Vesić: Savamala se ponovo rađa

Početak rekonstrukcije u Balkanske ulice, izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra grada i pretvaranje ulice Kraljevića Marka u pešačku zonu ponovo su probudili protivnike Beograda na vodi koji nikada nisu bili agresivniji, piše zamenik gradonačelika Beograda Goran Vesić.

Vesić u autorskom tekstu za Politiku pod naslovom "Savamala se ponovo rađa", kaže da čak i oni vide da je projekat ušao u fazu kada građanima postaje vidljiva.

Pročitajte još:"Štrabag" obnavlja gradsko jezgro

Nova javna infrastruktura i rekonstrukcija Savamale koja od oronulog i zapuštenog dela grada postaje ponovo najleppši deo Beograda i novi centar grada. A to znači da više ne mogu da obmanjuju građane u vezi sa Beogradom na vodi, navodi Vesić.



Zameik gradonačelnika podseća da je na samom početku projekta rekonstruisana je zgrada Beogradske zadruge koja je decenijama bila zapuštena i ruglo.

Gradi se Bulevar Vudro Vilson koji će spojiti sadašnji tramvajski most i Beogradski sajam čija je dužina oko 2 kilometara, širina 40 metara, sa šest saobraćajnih traka, dva drvoreda i biciklističkim stazama a koji će građani će moći da koriste već u martu naredne godine.

Zgrada Železničke stanice, izgrađena 1884. godine, biće rekonstruisana i postaje Istorijski muzej Srbije a na mestu gde sada nalaze peroni gradiće se umetnička galerija.

Ložionica postaje hab za kreativne industrije, Španska kuća biće Kuća arhitekture a Savski kej biće uređen sve do Beogradskog sajma.


Najavio je da će do kraja godine početi da se gradi Centralni park koji će se prostirati na 2 hektara sa dečijim igralištima i sportskim terenima.

Ako tome dodamo da će sada oronuli hotel Bristol biti rekonstruisan, da će pošta u Savskoj ponovo dobiti predratnu fasadu, da će park kod Ekonomskog fakulteta biti uređen, da će sredinom sledeće godine početi uklanjanje tramvajskog mosta na Savi i izgradnja novog Savskog mosta i gradskog tunela koji će povezati Karađorđevu i Bulevar despota Stefana, da će prva linija metroa biti ispod Savske ulice kao i da nas očekuje restauracija svih fasada u Karađorđevoj ulici jasno je da Savamala postaje novi centar grada kako je to bilo krajem 19. i početkom 20. veka, kaže Vesić.

To znači, ističe zamenik gradonačelnika, da Beograd na vodi nisu samo zgrade, koje građani već mogu da vide, prve dve kule koje se završavaju i useljavaju, treća i četvrta kula koje se grade, tržni centar koji je već dostigao Gazelu i Kula Beograd, novi simbol grada, u okviru koje će biti „Sent Ridžis hotel” već i svi ovi javni prostori i objekti.

Zahvaljujući ovom projektu, Savamala se ponovo rađa a građani ovog kraja, koji se nalazi južno od Beogradske tvrđave i Kosančićevog Venca duž desne obale Save, konačno će živeti u uređenom delu grada, naveo je.


Abadžijsku čaršiju planirao je u današnjoj ulici kraljice Natalije.

Tadašnjim stanarima tog dela Savamale ponudio je da umesto kućeraka podignu pristojnije kuće i radnje i da za to besplatno poseku svako drvo iz šuma oko Beograda.

Pošto to niko nije učinio naredio je da se ovaj kraj raseli u Palilulu, što je i urađeno za jedan dan.

Na praznom prostoru, o državnom trošku, podignuto je 46 dućana, koji su besplatno ponuđeni trgovcima. Knjaz, prvi beogradski urbanista, baš u Savamali želeo je da izgradi novi srpski Beograd, sa svojim upravnim centrom i drugim značajnim objektima, u kom je Abadžijska čaršija trebalo da bude privredni centar.

Potom je knjaz Miloš odlučio uz Topčiderski drum (koja danas nosi njegovo ime) podiže državne zgrade.

Zgrada Sovjeta, podignuta 1836. godine (danas je tu Odeon), pored nje Vaznesenjska crkva, Državni savet, vojne kasarne, Ministarstvo finansija sa Finansijskim parkom i Dvor Mihaila Obrenovića. Na uglu Balkanske i Admirala Geprata (Pivarski sokak) nikla je prva Velika pivara u kojoj su igrane prve pozorišne predstave ali i održavana zasedanja skupštine, pa i čuvena Svetoandrejska skupština, 1858. godine.

Tako je bilo sve do Luke Ćelovića koji je, obogativši se, odlučio da centar grada dovede u Savamalu. Ćelovićeva vizija koji je inicirao ili finansirao velelepne objekte duž Karađorđeve ulice pretvorio je Savamalu u beogradski privredni centar. Otvorio je 1895. godine u savamalskom hotelu „Bosna“, koga više nema, i beogradsku berzu.

Posle Drugog svetskog rata, ovaj kraj je izgubio na značaju a duž reke, na preko stotinu hektara, nalazili su se magacini, stovarišta, pruga, ložionica...

Pokušavala je, kaže, Srpska akdemija nauka da ukaže na veliki potencijal ovog prostora projektom ”Varoš na vodi” posebno kada je sedamdesetih godina prošlog veka počeo da se gradi Prokop i kada je doneta odluka da se iz centra grada iseli železnički saobraćaj.

Nije bilo ni snage, ni političke volje da se to uradi sve dok pre nekoliko godina predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije odlučio da založi svoj politički autoritet za uspeh ovog istorijskog projekta.

Protivnici Beograda na vodi izgubili su ne samo bitku već i sinekure koje su dobijali za rušenje projekta, ističe on.

Ukazuje da je njihov kraj počeo izbornim debaklom na gradskim izborima na kojima su rušenje Beograda na vodi nudili kao izborni program.

Tada su, kaže, još ponekog mogli i da prevare, a danas kada se Savamala uređuje i razvija ne veruje im više niko.