MARINA VUJOVIĆ ZA "NOVOSTI": Odbojka je moj život, a živeću je u Srbiji

B. PUZOVIĆ

18. 11. 2021. u 13:00

BILA je libero čuvene generacije Crvene zvezde koja je, svojevremeno, zaustavila dugu dominaciju Jedinstva iz Užica u ženskoj odbojci, učestovovala je sa reprezentacijom Srbije na Evropskom prvenstvu, ostvarila dugu i uspešnu karijeru u Švajcarskoj, Grčkoj i Rumuniji, koju smatra svojom drugom kućom. Danas Marina Vujović (36) sa istim žarom, entuzijazmom i motivom nastupa u dresu izuzetno uspešnog Ženskog odbojkaškog kluba Železničar u Lajkovcu, sa kojim je nedavno osvojila i Superkup.

МАРИНА ВУЈОВИЋ ЗА НОВОСТИ: Одбојка је мој живот, а живећу је у Србији

Foto: Privatna arhiva

U nekada nadaleko poznatoj železničkoj varošici iz vremena legendarnog "ćire", jer je Lajkovac za vreme obe Jugoslavije bio veliki čvor uzane pruge, Marina je provodila detinjstvo. NJeni roditelji, naime, poreklom su iz Lajkovca, te ne krije oduševljenje što je profesionalni angažman u Srbiji usledio upravo u ovoj varoši, u kojoj ženska odbojka godinama unazad niže samo uspehe.

- Boravak u Crvenoj zvezdi, u kojoj sam provela pet godina, bio je, ipak, najlepše iskustvo vezano za moje odrastanje - kaže Marina. - Posle samo nekoliko meseci trener Zoran Terzić uvrstio me je u prvi tim i za to sam mu zahvalna do neba, potom i u žensku odbojkašku reprezentaciju Srbije. U to vreme, kada sam i ja stasavala kao sportista, srpska ženska odbojka doživljavala je procvat, vremenom je postala svetska, vrhunska. U crveno-belom dresu sam osvojila tri titule i dva kupa. Potom, potpisala sam ugovor za Volero u Cirihu, u Švajcarskoj, gde sam nastupala u fajnal-foru, što je nemerljivo, izuzetno važno iskustvo za svaku odbojkašicu.

Posle dve godine u Švajcarskoj, karijera je Marinu odvela u Grčku, gde se kratko zadržala, a potom je otišla u Rumuniju, koja je, kaže, bila kruna njene internacionalne karijere. U Rumuniji je provela punih 11 godina, a neizbrisiv trag ostavila je u ekipi Alba Blaž. U Konstanci je igrala četiri godine, te u Dinamu u Bukureštu.

SUDBINSKI SUSRET

- Veoma volim da čitam, obožavam književnost - kaže Marina. - Završila sam 10. beogradsku gimnaziju, nisam ni pomišljala kada sam je upisala da ću biti profesionalni sportista, nameravala sam da studiram prava ili arheologiju, posvetim se možda novinarstvu. Povreda kolena sudbinski je odredila moj život, jer sam na terapijama srela i upoznala svog momka Marka, koji je fizioterapeut iz Beograda, sa njim najviše vremena provodim u prirodi. Oduševljena sam Srbijom, Jolića vodenica na Kolubari u Lajkovcu vratila me u detinjstvo, Divčibare su predivne, kuća Živojina Mišića u Struganiku kod Mionice, Oplenac, Aranđelovac...

- Rumunija mi je omogućila da u punom smislu upoznam evropsko takmičenje, a uglavnom sam, sticajem okolnosti, u njihovim klubovima bila vezana za srpske trenere - kaže Marina. - Sa ekipom Alba Blaž doživela sam da igram evropsku odbojku na veoma visokom nivou, bilo je to predivno iskustvo, sve je obećavalo velike uspehe. Međutim, zadobila sam ozbiljnu povredu kolena, koja me je odvojila od sportske arene. Utom, došla je i pandemija korone. U jednom trenutku, sa 35 godina, počela sam da sebi postavljam i neka druga pitanja, pojavili su se i još neki prioriteti u životu. Mogla sam, svakako, da bez problema karijeru nastavim u Rumuniji, ali sam se odlučila da se posle dugo godina vratim u Srbiju.

Foto: Privatna arhiva

Tekst potpis

Bez mnogo premišljanja, Marina je postala libero "dizelke". Dodatni motiv da potpiše za klub sa čuvene lajkovačke pruge bilo je to što je Branko Kovačević trener Železničara.

Oči vernih navijača Železničara, uz maksimalnu podršku kompletnoj ekipi, uprte su u vrhunskog libera, čije iskustvo i staloženost mnogo doprinose da se stigne do trijumfa. Marina, ipak, ističe da je ekipi veoma teško palo ispadanje u četvrtfinalu plej-ofa, kada je Partizan neočekivano sa 3:2 pobedio Lajkovčanke. Uspele su, kaže, da se oporave od tog poraza, ubrzo su uzele finale Kupa, pobedile Ub, velikog rivala.

OTAC BI BIO PONOSAN

- Sigurno bi moj pokojni otac Desimir bio ponosan i veoma srećan što nosim dres Železničara, iz varošice u kojoj su on i moja majka Mirjana odrasli - kaže sa setom Marina. - Moj otac, koji je oduvek bio srcem i dušom u sportu, bio je svedok mog napredovanja u odbojci, moja uzdanica, osoba koja mi je uvek pružala podršku i u pobedi i u porazu. Otac bi svakako bio najverniji navijač Želje na svim utakmicama. Opet, mnogo sam vezana za Rumuniju, gde sam bila strana odbojkašica sa najviše osvojenih titula. Ali, najdraže su mi titule osvojene sa Zvezdom. Najradije bih se vratila upravo u period u crveno-belom dresu.

- Odlučila sam da još jednu sezonu igram u Železničaru, pa ću videti šta dalje - kaže vrhunski libero. - Svakako, sebe vidim u odbojci, kojoj sam se potpuno posvetila. Prošlog leta prvi put sam sa našim proslavljenim odbojkašicama Tijanom Malešević i Natašom Krsmanović radila u kampu za mlađe selekcije na Zlatiboru. Počela sam da pohađam onlajn kurs za C kategoriju trenera za rad sa mlađim kategorijama, koji organizuje DIF. Trenutno sam, ipak, posvećena prvenstvu, jer je liga takvog kvaliteta mnogo jača nego lane, svako svakoga može da dobije. Zato je potrebna maksimalna priprema i motivacija za svaku utakmicu.

Foto: Privatna arhiva

 

Koliko je utakmica odigrala, ni broja se, kaže, ne zna. Svaki susret je, ističe, izazov za sebe, a njena pozicija u timu je takva da može da donese prevagu na utakmici. Ipak, odbojka je timski sport, sve kockice mozaika u ekipi moraju biti složene.

- Odbojka je moj život - kaže Marina. - Obožavam je, jednostavno živim odbojku i to je, smatram, neophodno da bi se pružale dobre partije, postizali rezultati, osvajale titule i pehari. Uz to, potreban je i svakodnevni uporan rad, treninzi, posvećenost. Samo tako svaki smeč može da stvori šansu za trijumf.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)