SVETISLAV PEŠIĆ ZA "NOVOSTI": Nema nam napretka sa dva kluba u Evropi

KADA se Svetislav Pešić pre godinu i po vratio kući kao selektor, ubijali smo dokolicu pričom kako bismo se prošetali do finala Olimpijskih igara sa Amerima u Tokiju. Samo da nismo „nesrećno“ izgubili od Italije finale kvalifikacionog turnira u Beogradu. Povratak trenera koji predstavlja sinonim za reprezentativne uspehe poslužio nam je kao sredstvo za slepu odbranu od onoga što ne želimo da vidimo, čujemo ili pročitamo - više nismo ono što smo bili u svetu košarke.

FOTO: KSS

O tome gde smo, gde želimo da budemo i gde možemo da završimo, za „Novosti“ govori čovek koga oslovljavamo sa „doktor Kari“ samo kad nam je sve potaman. Pitamo ga na početku razgovora za dijagnozu stanja naše košarke.

- Popularnost košarke u Srbiji je sve veća, a potencijali sve manji. To je donekle i razumljivo, jer smo se smanjili. Još jedan utisak je da još živimo u prošlosti, od rezultata iz vremena bivše Jugoslavije, u kojima su prevashodno srpski igrači i treneri imali najviše udela. Bilo je tada i uspeha i neuspeha, ali su se oni uvek akumulirali u uspeh, zahvaljujući izboru pravog koloseka u pravo vreme.

Pitamo se kada će nam se vratiti vreme uspeha, ali ne i kako se do njega dolazi. Pešić nam sugeriše da su neki stubovi nosači opasno oslabili.

- Stalno se postavlja pitanje da li nam je potrebna ABA liga, a vrlo retko zašto ti klubovi ne igraju u najkvalitetnijoj ligi Srbije. Postalo je sasvim normalno da Mega, FMP i Borac ne igraju u srpskoj ligi, da ne govorimo o Partizanu i Zvezdi. Sa trenerskog aspekta, košarka u Srbiji stoji na četiri stuba: selekcija igrača, metodika treninga, pravila igre i sistem takmičenja. Ako je sistem takmičenja upitan, kao što kod nas jeste, onda sve pada u vodu.

Temelj košarke su klubovi, reprezentacija je kupola koja bi trebalo da ukrasi građevinu.

- Košarkaški savez je 2011. godine predao vođenje lige Udruženju klubova. Od tada se moć klubova iz godine u godinu apsolutno povećava, a odgovornost za razvoj i kvalitet košarke smanjuje. Kada govorim o Košarkaškoj ligi Srbije, ne želim nikog da kritikujem ili napadam, cenim svačije angažovanje, posebno ljudi koji to rade iz ljubavi prema košarci, ali mislim da je već nekoliko godina upitna. Ne samo po kvalitetu, nego i po svrsi njenog postojanja. Iako nijedan klub nije učesnik nekog evropskog takmičenja, samo su tri od 16 bez stranaca, za razliku od drugih zemalja sa kojima hoćemo da se takmičimo. Pa se onda čudimo zašto gubimo, zašto se nismo kvalifikovali.

Selektor nam ubacuje u vidokrug neke činjenice koje su odavno izvan domašaja perifernog vida.

- Košarka se razvija u klubovima kroz sistem takmičenja koji mi, u odnosu na košarkaške zemlje, nemamo. Španija, Francuska, Grčka, Italija, Turska i u poslednje vreme Nemačka, svi oni imaju klubove u evropskim takmičenjima. Ne računajući predstavnike u Evroligi, Turska ima osam, Španija i Nemačka po sedam, Italija, Francuska i Izrael po šest. Nema napretka košarke ako u Evropi igraju samo dva kluba, kao kod nas Partizan i Zvezda, i to godinama, ako se ne promeni sistem takmičenja i ako ne bude više klubova na međunarodnom planu. Sve drugo je samo zavaravanje.

Možda smo se kolektivno zavaravali da će jedan čovek da nam reši sve probleme.

- Sa aspekta reprezentacije, mi smo uspostavili izgubljeni kontinuitet. Sada nemamo nikakve dileme kako će se to dalje odvijati. Hoće li to biti nagrađeno i rezultatima, ne zavisi samo od nas. Od nas zavisi ono što igrači i treneri daju na treninzima i utakmicama, ali uspeh, nažalost, zavisi i od drugih okolnosti. Ako je neko pomislio da se do uspeha može preskakanjem stepenika, to nije moguće. Da jeste, Partizan bi prošle sezone sa Željkom Obradovićem osvojio sve. Trener jeste važan, ali i sve ostalo mora da bude izbalansirano. Navijačima niko ne može da oduzme pravo da traže medalje, ali mi ne možemo da se vodimo euforijom. Od poslednje medalje 2017. godine nismo se plasirali na Olimpijske igre, nije napravljen očekivan rezultat na Evropskom prvenstvu. Znam da su očekivanja velika i ja sam na to uvek spreman, sa velikim entuzijazmom radim zajedno sa igračima da ta očekivanja ispunim. Nadamo se da će se to pretočiti u određeni sportski rezultat na sledećim takmičenjima.

