ISTORIJSKI DODATAK - KULTURNI PREPOROD I PROSVEĆIVANJE: Posle 7. kongresa Kominterne, KPJ se približava građanskim strankama i pokretima

Ivan Miladinović

07. 04. 2021. u 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КУЛТУРНИ ПРЕПОРОД И ПРОСВЕЋИВАЊЕ: После 7. конгреса Коминтерне, КПЈ се  приближава грађанским странкама и покретима

Lenjin, na platou kongres Kominterne

JANUAR 1937. godine. Inostrani dug Kraljevine Jugoslavije procenjen je na 45 milijardi dinara, a unutrašnji na 7,9 milijardi. Kurs dinara se kretao oko 48 dolara

U božićnoj poslanici patrijarh Varnava upozorava da se "...širi komunistički otrov... naročito omladini našoj...".

Lav Trocki stigao je u Meksiko.

Američki predsednik Ruzvelt inaugurisan za drugi mandat.

Popis stanovništva u Sovjetskom Savezu poništen. Rezultati su uništeni a popisivači poslati u gulage.

DR Milan Stojadinović, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, i dr Vlatko Maček, vođa Hrvatske seljačke stranke, tajno se sastaju u selu Dubravi, kod Brežica u Sloveniji. Posle iscrpljujućeg razgovora, koji je trajao više od šest sati, srpsko-hrvatski odnosi ostaju zaleđeni.

Zaleđen je i Beograd. Temperatura je duboko ispod nule. Brodovi na Savi i Dunavu okovani su santama leda.

Grof Ćano i Milan Stojadinović na Beogradskoj železničkoj stanici

U strogom centru jugoslovenske prestonice, na uglu ulica kralja Milana i Miloša Velikog, u advokatskoj kancelariji Dragiše Vasića, čuvenog advokata i još čuvenijeg književnika, okupio se buljuk novinara iz cele zemlje. Povod: sedamdesetak beogradskih intelektualaca različitih političkih ubeđenja i estetskih opredeljenja, republikanaca i monarhista, pristalica diktature i demokrata, unitarista i federalista, anglofila i frankofila, tradicionalista i modernista, odlučilo je da osnuje Srpski kulturni klub.

SNAGU Srpskog kulturnog kluba, kako primećuje profesor dr LJubomir Dimić, činio je autoritet njegove uprave i članstva. Slobodan Jovanović je bio predsednik organizacije. Nikola Stojanović i Dragiša Vasić potpredsednici. Vasa Čubrilović sekretar. "Od 70 osnivača Srpskog kulturnog kluba bilo je 22 profesora Beogradskog univerziteta i više članova Srpske kraljevske akademije, šest predstavnika najviše državne administracije (ministri), osam čelnika asocijacija industrijalaca i bankara, sedam sudija i uglednih advokata, dva predstavnika vojne elite (generali). Od ukupnog broja osnivača gotovo jednu trećinu (22) su predstavljali članovi uticajnih masonskih organizacija. Među osnivačima je bilo i pisaca, inženjera, lekara, arhitekata. Više od 60% osnivača pisalo je i objavljivalo svoje radove u dnevnoj štampi i periodici i tako dodatno imalo uticaj u društvu."

U trenutku nastanka ove nacionalne institucije "versajski poredak" na Starom kontinentu, u kome je Jugoslavija imala značajnu ulogu, bio je već načet. Adolf Hitler je u martu 1936. godine ušao s vojskom u Rajnsku oblast koja je po Versajskom sporazumu bila demilitarizovana, tampon-zona između Nemačke, Francuske i Belgije. Revizionistički zahtevi država gubitnica u Velikom ratu za promenu granica sve su glasniji. Bilo je pitanje vremena kada će doći na red anšlus Austrije i Čehoslovačke. Rat ogromnih razmera kuca na vrata Evrope.

Martovski izbori 1935. pokazali su opasan rascep u zemlji. Vlade Bogoljuba Jevtića i Milana Stojadinovića bile su suočene sa frontom u kome su se skupili Hrvati, većina Slovenaca, bosanski muslimani, kao i veliki deo Srba, pogotovo iz prečanskih krajeva pod vođstvom Svetozara Pribičevića. Pretila je opasnost da se nastale suprotnosti još više prodube i prouzrokuju katastrofalne posledice u državnom životu.

