DRUGA STRANA: Novi format "Večernjih novosti" posle sedam decenija

UZALUD ćete nas, dragi naši čitaoci, koriti i grditi što tamo gde inače kupujete naše novine u prvu subotu koja dođe nećete moći da kupite "Večernje novosti" u sedamdeset godina staroj veličini.

Milorad Vučelić

Biće vaših "VN" samo u sasvim novom formatu. Znamo i sami da se takva promena ne radi u godini našeg visokog jubileja od 70 godina, a posebno ne tako brzo kao sada. Ubeđivali smo u to i mnoge druge, a posebno one koji imaju novac, vlasništvo ili parapolitičku finansijsku moć. Ali uzalud.

Ostaje nam sada da nas i vas, naše drage i poštovane čitaoce, ubedimo da to može biti i dobro. Možda i bolje. Učinićemo sve što možemo da tako bude. A stare ljubavi - pa tako i onu prema "VN" - treba održavati i negovati. Znate već, jer čitate redovno "VN", one rečenice i reči "modernizacija", "u korak s vremenom", "sve se menja", "samo se glupi ne menjaju", "tranzicija", "prilagoditi se novim prilikama" ili ono iz istraživanja koja smo vršili u stilu "u novom formatu novine se lakše drže u rukama".

Mi se ipak uzdamo, dragi naši čitaoci, u međusobnu ljubav i poštovanje. I veru u čitanje. I vašu glavu više nego u komfor vaših ruku. Ali ni to ne potcenjujemo.

"Večernje novosti" su bile verovatno jedine zabranjivane zbog karikature Ranka Guzine

S novim formatom "Večernjih novosti" počinjemo baš u vaskršnjem trobroju. Nismo, naravno, toliko samoljubivi i neznaveni da i mi govorimo o nekom vaskrsavanju u novom formatu i novoj štampariji. O nekoj nameri višeg reda. A posebno zbog toga što naše smrti, i pored izvesnog stradanja i oštećenja, nema. Nema ni nekrologa, ma koliko nekada ovo ličilo na tako što. Ali, eto, to valja pomenuti. Pogotovo zbog toga što oni koji su određivali datum prelaska na manji format i u novu štampariju nisu ni znali kada je Uskrs. Nasumično je određivan datum ali neko iznad nas, možda, je tako odredio. Jer, "Bog silu ne voli"!

Rekao bi neko na našem mestu i: "Zlo je vrijeme orla naćeralo da zimuje među kokoškama".

Danas je to nezamislivo. Ali, bilo nekad. Sada je sve drugačije.

Nekada davno, 17. februara 1956. godine, u našoj pomenutoj zgradi odigrana je premijera Beketovog danas klasičnog komada "Čekajući Godoa". Prvi put van Zapada. Bilo je to rodno mesto pozorišta Atelje 212.

Foto: I. Marinković

Godo nije došao, ali promenilo se nekoliko imena država i sama, tada zajednička država je razorena, ali došla je tranzicija i kapitalizam ovakav kakav je propisan nama. "VN" su svedočile o ratovima, agresiji NATO protiv svih delova srpskog naroda i Srbije. Preživeli smo i pučističko petooktobarsko "uvođenje demokratije i tranzicije". Krizne štabove. Suočili smo se i suočavamo se sa silom privatizacije, sa Zapada naređenim izlaskom države iz medija, liberalnim komesarima, parapolitički-oligarhijskim interesima, medijskim strategijama, samovoljom bez odgovornosti, advokatskim kancelarijama i fiškalima, konsaltinškim i marketinškim agencijama, kontrolisanim i ograničenim stranim ili domaćim vlasnicima od nekontrolisanih namesnika i poverenika, nedoraslih i neznalačkih i često nezainteresovanih poslovodstava. U njihov svet klikova, objava, botova i lajkova, te društvenih mreža štampa je upala kao neželjeni i nepozvani gost ili puko pastorče koga se što pre treba rešiti. Tako je sve to zadesilo i "Večernje novosti". Zasada unekoliko odolevamo izlivu taloga sa društvenih mreža i služenju medija centralnog toka u koje su se one već izlile.

Foto: Z. Jovanović

"Beograde, dobro jutro" i glas neponovljivog i velikog Duška Radovića prvi put se čuo iz već pomenute zgrade u kojoj i danas obitavaju "Večernje novosti" i slave svoju 70. godišnjicu.

"Večernje novosti" bile su svedok, posmatrač, saučesnik i akter dešavanja poslednjih sedam decenija u životu srpskog naroda. Nedavno smo proslavili 60 godina akcije "Najplemenitiji podvig godine". Predsednik žirija je veliki Matija Bećković. Najveća nagrada za karikaturu "Pjer" (Križanić) dodeljena je 55. put. U narednih mesec dana uručićemo najveću književnu nagradu "Meša Selimović", 35. po redu. Sve sami jubileji kao veliko svedočanstvo u značajnoj i velikoj ulozi "VN" u javnom, kulturnom i istorijskom životu Srbije. U toku je konkurs za 19. po redu veliku nagradu (u saradnji sa Narodnim pozorištem) za glumu "Žanka Stokić"

Foto: D. Milovanović

To su i to mogu samo "Večernje novosti"!

Bili smo i uz verni narod i tokom litija u Crnoj Gori. Danonoćno, dosledno i dostojno. O ovom podvižništvu upečatljivo je pisao i proslavljeni reditelj i pisac, naš saradnik Emir Kusturica u uvodniku specijalnog izdanja "Večernjih novosti" posvećenog litijama.

Bez uvida u dokumentaciju "VN" ne može se pravilno razumeti nijedan događaj iz minulih sedam decenija. Bez toga nema verodostojnog uvida u ono što nam se desilo i dešava. Doslovno juče je, primera radi, veliki pozorišni i filmski velikan Boro Drašković, reditelj prelomne predstave "Kad su cvetale tikve" Dragoslava Mihailovića, koju je zabranio sam Broz, rekao sledeće:

"Sećam se, dolazio sam. Vi ste ostali još ozbiljna kuća. Zadivljen sam kako ste lepu posvetu darovali Dragoslavu (Mihailoviću), oproštaj čak na osam strana lista. Zahvaljujem vam na tome".

Foto: P. Milošević

To mogu samo "Večernje novosti"!

Škola "VN" je i danas jedna od dve najbolje novinarske škole iz koje su izašle generacije najboljih profesionalaca i legendarni novinari. "VN" su imale najbolju novinarsku dopisnu mrežu. I imaju je još uvek, mada se suočavamo sa pokušajima i da se ozbiljno uruši i učini izlišnom. I danas (zasada) mi imamo izvanredne dopisnike iz inostranstva - Moskve, Pariza, Rima, Zagreba, Skoplja, a sada i iz Kine.

"VN" su bile verovatno jedine zabranjivane zbog karikature Ranka Guzine. Karikatura je predvidela početak raspada države. Smenjivani su glavni i odgovorni urednici i novinari zbog skraćivanja govora J. B. Tita, kao i zbog čitavog niza ideoloških grešaka i napada komunističkih partijskih funkcionera. Bilo je i neformalne cenzure i autocenzure. Zaustavljanja rotacije novina zbog ideološke, ali ne profesionalne greške. Nalazili su se novinari i urednici pod udarom partijskih komisija, radnih grupa, izvršnih i generalnih sekretara CKJ, CKS i KG. Odazivali se poslušno ili manje poslušno na telefonske pozive funkcionera, a naročito glavni urednici. Najviši na vlasti su retko zvali, drugi, niži su obavljali posao.

Podnosile su se ostavke. Najčešće se radilo o ljudima istih ideoloških uverenja, a sa velikim razlikama u shvatanju profesionalnosti. Danas su uverenja kod onih koji zovu telefonom retka, ali je zato njihova perfidnost u sprovođenju njihovih naloga i interesa daleko veća.

