Beogradske priče: Pogača spojila vere i narode

PREDSTAVNICE različitih versko-etničkih grupa koje nastanjuju našu prestonicu priredile su nedavno izvanredan događaj koji umnogome opisuje šarolikost, kao i širinu i dubinu duše ovog grada.

Beogradske dame, okupljene u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, na inicijativu "Artis centra", umesile su hleb, tako što mu je svaka pridodala neko obeležje svoje kulture.

- Za Beograd često kažu da je pravi Vavilon na Dunavu, jer su ga kroz vekove naseljavali ljudi različitih vera i naroda - kaže Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti i gastroheritolog, direktorka "Artis centra", koja je osmislila ovu jedinstvenu radionicu. - Ovde su Srbi, Turci, Austrijanci, Nemci, Jermeni, Cincari, Jevreji, Grci, ali i Englezi, Italijani, Rusi... Svi oni sa sobom donose karakterističnu kulturu, verovanja i običaje. Ipak, jedno im je zajedničko - svi smatraju hleb svojom osnovnom hranom. Kroz burnu istoriju Beograda često smo jedni druge nudili i običnim i obrednim hlebovima, ipak nikada nismo svi zajedno umesili hleb koji bi nas povezao.

Kako je cilj Mreže podunavskih zemalja - DANET projekat povezivanje stanovnika ove regije, odlučili smo da napravimo upravo jedan takav, "beogradski hleb" - hleb razumevanja, poštovanja i poverenja.

- Svaka nacija i vera koja nastanjuje naš grad ima svoje ritualne hlebove, koji se mese za praznike. Međutim, nije bio cilj da ukažemo na različitosti već da ih objedinimo. Iz tog razloga smo se odlučili za klasično, kvasno testo kao osnovu našeg hleba prijateljstva - objašnjava Ognjevićeva kako je realizovana ova zanimljiva ideja.

Tako je za "Beogradski hleb" korišćeno oko tri kilograma brašna, litar vode, dva pakovanja kvasca i nešto soli. Kada je zamešen, svaki učesnik je dobio svoj komad testa da ga oblikuje i dekoriše shodno tradiciji kojoj pripada. Jevreji su spustili u tepsiju za pečenje karakterističnu pletenicu, protestanti Luterovu ružu, turska predstavnica je svoj komad premazala žumancetom i posula crnim susamom, katolkinja je hlebu dodala vrapčića od testa, Cincarka je svoje parče obogatila brašnom od celog, proklijalog zrna pšenice, a na srpskom komadu se našao grozd kao deo dekoracije karakteristične za slavski kolač.

- Lepši hleb nije napravljen - rekla je uz osmeh Romkinja Zorica koja je i sama uzela učešće u pripremi "beogradskog hleba prijateljstva".

- Zamisao je bila da od osnovnog testa svako umesi svoje parče hleba, dekoriše ga na autentičan način, i priloži u veliku tepsiju u kojoj će biti ispečen u obliku velike, šarolike pogače. Tako ćemo simbolično povezati sve naše raznolikosti - kaže Marina Cvetić, direktorka Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koja je i lično učestvovala u pripremi "Beogradskog hleba".

PREDSEDNICA Mreže podunavskih zemalja DANET, Karmen Štedhofer, oduševljena je idejom koja u celini objedinjuje ključne ciljeve projekta "Ukusi Dunava".

Naime, od 2008. godine, kada je osnovan u nemačkom gradu Ulmu, DANET nastoji da animira institucije zaštite, nevladine organizacije, profesionalce i pasionirane amatere u cilju istraživanja karakterističnog nematerijalnog nasleđa zemalja koje povezuje Dunav. Povezuje ih sve: od recepata i verovanja, do fotografija, anegdota, poezije i drugih zanimljivosti vezanih za hleb, vino i lekovito bilje, koji se smatraju svojstvenim svim narodima na Dunavu.

POGAČA IZ RASA

PORED pripreme i degustacije "beogradskog hleba", predstavnici DANET-a su bili u prilici da se upoznaju sa rekonstrukcijom srednjovekovne pogače iz Rasa i drugim eksperimentalnim rekonstrukcijama koje je Artis centar sproveo u okviru projekta "Živeti prošlost - srpska srednjovekovna gastronomija", koji se već šest godina odvija pod pokroviteljstvom Ministarstava kulture i informisanja Republike Srbije i Nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta muzeja.