OSEĆAJUĆI nadiruću opasnost od agresivne nemačke politike, patriotske snage u zemlji počinju da se grupišu u nezvanični antifašistički blok. Među njima se nalaze i komunisti, koji su posle VII Kongresa Kominterne koji je održan 1935. u Moskvi, definitivno napuštaju "Drezdensku fazu" koja je zajedničku državu Srba, Hrvata i Slovenaca tretirala kao "versajsku tvorevinu" koju je stvorio svetski imperijalizam kao kariku u beočugu "sanitarnog kordona" protiv mlade sovjetske države i koja se mora razbiti. U tom cilju nisu birali sredstva: sarađivali su sa svim separatističkim pokretima u zemlji, podržavali ustaški ustanak 1932. godine. Kominterna je na ovom kongresu formulisala politiku narodnog fronta - kako bi se tabor demokratskih snaga što snažnije suprotstavio militantnom nadiranju nacizma i fašizma u Evropi.

Zadaci koje je postavljala Kominterna svetskim komunističkim organizacijama prihvaćeni su bez oklevanja i prigovora. Tako je tema rasturanja Kraljevine Jugoslavije skinuta je s dnevnog reda, a članovima Partije je naloženo da se maksimalno angažuju u pripremama za odbranu zemlje. Rukovodstvo KPJ, te iste godine, na zemaljskoj konferenciji u LJubljani i Petom plenumu u Splitu, očuvanje Jugoslavije pretvara u političku zastavu. Milan Gorkić, generalni sekretar KPJ, nesumnjivi vernik Kominterne, neupitni izvršilac njenih naloga u Srpskom kulturnom klubu, čiji je moto "Država pre svega", uz isticanje da bez države nema slobode, nema kulture, nema napretka, nema života, prepoznaje partnera za uključenje u antifašistički Narodni front. Tim pre što je elita okupljena oko nove nacionalne institucije u svojim aktivnostima zagovarala toleranciju i dijalog.

POSTOJE svedočenja da je Milan Gorkić preko viđenijih članova, advokata Dragiše Vasića Mladena Žujovića uspostavio bližu komunikaciju sa Klubom i predsednikom Slobodanom Jovanovićem. U ovim susretima su se iskristalisali zajednički pogledi na probleme u Kraljevini Jugoslaviji i njihovo rešavanje, što će dovesti do izrade zajedničkog Nacrta sporazuma o saradnji KPJ I SKK.

Sekretarijat Kominterne 1935. S leva na desno, sede: G. Dimitrov, P. Toljati, V. Florin, Vin Min; stoje: O. Kusin, K. Gotvald, D. Manulski, V. Pik

Nacrt je sačinjen u julu 1937. godine na nemačkom jeziku. Original i prevod nalaze se u Arhivu Jugoslavije - sekcija KI 1937/ 170. Vladimir Dedijer u Prilozima za biografiju Josipa Broza Tita (izdanje iz 1953) zabeležio je Titovo svedočenje o ovim zbivanjima: "...Gorkić je održavao i direktne veze s jednim krilom beogradske buržoazije, koja je, naročito za vrijeme prošlog rata, postala vodeća snaga reakcije, a naročito one oko Draže Mihailovića. Gorkić je imao veze sa Slobodanom Jovanovićem, profesorom Beogradskog univerziteta, koji je kasnije postao pretsjednik emigrantske vlade u Londonu, zatim sa književnikom Dragišom Vasićem, koji je za vrijeme rata bio glavni politički savjetnik u štabu Draže Mihailovića.

Treće lice s kojim je Gorkić držao vezu bio je beogradski advokat Mladen Žujović, koga je Draža Mihailović za vrijeme rata bio postavio za komandanta zapadne Jugoslavije." Vreme će pokazati da Kominterna i KPJ nisu Gorkiću oprostili pokušaj da Partija zajedno sa srpskim intelktualcima radi na "prosvećenju naroda, popularisanju svega najboljeg i najprogresivnijeg iz prošlosti i obradu duhovne ostavštine".