Sledeće je Svetsko prvenstvo u Japanu, Indoneziji i Filipinima, od 25. avgusta do 10. septembra. Da li ćemo moći da računamo na 12 igrača koji, po proceni selektora, čine najfunkcionalniju celinu?

- Prioriteti igrača i klubova su se promenili. Klubovi danas prepuštaju igračima da sami odluče da li prihvataju poziv reprezentacije. Drugo, sistem takmičenja se u Evropi drastično promenio. Sada, u aprilu, to je krajnje neizvesno. Tu su i povrede, Micić nije igrao mesec dana, Lučić dva i po meseca, Kalinić je propustio nekoliko utakmica, Bogdanović se još nije potpuno adaptirao posle te operacije. Bio sam na utakmici Atlante u Čikagu, gde je odigrao možda do sada najbolju partiju u NBA, ali je očigledno da i klub i on vode računa o tome koliko da ga opterete. I Jokić je imao povredu, pa su ga malo štedeli na kraju regularnog dela, Pokuševski je imao tešku povredu i tek sad počeo malo da igra. Ima tu i pozitivnih stvari, poput Marinkovića, Petruševa i Dobrića, kandidata koji se nameću kontinuitetom dobrih igara. Gudurić se nameće kao jedan od lidera Fenerbahčea, Milutinov je izvanredan, nažalost, igra samo jedno takmičenje. To su ti igrači godišta `94. i `95, koji će narednih godina nositi najveći teret rezultata reprezentacije.

Red je da otvorimo sezonu pitanja o nastupu Nikole Jokića za Srbiju na Svetskom prvenstvu.

- To je standardno pitanje. Kao i kod svih ostalih igrača, jedno je želja, a drugo su mogućnosti. Iz razgovora sa svima, pa i sa Jokićem, smatram da se uopšte ne postavlja pitanje da li oni žele ili ne žele da igraju za reprezentaciju. I ono što se dešavalo prošlog leta je dodatna motivacija za svakoga. Iako smo izgubili od Italije, igrači su bili vrlo ponosni, srećni i zadovoljni što su proveli zajedno čitavo leto. Ne mogu sad da kažem da jedva čekaju da se ponovo vide, ali verujem da je reprezentacija jasno u njihovim planovima za predstojeće leto. Kada govorimo o Jokiću, mnogo će zavisiti od toga koliko će trajati njegova sezona sa Denverom. Imaju šansu da osvoje titulu, prednost domaćeg terena, u seriji na četiri pobede teško je da bolji tim ne pobedi. Isti je slučaj i sa drugima. Razgovarali smo sa kapitenom Lučićem, nemačka liga se igra do 25. juna, a mi planiramo da počnemo pripreme 23. jula. To znači da ima vrlo malo odmora.

Kako definisati šta je dobar rezultat na Svetskom prvenstvu, posebno u svetlu razgovora koji vodimo sa selektorom? Da li je to direktan plasman na Olimpijske igre 2024. u Parizu, koji će izboriti samo dve najbolje evropske reprezentacije?

- To nije dobar, to je za nas izvanredan rezultat imajući u vidu ko sve igra na Svetskom prvenstvu. Na žrebu krajem aprila saznaćemo ne samo sa kim ćemo biti u grupi, nego i kakav će nam biti dalji put. Možemo da dobijemo uslovno rečeno laku grupu, a da se potom ukrštamo sa favoritima za medalje. Kako je jedna utakmica na Evropskom prvenstvu odlučila našu sudbinu, tako jedna utakmica može da odluči i u drugom pravcu. Prvi i osnovni cilj je odlazak na Olimpijske igre, nismo bili na prethodnim. Ako se sveukupno u Srbiji ne popravimo, jer košarka nisu samo Partizan i Zvezda, bićemo u velikim problemima u idućem olimpijskom ciklusu. Doći će vreme da smo srećni samo zbog toga što smo učesnici velikih takmičenja, a ne da se od nas očekuju vrhunski rezultati.

ANDREJ, MARKO I SVA NAŠA DECA

ANDREJ Stojaković, sin našeg proslavljenog reprezentativca Predraga Stojakovića, pleni talentom i sve češće se susreće sa pitanjem koga predstavlja.

- Sam je rekao da predstavlja i Grčku i Srbiju. Od rođenja živi u Americi, kao što je mnogo naše dece napuštalo zemlju i integrisalo se u novo društvo. Kad je moj sin Marko u Nemačkoj postajao jedan od najboljih mladih igrača, postavljalo se pitanje zašto ne igra za Jugoslaviju. Sad kaže da je njegov najveći neostvareni san to što nije igrao za Jugoslaviju. Nije ni mogao da bude na treninzima mlade reprezentacije, jer je u Nemačkoj išao u školu do 1. avgusta. Hoću da kažem da u svemu tome postoje razne okolnosti, u koje ljudi ne žele dublje da ulaze.

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije