Novi dugovi nisu lek za privredu: Crnoj Gori preti ozbiljna recesija

PREMA procenama međunarodnih ekonomskih institucija, kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije, Crna Gora će zbog posledica virusa korona doživeti ogromnu recesiju i privredni pad bruto društvenog proizvoda od oko devet odsto. Najveću štetu će pretrpeti najznačajniji privredni sektor - turizam. Da bi ublažila posledice, Vlada kreira pakete mera, međutim ekonomska struka smatra da će za oporavak crnogorske privrede biti potrebno više godina. Subvencije neće pomoći, već samo pogoršati već nezavidan položaj, s obzirom na to da one dolaze iz novih zaduženja.

Svetska banka je nedavno ocenila da pandemija gura ekonomiju Crne Gore u naglu recesiju. Prema njenim procenama, ako Crna Gora izgubi jednu trećinu prihoda od turizma, pad privrede u 2020. biće 5,6 odsto. Ako izgubi polovinu tog prihoda, recesija bi mogla da dostigne i devet procenata, navodi se u izveštaju.

- Projektuje se da će kriza usled kovida 19 gurnuti ekonomiju u recesiju prvenstveno zbog pada u sektoru turizma, koji ima mutiplikativne efekte na sve sektore - navodi se u izveštaju Svetske banke.

Kako je za "Novosti" kazao ekonomski analitičar Dejan Mijović, Crna Gora je i pre epidemije bila u veoma lošem finansijskom položaju. Industrija je uništena, a čitava privreda oslanja se na turizam.

- Zabeležen je i pad stranih investicija zbog nepoverenja u crnogorsku privredu. Loša ekonomska situacija i trenutno velika politička kriza zajedno utiču na privredni ambijent, tako da ne možemo računati na strana ulaganja, već eventualno na pomoć međunarodnih institucija, odnosno nova zaduženja - smatra Mijović.

Da Vlada može da računa na pomoć zapadnih institucija, prema rečima Mijovića, upitno je, jer, kako navodi, jasno je da nisu zadovoljni kako rešavaju probleme koje su izazvali - pitanje crkve, nepoverenje opozicije i podelu naroda uopšte.

Prva dva paketa mera podrške građanima i privredi vredna su oko 175 miliona evra. Jedna od ključnih mera je državna pomoć zaposlenima u zatvorenim delatnostima kojima je obezbeđena isplata 100 odsto bruto minimalne zarade i pokrivenost poreza i doprinosa u punom iznosu. Nezaposleni, koji ne primaju nadoknade Zavoda za zapošljavanje ili materijalnu pomoć, dobili su jednokratnu pomoć od 50 evra, a sva privredna društva kojima je zbog vladinih mera bio zabranjen rad biće za april, maj i jun oslobođena plaćanja računa za utrošenu struju. Privrednicima je omogućeno tromesečno odlaganje plaćanja poreza na dohodak građana i doprinose, takođe, kreditna podrška preduzećima i uvođenje tromesečnog moratorijuma. Usvojeno je i da se privrednim društvima produži rok za zahtev za subvencije. Takođe, u sektoru turizma mogu računati na 100 odsto, a u ugostiteljstvu i saobraćaju 50 odsto subvencije za jun.

NADAJU SE I ČETVRTOM PAKETU

JEDAN od sektora koje je kriza izazvana epidemijom najviše je pogodila je ugostiteljstvo. Iako je njihovim objektima ponovo dozvoljen rad, ocenjuju da je promet manji od 50 do 80 odsto. Kada je reč o subvencijama Vlade, iz Udruženja ugostitelja Budve navode da su one bile od koristi, ali ne i dovoljne. Kako su kazali, očekuju da treći paket mera bude izdašniji, ali i da se stvore uslovi za četvrti koji bi se realizovao nakon sezone u septembru, kada očekuju da će se sagledati svi negativni efekti.