Feljton

SUMNJA U OPSTANAK JUGOSLAVIJE: Pismo koje je Dobrica Ćosić poslao Srtugaru nakon posete Sloveniji

Milivoje Pavlović

23. 09. 2020. u 20:00

DOBRICA Ćosić, na pismo Vlada Strugara, upućeno 15. juna i u kom ga on oslovljava kao "najvećeg živog Srbina" onog vremena, odgovorio je dvadesetak dana kasnije, 5. jula 1989. godine.

СУМЊА У ОПСТАНАК ЈУГОСЛАВИЈЕ: Писмо које је Добрица Ћосић послао Сртугару након посете Словенији

Foto KP. ru

Dragi, poštovani Vlado,

Tvoje pismo-studiju čitao sam lagano i dvaput. I obradovalo me i zamislilo. Tačnije: zabrinulo. Vrlo si me zabrinuo! Prijatno mi je pročitati da jedan uman, častan i hrabar za svoju misao (ne samo za slobodu) čovek, izriče mi pohvale koje do nespokoja obavezuju, koje i ne mogu da zaslužim; koje, dragi druže, i ne smem da zaslužim; ali: ako jedan Vlado Strugar bitno drukčije misli o našoj budućnosti, o sudbini naših naroda, i srpskog sa najviše prava, o Jugoslaviji, ako istoričar koji zna više činjenica o našoj prošlosti od mene, ako teži istim ciljevima kojima težim i ja - slobodi, pravdi, čovečnosti, ako čovek koji me je kad god sam ga čuo ili čitao nečemu naučio, ako čovek koji je u crnogorskoj Akademiji izvršio umni i moralni podvig, pravi nacionalni ustanak, ako takav čovek veruje u ono u šta ja sumnjam... šta mi drugo ostaje osim brige!
Nisam ti odmah odgovorio. Ne mogu ni sada onako promišljeno da ti otpišem kako si Ti meni pisao. A bio sam ovih dana u Sloveniji koja me dotukla svojim agresivnim antijugoslovenstvom i srbofobijom. Njihova mržnja, bezobzirnost i usijanost je iznad osećanja mirnodoblja; slovenačka nacionalna osećanja, pretežnog dela slovenačkog naroda, izrazito su separatistička.

IMAMO li pravo i razumne razloge da tom narodu sprečavamo u ime naše "dobre domovine" da bude van Jugoslavije? A šta će biti sa Makedonijom koju je preplavila albanska populacija i saterala taj paćenički narod sa pokvarenom inteligencijom i špekulantskim političarima do Kumanova, Bitolja, Vardara, prepolovljuje im i Skoplje? A veruješ li da mi Srbi možemo silom da odbranimo Kosovo i Metohiju, naime, da im preotmemo ono što su osvojili?

A šta je, Vlado, Jugoslavija bez Slovenije, Makedonije, Kosova i Metohije, s muslimanskom državom - Bosnom, koja tiho i uporno proteruje Srbe, pa i Hrvate, ali se protiv Srba oslanja na Hrvatsku - jednu i jedinstvenu od Starčevića do Šuvara, Vrhovca i A. Markovića? Čitaš li hrvatske novine? Vidiš li da je to veće antisrpstvo, dublja mržnja i smišljenija pokvarenost od bilo kojeg razdoblja srpsko-hrvatskih odnosa? Ne može postojati Jugoslavija ako je ona pre svega otadžbina i država za koju je samo, ili najviše zainteresovan srpski narod. Najmanje ta država može biti demokratska, ljudska, prosvećena i napredna.

NISAM ja, dragi druže, antijugosloven, dakle, Srbin i građanin koji je protiv Jugoslavije i samo za nekakvu srpsku državu. Ja sam bez nedoumica za Jugoslaviju, ali demokratsku državu, i zemlju bez mržnji, zemlju u kojoj mene i moje unuke neće niko ponižavati i mrzeti samo zato što smo Srbi. Ne može se ljudski živeti, stvarati, napredovati ako si opkoljen nerazumevanjem, nepoštovanjem i mržnjom.

