Brutalna čestitka vlasti za osam vekova postojanja: Eparhija o hapšenju episkopa Joanikija

Od kad je obnovljena drevna Eparhija budimljanska, i od kad je u ovaj svetosavski tron uveden Njegovo Preosveštenstvo Episkop budimljansko-nikšićki G. Joanikije (Mićović), naša eparhija nije bila na većim iskušenjima od onih koja su joj u najkraćem periodu, od Đurđevdana do dana u kom proslavljamo Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, priredile naše državne vlasti, a posebno pojedini činovnici tužilaštva i policije. Takmičeći se u demonstraciji sile, krijući svoje nezakonito postupanje u sveopštoj panici i pometnji koju prethodno, krajnje stručno i uvežbano, izazovu, pojedini crnogorski tužioci i inspektori policije su učinili jedan apsolutno iracionalan korak – lišili su slobode Episkopa budimljansko-nikšićkog G. Joanikija (sa sedam nikšićkih sveštenika) – pritvorili su našeg oca i arhipastira, naš „ognjeni stub“, obrazlažući njihove „službene radnje“ (a u stvari ličnu servilnost prema svom pretpostavljenom, prema birokrati na „višem mestu“) Vladikinim „nepostupanjem po propisima za suzbijanje širenja zaraznih bolesti“.

Ovo je deo saopštenja Eparhije budimljansko-nikšićke i Pravoslavne crkvene opštine Berane povodom hapšenja episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija, čije se puštanje na slobodu bezuslovno zahteva.

- Cinizam, koji je iskazan u citiranim tužilačkim i policijskim kvalifikacijama molitvi koje je ovih dana naš Episkop (sa sveštenstvom) prinosio Bogu, kao i mržnja (ničim izazvana), koju pokazuju pojedini političari (ali i prizemni mediji), a koju kriju iza sentenci o „jednakosti pred zakonom“ (što je u njihovoj interpretaciji i shvatanju obična floskula), razotkrivaju se u činjenici da je naš Episkop, pri povratku u svoju otadžbinu, Crnu Goru, 28 dana (u martu i aprilu ove godine) proveo u samoizolaciji, poštujući mere i naredbe Vlade Crne Gore u borbi protiv nove koronavirusne zaraze, ali i sve preporuke NKT-a i Instituta za javno zdravlje. Time je pokazao ličnu odgovornost (kao građanin i državljanin Crne Gore, a posebno kao pastir) prema potrebi da se ulože zajednički napori i očuva nacionalno zdravlje. Svedočimo da su, čak, njegovim odlukama redovnim službama u hramovima prilagođavani rasporedi, a sve sa željom da se do krajnjih granica ispoštuju odluke Vlade Crne Gore, te time pokaže i želja da se zajedničkim nacionalnim pregnućem prevaziđe pošast na koju ni naša zemlja nije mogla ostati imuna. Takav čovek, kojeg je, nedavno, pesnik nazvao „ukrasom Crkve“, što on i jeste, dočekao je da ga, u rodnom Nikšiću, na pravdi Boga, zajedno sa još sedmoricom čestitih sveštenika, kasno, u pola noći, hapse „čuvari zakona“, koji su nizom nemarnih radnji višestruko zakon, koji, navodno, štite, prekršili i dokazali da im taj isti zakon (na koji se pozivaju i u koji se kunu) ne znači apsolutno ništa, ali da im znači da nam duhovnog oca (čoveka koji je, opet po reči pesnika, „sa freske sišao“) pokušaju uniziti nasilnim hapšenjem i tamničenjem u svojim nehumanim zindanima. No, svaka sila za vremena, kaže se u saopštenju.

-Prilika je da podsetimo sve pravoslavne vernike na nekoliko činjenica, koje će podzidati istinu da je naša Eparhija, kao jedna od sedam prvoosnovanih srpskih episkopija i koja ove godine slavi punih osam vekova od osnivanja, za sedam dana, odnosno od Đurđevdana do dana u kom slavimo Ostroškog Čudotvorca, bila meta najbrutalnijih napada i, konačno, pokušaja da se obezglavi:Na Đurđevdan, 6. maja, u beranskoj policijskoj stanici, u višečasovnom „tretmanu“, isleđivano je pet pravoslavnih sveštenika. Epilog je od strane beranskog tužioca zakazan za 18 maj. Pre toga bili smo svedoci brutalnog medijskog, infernalnog, napada na trojicu beranskih sveštenika, obavljenog uz obilje neistina, invektiva i spinovanih formulacija, a već 10. maja desilo se novo pozivanje u policijsku stanicu pet beranski sveštenika i sveštenomonaha (koji su, dakle, i Đurđevdansko predvečerje proveli na istom mestu), koje, bar za sada, nije nastavljeno daljim tužiočevim postupanjem, pišu iz Berana.

-Atak na našu Eparhiju kulminirao je 12. maja hapšenjem Episkopa Joanikija (sa sedam nikšićkih sveštenika) i nezakonitim određivanjem pritvora. Nad njima je tortura nastavljena odbijanjem ukidanja pritvora, što je precedentna praksa crnogorskih sudova u odnosu na isti činjenični i pravni opis. Sve navedeno nije bilo dovoljno, pa su se osobe, koje su se krile iza uniforme i oklopa, okomile, u toj svojoj osionosti i nerazumlju, na decu (nemajući, na žalost, pojma o reči Prepodobnog Justina Ćelijskog da je dete „parče neba na zemlji“). Tako je među mnogo maloletne dece, koje je crnogorska policija na tlu naše Eparhije brutalno tukla, jer su počinili greh opredeljujući se za ljudskost, i neprolazno trajanje i život, rečima – „Ne damo svetinje!“ – teško nastradao i maloletni, rođeni brat sveštenika naše eparhije Miloša Cicmila. Zamislimo se nad sudbinom jece, koja su dočekala da ih u njihovoj zemlji policijski službenik udara čizmom u glavu, pendrekom u grudi ili stomak... Kakve će uspomene naša deca poneti iz svoje države u svet? O čemu će pripovedati? O pravdi, slobodi, redu, miru i blagostanju?, pitaju se iz Eparhije i Crkvene opštine Berane, iz kojih državnim vlastima upućuju najoštriji protest protiv agresije i nasilja koja se nad Eparhijom sprovodi!

- Upućujemo pravosudnim istražnim organima javni poziv i apel da našeg Episkopa oslobode iz pritvora i dozvole mu da pokuša da se odbrani od njihove pravde i pravice, što mu po Ustavu i Zakonima Crne Gore (ali i potvrđenim međunarodnim ugovorima) pripada, kao uzornom građaninu ove zemlje i Evrope! No, bez obzira na sva stradanja, progon i mučeništva (našeg Episkopa, i svih otaca sveštenika i sveštenomonaha), želimo da sav svoj pravoslavni narod, koji čini našu Eparhiju, a kroz nju i Crkvu Hristovu, pozovemo na mir i na bratsku slogu, da nam se pridruže svom svojom snagom u molitvi za našeg Episkopa i oce sveštenike (i sveštenomonahe), da ih Gospod okrepi milošću i blagodaću svojom, kako bi istrajali na putu stradanja, koji je i jedini put spasenja čovekovog, pismo je javnosti iz Berana.