Foto: P. Milošević

Ali se uvek nekako, pa i sada dakako, odolevalo u borbi za očuvanje profesije. Vodila se borba za slobodu štampe. I danas je svakodnevno vodimo. Podrazumevao se profesionalni put. Novinari su počinjali iz beogradske rubrike ili izveštajem sa nekog sporednog sportskog događaja, ili se dolazilo iz redova novinara iz "Studenta", "Mladosti", "Omladinskih novina". Dolazili su u novine i mladi partijski kažnjeni stradalnici iz "Književne reči" ili "Književnih novina" i slično. Pismenost je bila i te kako bitna. Napredovalo se, ali postupno.

Strani uzori su nam bili najbolji svetski listovi, neki od njih i sada postoje i imaju visoki ugled. Nismo se ugledali na tabloide sa Zapada niti na "žutu štampu". A pogotovo ne na one finansirane iz inostranstva ili naše sive zone. Nije slučajno naš slogan bio i jeste:

"List koji ne žuti"!

Svako ima pravo da bira šta će mu biti uzor i na šta ga obavezuje svetla novinarska tradicija kao što je to slučaj sa nama. Konačno, neko tradiciju ima a neko nema. Neko do nje drži a neko ne. A danas su, kao što je opštepoznato, strani i domaći tabloidi postali uzori i etaloni za procenu vrednosti ukupne štampe, pa i "VN". Mnogi na vlasti i namesnici sa finansijskom moći uspešnost štampe i medija odmeravaju po svojim skromnim mentalnim, pa i političkim moćima, a u odsustvu bilo kakvih uverenja, gde je tabolidnost jedini kriterijum valjanosti i uspeha.

Foto: Фото: Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Stvorena je jedna potpuno nova društvena klasa (elita) koja emituje i nameće svoj ukus i svoje kriterijume uspešnosti. Naročito mladima. Novine se sve više ne čitaju, one se u najboljem slučaju razgledaju zbog šokantnih naslova i slika ili samo prelistavaju. Društveni i medijski rijaliti je pravi mentalni i moralni izraz najvećeg dela naše "elite" s jedne i "mase", s druge strane. Nikome od njih ne bi moglo ni na pamet pasti da se pravi društveni i nacionalni "rijaliti" odigrava u 60 godina "Najplemenitijeg podviga godine". I da su to stvarni junaci našeg doba na koje se valja ugledati. Za javni interes u tom pogledu malo je ko zainteresovan. Društvena i javna odgovornost za javnu reč polako ali sigurno slabi.

A kakav je značaj te i takve odgovornosti pokazaće veliki jubilej, naš 70. rođendan - 16. oktobra 2023, kada će "Pošta Srbije" objaviti poštansku marku u čast "Večernjih novosti".

Dragi čitaoci, budite sigurni da ćemo učiniti sve u najvećoj meri svojih mogućnosti da zaslužimo vaše poverenje i pažnju. Na to nas obavezuje i velika sedmodecenijska tradicija naših i vaših narodnih novina, kako zovu "VN". Za takav nastavak, budite sigurni u to, mi imamo i snage i volje, mada nam mnoge i objektivne i subjektivne okolnosti ne idu naruku. "Malo rukah, malena i snaga". Našem velikom trudu punom nade u budućnost odgovorne štampe i medija uopšte najveća pomoć će biti ona od vas koji čitate, volite i kupujete naše novine. I volite da pročitate, a ne samo budete ovlašno šok (dez)informisani.

Neka oproste svi oni koji su ostali nepomenuti, bilo da je reč o ljudima ili događajima. Ili oni koji se nisu prepoznali i našim opisima.

I na kraju, iskazujem veliku zahvalnost i pozdrav svima onima koji su ugradili svoj profesionalni rad u 70 godina dugu istoriju "Večernjih novosti".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije