SRPSKA SALATA: Proizvođači moraju da shvate da loš i jeftin rasad, daje loše i jeftino voće i povrće

Jelena Subin

10. 07. 2021. u 12:09

zalud apeli stručnjaka da je, ipak, u kvalitetu sve!

СРПСКА САЛАТА: Произвођачи морају да схвате да лош и јефтин расад, даје лоше и јефтино воће и поврће

Novosti

SRPSKA salata odavno nije više srpska. Albanski paradajz, makedonski krastavac i holandski krompir najviše smetaju srpskom seljaku, koji kad krene sezona ovog povrća, zbog nekonkurentnosti, može samo da ga baci ili - pokloni. Ovo drugo smo imali prilike da gledamo prekjuče u Leskovcu, gde su povrtari besplatno razdelili paradajz narodu.

Ipak, prolivanje mleka, bacanje malina ispred Skupštine Srbije i gaženje povrća na deponijama nije baš sjajno rešenje. Proizvođači misle da će tako skrenuti pažnju na sebe i time pobediti uvoznički lobi. Nikako, međutim, da nauče da je nekad malo i do kvaliteta. Jug Srbije, meka za povrtare, poslednjih godina gaji samo industrijski paradajz, jer im je jeftiniji. Otuda i niska otkupna cena.

Isto je i sa malinama. Loš i jeftin rasad, daje loše i jeftino voće. Uzalud apeli stručnjaka da je, ipak, u kvalitetu sve! Nisu se srpski seljaci opametili ni pre nekoliko godina kada je naša zemlja sa svojom žitnicom Vojvodinom, morala da uvozi pšenicu iz Mađarske. Tada je više od polovine roda bilo samo za stočnu upotrebu.

Decenije uništavanja srpske poljoprivrede dovele su do toga da ne umemo da sačuvamo ni sopstveno seme. Ono što bi trebalo da bude od nacionalnog interesa. Otuda ivanjički krompir više ne postoji. Nastao je iz holandske "klice".

Koliko je bitno da Srbija ima svoju hranu, najbolje se videlo na početku pandemije. Nismo zavisili od regiona niti ostatka sveta. Brašna, ulja i šećera je bilo. Ali, ako nastavimo da se ponašamo kao loši domaćini, prema svemu što je domaće neće mnogo proći kada će nam "velike" ekonomije staviti bukagije i na kašičicu nam davati nešto što je naše.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)