Dušan Makavejev: Ostali nam rogovi

E. V. N.

27. 10. 2011. u 06:46

Proslavljeni reditelj za „Novosti“ o „srpskoj koridi“: Ne mogu da okrivljujem nekoga ko ima zbog onih koji nemaju. Ako je to korida - u koridi ne postoje „jadni volovi“

TUŽAN je osećaj kada stignete dotle da se napiše tako velika knjiga o vama; ko će to da pročita - upitao se reditelj Dušan Makavejev na predstavljanju knjige o njegovim filmovima „Teror i radost“ („Klio“), čija je autorka Australijanka Lorejn Mortimer. - Čitaće je ljudi koje zanima sociologija i antropologija, možda, jer autorka je naučni radnik, istraživač - pojasnio je Mak, a kao najvažniji datum u ličnoj i profesionalnoj biografiji izdvojio je dan kada se oženio sa Bojanom Marijan.

- Od tada sam drugi čovek. Postoje ogromni delovi mojih filmova koje je ona napravila a ne ja, ali znate da se žene ne računaju - otkrio je Makavejev.

On smatra da je kraj devedesetih možda bio vreme bespuća, ali je uveren da je danas još mnogo gore.

- Danas postoje ogromni segmenti društva koji više nisu u bespuću, jer je ogromno nacionalno bogatstvo dato malom broju onih koji sigurno nisu u bespuću, od kojih su neki pobegli sa novcem ili imanjem; ali neki su i uradili nešto, samo su oni manjina i to je tragično - navodi reditelj. - Ne mogu da okrivljujem nekoga ko ima zbog onih koji nemaju. Ako je to korida - u koridi ne postoje „jadni volovi“. Jer jedni imaju konje i koplja i pomagače, a drugi imaju rogove. E sad, narod, većina nas, ima samo rogove, pa ponekad i ubodemo. Ali ipak se zna ko su vitezovi, a među njima ih može biti i najboljih i najgorih.

Svuda, u svim grupacijama, uveren je proslavljeni reditelj, postoje najbolji i najpametniji i najgluplji i najpokvareniji:

- Nema suštinskih razlika osim razlika u imanju. E, to mi nismo imali nekada, kada smo iz ratne nemaštine ušli u državu pristojnog življenja. Ali onda smo rešili da tu zemlju raskomadamo, i to je urađeno. A kada se nešto raskomada, onda to počne da živi svojim životom. Kada počupate baštu, tu počnu da rastu razne biljke. Izraste kopriva, ali može da izraste i neko lepo drvo. E sad smo u toj fazi jedne neobične botaničke bašte.

UMETNIČKO ĐUBRE

NAJBITNIJE za film je da ljudi vole filmove. Ništa nije merodavno za filmsku industriju osim bioskopske ulaznice. Zato svi gledaju blokbastere. A umetničke filmove gledaju zato što nas je ostalo nekoliko koji smo izdržali, pa su došli još neki, pojavile su se lakše kamere i svako može da bude autor. Dosta se đubreta snima kao umetnički film. Ali je nekada snimiti autorski film bilo propljuvati krv.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije