Laka pozajmica ideja

Prema slovu zakona autori raznih sorti su u Srbiji zaštićeni kao "retke zverke". U realnosti, međutim, naša zemlja se ne može pohvaliti da je zona iz koje su proterani pirati. Nasuprot, brojni su primeri autora koji se gotovo svakodnevno susreću sa "pozajmljivanjem" njihovih dela.

Ako se bavite pisanjem i objavljivanjem, svoje autorstvo možete zaštiti ne samo u pesmama, pričama, romanima i esejima, već i u publicističkim delima, brošurama, člancima, recenzijama, enciklopedijama, zbornicima, antologijama, zbirkama, govorima, besedama, predavanjima, prevodima, preradama, redakciji (izbor i raspored građe), lekturi, interpretaciji književnih dela... Duga je lista zaštićenih autorskih prava i u ostalim umetnostima.

- Srbija ima dobre propise iz oblasti prava intelektualne svojine - kaže nam Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu. - Naš pravni sistem u ovoj oblasti je moderan i gotovo u potpunosti unifikovan sa propisima Evropske unije i drugih razvijenih zemalja sveta. Ne postoji nijedna oblast prava intelektualne svojine, a da nije pravno uređena. Ove godine su doneta još dva značajna zakona koja na moderan i kvalitetan način regulišu ovu materiju, Zakon o optičkim diskovima i Zakon o poslovnoj tajni.

Prema Marićevim rečima trenutno su u skupštinskoj proceduri i novi zakon o autorskom i srodnim pravima i Zakon o patentima, a sredinom ove godine doneta je i nacionalna strategija razvoja intelektualne svojine za period do 2015. godine. Uprkos tome i dalje postoji problem zaštite intelektualne svojine u slučaju njene povrede. Nadležni koji odlučuju o povredama prava intelektualne svojine su sudovi, tužilaštva, inspekcije, carina, policija i u određenim slučajevima Republička radiodifuzna agencija.

- Tržišna inspekcija vrši nadzor i nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povređuju prava intelektualne svojine, uključujući tu i povrede autorskog prava - objašnjava naš sagovornik. - Primera radi, ako neko drži video klub u kojem se na poslugu izdaju nelegalno umnoženi filmovi, video igrice i drugi piratski proizvodi, tržišna inspekcija će na zahtev zainteresovanog lica preduzeti zakonom propisane mere. Ukoliko fotokopirnica neovlašćeno umnožava knjige i prodaje ih, što se ponekad dešava kod nas, i to je razlog da tržišna inspekcija to spreči i eventualno dalje procesuira pred javnim tužiocem, ili prekršajnim organom.

Inspekcija ne mora da čeka prigovor nosioca autorskog prava, već može da reaguje i po službenoj dužnosti, smatra Vladimir Marić. Slična ovlašćenja ima i Republička radiodifuzna agencija u odnosu na emitere. Radio i televizijske stanice moraju da pribave dozvolu za emitovanje muzike, a ukoliko to ne urade, državni organi po službenoj dužnosti moraju da reaguju na povredu autorskog prava.

POŠTENO, PA NA SUD

UPRKOS čestim povredama autorskih prava, relativno mali broj slučajeva dobija sudski epilog.

- Materiju sudskih sporova iz oblasti intelektualne svojine prema nekim procenama čini manje od pet odsto svih sudskih predmeta, a broj sporova iz autorskog prava, koje je deo prava intelektualne svojine, još je manji - kaže nam Marić. - Jedan od razloga je nedovoljno razvijena svest o značaju intelektualne svojine, ali i slaba ekonomska moć naših autora koji neretko nemaju novca da plaćaju usluge advokata i sudske takse.