AH, TA MANILA: Neka se ponovi 1978. godina

PRETHODNI put kada se košarkaško Svetsko prvenstvo održalo na Filipinima, naša reprezentacija se kući vratila sa zlatom oko vrata. Drugim od ukupno pet koliko se pripisuje Srbiji, legitimnom nasledniku nekadašnje Jugoslavije.

Foto: FIBA/KSS

Pre okruglo 45 godina, u jesen 1978. godine, puleni legendarnog profesora Aleksandra Nikolića su u prvom finalu planetarnih šampionata (svi prethodni šampionati se igrali po sistemu svako sa svakim) u neizvesnoj završnici savladali Sovjetski Savez, predvođen čuvenim trenerom Aleksandrom Gomeljskim sa 82:81 posle produžetaka.

U istoj dvorani, u kojoj će se odigrati većina utakmica na ovogodišnjem šampionatu, "Araneta koloseumu" u Manili, pred 10.000 gledalaca, majstorsku partiju odigrao je Dražen Dalipagić, postigavši u meču za trofej 21 poen. Bio je popularni Praja prva uzdanica našeg tima, zajedno sa Draganom Kićanovićem, Krešimirom Ćosićem i Mokom Slavnićem i na kraju zasluženo poneo nagradu za MVP turnira i najboljeg strelca.

"Plavi" su takmičenje završili sa maksimalnim učinkom od deset pobeda, bez poraza! U prvoj fazi, u grupi A su vrlo ubedljivo redom pobeđivali Senegal (99:64), Južnu Koreju (121:85) i Kanadu (105:95). U drugoj fazi su sigurni bili protiv domaćina (117:101), Italije (108:76), Amerike (100:93), Sovjetskog Saveza prvi put (105:92), Brazila (91:87) i Australije (105:101). U idealnu petorku turnira su sem Dalipagića bili uvršeni i Kićanović i Ćosić, dok su naš tim činili još: Ratko Radovanović, Petar Vilfan, Mirza Delibašić, Branko Skroče, Rajko Žižić, Andro Knego i Duje Krstulović.

Nakon skoro pola veka, naša košarkaška reprezentacija se vraća pod zidine dvorane koja je ostala u lepom sećanju, a za one sklone simbolici, Filipini i Italijani nas i sada, kao i tada, čekaju na startu druge faze. A dobro znamo kako se to tada završilo.

Ipak, zlatna era jugoslovenske, samim tim i srpske košarke započeta je osam godina pre dešavanja u Manili. Prvo najsjajnije odličje za našu državu osvojeno je u Ljubljani 1970.

Prvenstvo se igralo u pet gradova, Karlovcu, Sarajevu, Ljubljani, Skoplju i Splitu i to je bio prvi šampionat koji se igrao u Evropi, sve prethodne smotre su bile natlu Južne Amerike. Jugoslavija se direktno plasirala u drugi krug kao domaćin takmičenja. U sistemu svako sa svakim redom su padali:

Italija, Brazil, Čehoslovačka, Urugvaj, a titula svetskog šampiona je osvojena protiv selekcije SAD (70:63), za koju su nastupali najbolji univerzitetski igrači, uz nekoliko momaka koji su igrali u Evropi. Najkorisniji igrač prvenstva je bio Sergej Belov, dok se Krešimir Ćosić našao u idealnoj petorci šampionata.

Vrhunac generacije koja je svoju odiseju košarkaškim morima započela u Bormiju 1987. na juniorskom SP, doživljen je u Argentini 1990. Sa Dušanom Ivkovićem na čelu, Jugoslavija se doslovno prošetala do finalnog meča sa Sovjetima, koji su bili nemi posmatrači u tom duelu, i najvećom razlikom u dotadašnjim finalima (92:75), "plavi" su ponovo bili na krovu sveta. To je po mnogima bio i ostao najmoćniji tim koji smo ikada imali, sa imenima poput Dražena Petrovića, Željka Obradovića, Vlade Divca, Zorana Savića, Žarka Paspalja, Jure Zdovca i Tonija Kukoča (MVP). Između ostalog, o njihovoj snazi dovoljno pokazuje nadenut nadimak - "beli drim tim".

Sankcije usled građanskog rata su učinile svoje, a SP koje je 1994. trebalo da se održi kod nas, dodeljeno je Kanadi. Na planetarnu smotru smo se vratili četiri godine kasnije, u Atini. Sa novim imenom (SRJ umesto SFRJ), ali istim epilogom.

Zbog povrede je otpao Predrag Danilović. Grci, koji su bili domaćini prvenstva nisu dali dozvole igračima sa dvojnim državljanstvom (Dragan Tarlać, Predrag Stojaković) da nastupaju, dok je zbog lok-auta u NBA Vlade Divac akcije svojih reprezentativnih drugova ispratio preko malih ekrana. Ipak ni to nije bilo dovoljno da spreči Jugoslaviju da dođe do zlata, uz samo jedan poraz od Italije. U finalu su pali Rusi rezultatom 64:62, a za MVP turnira proglašen je Dejan Bodiroga.

Poslednje zlato sa svetskih prvenstava je ono iz Indijanapolisa 2002. I došlo je sa selektorom koji i sada sedi na klupi našeg nacionalnog tima - Svetislavom Pešićem. Jugoslavija je šampionat dočekala kao aktuelni evropski prvak i uz podmlaćen sastav stigla do naslova. Porazi od Španije i Portorika su uzdrmali ekipu, ali četvrtfinalni obračun sa Amerikancima pred njihovim navijačima je sve preokrenuo. Svi se dobro sećaju trojki Milana Gurovića i mirne ruke Marka Jarića, a upravo ta utakmica dala je vetar u leđa Pešićevim momcima da stignu do kraja. Usledili su trijumfi nad Novim Zelandom u polufinalu (89:78) i Argentinom u finalu (84:77) kojim je ugrabljeno peto i zasada poslednje svetsko zlato za našu reprezentativnu košarku. Peđa Stojaković je uvršten u idealnu petorku.

Medalje na SP

1963. (Brazil) - srebro

1967. (Urugvaj) - srebro

1970. (Jugoslavija) - zlato

1974. (Portoriko) - srebro

1978. (Filipini) - zlato

1982. (Kolumbija) - bronza

1986. (Španija) - bronza

1990. (Argentina) - zlato

1998. (Grčka) - zlato

2002. (SAD) - zlato

2014. (Španija) - srebro

U Japanu i Kini nismo blistali

JESU nam Filipini ostali u dobrom sećanju, međutim, prethodna dva planetarna šampionata održana na azijskom tlu prošla su neslavno po naš tim. U Japanu 2006, u poslednjem nastupu pod imenom Srbija i Crna Gora smo potpuno podbacili završivši na 11. mestu, dok smo pre četiri godine u Kini i pored toga što smo postavljeni među glavne favorite, bili tek peti.

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije