslu ima smisla i nije uzaludan.

* Šta je to što dosad nismo znali o vama, a smatrate da bi većinu nas iznenadilo?

- Znate sve što treba da znate o meni. Verujte mi na reč (smeh).