HRVATSKA JE HTELA RAT

U KNjIZI "Identitet: Srbi i/ili Jugosloveni" (Beograd, 2001), istoričar Predrag Marković podseća da državni vrh Hrvatske, pogotovu od dolaska Tuđmanove HDZ na vlast, definisao je kao svoj glavni strategijski cilj - odvajanje od Jugoslavije, bez obzira na žrtve. To je nedvosmisleno potvrdio i sam Franjo Tuđman na velikom skupu u centru Zagreba 24. maja 1994. godine: "Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije željela. Ali, mi smo procijenili da samo ratom možemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo vodili političke pregovore, a iza tih pregovora smo formirali svoje oružane jedinice. Da to nismo radili, ne bismo došli do cilja. Znači, rat je bilo moguće izbjeći samo da smo odustali od naših ciljeva, tj. od samostalnosti naše države". Iz ovih reči belodano je da za hrvatsko političko vođstvo nikakva Jugoslavija nije bila prihvatljiva, te da su višemesečni pregovori šefova jugoslovenskih republika o preuređenju jugoslovenske federacije (ili njenom preoblikovanju u konfederaciju) bili - fingirani. Kako je iz priloga u ovoj knjizi takođe očigledno, slične ciljeve imali su i slovenački i bosanskohercegovački čelnici, pre svih Milan Kučan i Alija Izetbegović.

Ja, Vlado, jesam za Jugoslaviju, ali duboko sumnjam u mogućnost njenog opstanka. Destrukcija deluje decenijama, udaljavanje vekovima, približavanje samo u muci opstanka, da čim ta pretnja mine, nastave se razlike da umnožavaju i povećavaju.

U Budvi sam želeo da zamolim svoje savremenike da potraže, ako postoji, i neki drugi put državno-političkog opstajanja osim ovog koji vodi u nestanak, nacionalne, verske i građanske ratove. Po mom uverenju, neminovna je prekompozicija Jugoslavije. Želeo bih da mi Srbi u toj prekompoziciji budemo demokrate, slobodari, narod koji zbog svojih interesa nikog ne potčinjava. I nikog ne prisiljava da živi s njim u istoj državi ako to ne želi.

ZALAŽEM se za demokratsku proveru političke volje svih jugoslovenskih građana; zalažem se za konačno rešenje "nacionalnih pitanja" i upravljanje narodne energije u napredak, u stvaranje civilizovanog društva, u stvaranje socijalističko-demokratskog društva (nije važan naziv, značajna je njegova sadržina). Titovoj epohi, Komunističkoj partiji, SUBNOR-u i svemu što smo i nas dvojica stvarali kraj je, i to bolan i ružan kraj. Pomozimo našoj deci da na našem iskustvu pronalaze put opstajanja pod čovečnijim uslovima nego što su ovi "naši". "Revolucionarne tekovine" - naše, nisu više ni naše, ni revolucionarne.

Ali uviđam: govorim ti neubedljivo i nedostojno tvog razmišljanja. Završiću pismo: čekam te da se vratiš iz Herceg Novog, pa da sednemo i to noću i sami, pa da tiho razgovaramo... Mi smo opet na sudbinskoj raskrsnici. Razumno je da ne mislimo "jedinstveno" i da u svemu ne budemo složni, iako nam je sloga, ali kada nesložni pronađemo put, neophodna za sutrašnjicu.

Javi mi se čim dođeš u Beograd.

Hvala ti na brizi kojom si me darivao i vremenu koje si mi posvetio.
Tvoje i tebe prijateljski pozdravljam.
Dobrica Ćosić
Oprosti na švrakopisu.
Čitkije ne umem ni da mislim ni da slova ređam!
***
NEKE od svojih teza Ćosić je krajem marta iste godine izložio na zajedničkom skupu Udruženja književnika Srbije, Sociološkog društva Srbije i Filozofskog društva Srbije, održanom u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu. Završni stav tog izlaganja glasi:

"Iz jugoslovenske egzistencijalne krize izlaz je samo jedan: promišljanjem na vlastitom i svetskom iskustvu, naučnom saznanju i tvoračkoj viziji zasnovana, odlučna, temeljna demokratska reforma celokupnog društvenog, ekonomskog i državnog uređenja Jugoslavije, čiji osnovni politički subjekt neće biti suverena država kao birokratsko kraljevstvo, nego čovek pojedinac, slobodan građanin".

Inače, neprikrivene ambicije Slovenaca ka nacionalnom samoopredeljenju, koje takođe nisu novijeg datuma, istoričari kvalifikuju kao nešto umivenije; umesto otvorene šovinističke retorike, Slovenci su proces izlaska iz Jugoslavije otvarali radije apelima za više "slobode" i "demokratije". Iako je bila najrazvijenija republika (stvarala je petinu nacionalnog dohotka ondašnje Jugoslavije), Slovenija je negodovala zbog izdvajanja za razvoj drugih, manje razvijenih sredina.

SUTRA: RASRBLjAVANjE Crne Gore

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna