Beogradske priče: Bircuz Kičevo i noćne tuče

ROMANTIČNE priče o beogradskim boemskim vremenima dugo će još, poput izmaglice, kliziti gradskim ulicama, ali nisu svi bircuzi bili na dobrom glasu.

Postojala su i ona, mračna mesta, u kojima bi putnika prolaznika sačekali preki pogled i zla namera. Nikada kafana nije bila samo dobro ili samo loše mesto. Uvek se u njoj svijalo i jedno i drugo.

Sumorno prenoćište

Tako je u šturim zapisima ostalo sećanje na kafanu "Kičevo" koja je postradala početkom tridesetih godina. Građevina, nastala još tokom prve polovine 19. veka morala je da bude srušena kada su polagani temelji Mostu kralja Aleksandra, koji i danas postoje. Most je srušen u Drugom svetskom ratu, ali su temelji ostali do danas da nose na sebi Brankov most.

Baš na tom mestu, u Savamali, nekada je bila kafana o kojoj pripovedamo. Beograd se tada svio na desnoj savskoj obali, pa je ovo bilo mesto gde bi dolazili putnici namernici ili oni koji možda i ne znaju mračnu stranu grada.

Tek nekoliko stotina metara odatle nalazila se Đumrukana, odnosno carinarnica, zdanje kroz koje su morali da prođu svi koji bi pristigli u grad ili bi izlazili iz njega, jer je Beograd bio pogranična varoš. Dabome, najveći deo transporta, što robe, a što putnika bio je obavljan brodovima, pa je gradski život u noćnim satima jedino tinjao među onima koji čekaju lađe da bi otišli na put, ili, opet, nekoga ko treba da stigne. Brodovi bi neretko kasnili, redovi vožnje bili su neuredni, i eto razloga zašto su postojale kafanice gde bi putnici, a zajedno sa njima i secikese mogli da provedu neko vreme na skrovitom mestu.

Skromne beleške vezane za "Kičevo" samo ovlaš pominju kako je tokom kratkog vremena ova neugledna zgrada nosila i "titulu" hotela, jer je, očigledno, bila utočište za one koji nisu imali novca kako bi platili bolji konak.

Pandurska podrška

U policijskim beleškama ostalo je zapisano i kako su ovde česte bile tuče i kavge, pa su panduri često morali da svraćaju u "Kičevo", ne bi li kako-tako održali večito krhki red i mir. Neretko su ovaj bircuz Beograđani zvali i "Krvavom kafanom", a zbog tako slikovitog opisa razlog nije potrebno posebno objašnjavati.

Svako predanje o gradu koje nije upotpunjeno preciznim dokumentima ume da preraste u priču koja preuveličava stvarnu ulogu nekog mesta, pa tako i za "Kičevo" stoji predanje kako su, prilikom rušenja zdanja, 1938. godine, pronađeni mnogobrojni ukradeni predmeti, pa čak i kosti nekih nesrećnika koji su tu stradali.

KOMŠILUK "KOD ZEMUNSKOG MOSTA"

U srcu Pozorišnog trga, a današnjeg Trga republike nekada je stajala legendarna kafana "Dardaneli", pa je "Bosfor" bio sasvim prirodna "dopuna" među nazivima i obeležjima gradskog kafanskog folklora.

"Dardaneli" su bili na mestu sadašnjeg Narodnog muzeja.

Sa savske strane, nešto bliže obali reke stari snimci govore kako se tu ugnezdio "Bosfor", koji su voleli tadašnji Savamalci, ali je most ipak zahtevao širi prostor i prilaze, tako da preimenovana kafana "Kod Zemunskog mosta" nije bila dugog veka.