TEKST SPORAZUMA

KI 1937/ 170

Doslovan tekst Nacrta sporazuma između KP Jugoslavije i predstavnika Srpskog kulturnog pokreta (jul 1937)

1. Jasno utvrditi glavni cilj u predstojećoj etapi razvitka. Sva ostala važna ili manje važna pitanja podrediti glavnom cilju i ako je potrebno ostaviti ih po strani.

2. Promišljeno i objektivno ispitati uslove postizanja utvrđenog glavnog cilja i zatim se baciti na rad da bi se najpogodnije uticalo na te uslove i njihovo razvijanje i ubrzavalo njihovo sazrevanje. U to ulazi i pitanje društveno-političkih snaga na koje se treba oslanjati, s kojima treba raditi i koje treba angažovati (oblici saradnje, uslovi saradnje, uzajamna pomoć itd.).

Dokument o saradnji KPJ i SKK

Posle povoljnog i pravilnog rešenja tih dvaju pitanja pristupiti izradi jednog dobro smišljenog plana delatnosti u narodu (podela uloga i zadataka, stvaranje pokreta u različitim oblicima koji vode istom cilju itd.).

To su tri najvažnija pitanja o kojima se mora ozbiljno i dostojanstveno diskutovati i o kojima se moramo sporazumeti. Tek posle utvrđivanja zajedničkog stava prema ovim pitanjima moguće je preći na postavljanje konkretnih zadataka.

Ne pretendujući na svestranost, predlažemo da se u raspravljanju o konkretnim zadacima uzmu u obzir i sledeći neposredni zadaci:

1. Izboriti suprematiju i hegemoniju u celom duhovnom životu u zemlji. (Saradnja u postojećim ozbiljnim časopisima, eventualno izdavanje jednog novog solidnog časopisa, izdavanje jednog dnevnog lista, prodiranje u celokupan kulturni život zemlje, u visoke škole i narodne univerzitete, uticaj na tematiku i sadržinu disertacija i novih naučnih radova, stavljanje u pokret tako potencijalno moćnih sredstava ideološke borbe, kao što su udruženja učitelja i profesora, ferijaini savezi, studentska udruženja, narodne biblioteke, čitaonice itd.).

2. Organizovanje snažnog pokreta za oživljavanje svega demokratskog, naprednog i oslobodilačkog u istoriji, literaturi, folkloru, narodnim pesmama i umetnosti srpskog naroda. Tu spadaju predavanja, članci, zbirke knjiga, javne diskusije o svim tim pitanjima, popularisanje svega najboljeg i najprogresivnijeg iz prošlosti, obrada duhovne ostavštine Svetozara Markovića, Jovana Skerlića, Svetozara Miletića, Zmaja Jovana Jovanovića, Dositeja Obradovića, Stojana Protića itd.

3. Obrada sledećih aktuelnih pitanja:

a) Problemi demokratije u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti;

b) sudbina malih naroda i država;

c) rat;

d) mešanje velikih sila u unutrašnje stvari pojedinih naroda (Španija);

e) moderno zakonodavstvo;

f) ustavni problemi;

g) šta možemo naučiti iz iskustva drugih naroda i država.

4. Tačno informisanje javnog mnjenja o spoljnopolitičkim događajima; u čemu se sastoje osnovni interesi zemlje; namere najvažnijih potencijalnih neprijatelja zemlje i države; izrada privrednih mera koje onemogućavaju ili otežavaju vezivanje zemlje za one snage od kojih joj preti najveća opasnost (npr. problem reorganizacije naše privrede), negovanje i razvijanje intelektualnih, političkih i ličnih kontakata s progresivnim i miroljubivim instancama (Društvo naroda), pokretima (Rup) i ličnostim u inostranstvu, učešće na različitim međunarodnim manifestacijama u korist mira itd.

5. Stvaranje jednog centra za okupljanje i aktiviranje svih poštenih i nekorumpiranih javnih radnika iz svih oblasti javnog života: organizovanje ofanzive protiv korupcije, karijerizma i mita.

6. Organizacioni problemi: stvaranje filijala ili sličnog u svim mestima zemlje.(S nemačkog preveo M. S.)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)