SA TITOM PRIČAO O PROIZVODNJI ATOMSKE BOMBE: U Domu Vojske promocija knjige "Milutin Milanković i odbrana otadžbine" Slobodana Stojanovića

Dragana Matović

02. 04. 2024. u 14:00

MILUTIN Milanković (1879-1958) je živeo čvrsto stojeći na zemlji, usredsređen na svoj naučni i inženjerski rad. U isto vreme bio je maštar, sanjalica, koji je plovio vasionskim prostranstvima. Bio je apolitičan, politika ga nije interesovala, ali se ona zanimala za njega. Događaji su, naizgled, prolazili pored njega, ali je u svima bio, voljom ili preko svoje volje, aktivni učesnik, svedočeći na svojevrstan način o njima.

СА ТИТОМ ПРИЧАО О ПРОИЗВОДЊИ АТОМСКЕ БОМБЕ: У Дому Војске промоција књиге Милутин Миланковић и одбрана отаџбине Слободана Стојановића

Foto: D. Milovanović

Ovako o velikom naučniku govori pukovnik u penziji Slobodan Stojanović, autor knjige "Milutin Milanković i odbrana otadžbine" koja će biti predstavljena danas u 14.00 u Domu vojske u Beogradu. Knjiga, o kojoj će osim autora na promociji govoriti recenzenti dr Slavko Maksimović i Milan Stanimirović, i prof. dr Vladan Kuzmanović i Milica Sandić, svojevrstan je dokument o nemerljivoj ljubavi za vlastite korene i otadžbanu. Milanković je upornošću istraživača gradio vidljive i nevidljive mostove, povezujući Zemlju sa Suncem i spajao veoma udaljene oblasti poput astronomije i geologije.

Foto: D. Milovanović

Aerodromi koje je radio Milanković

- Njegov doprinos nauci beleže i priznaju sve svetske naučne institucije, a njegova otadžbina beleži još jedan: odanost matici - kaže Stojanović. - Razmišljao sam kako da sa pozicija rodoljublja, tradicije, morala i patriotizma istražim Milankovićev život i delovanje. I, da li to njegovo delovanje može biti putokaz, kao što je nesumnjivi uzor u naučnoj sferi.

Troslist srpske nauke

 

STOJANOVIĆ je jedan od osnivača udruženja koje nosi ime slavnog naučnika, jednog od najcitiranijih naučnika na svetu i tvorca najtačnijeg kalendara. Kada je pre 17 godina osnovana ova asocijacija, samo jedna ulica u Beogradu je nosila Milankovićevo ime. Danas 43 grada imaju ulicu sa njegovim imenom, osam škola i više od 30 ustanova.

- Sve ovo radimo da bi Srbija jednog dana dobila njegov muzej. Tesla, Pupin i Milanković su trolist srpske nauke. Ali, Milankovića se najmanje sećamo. Možda zato što je on sve što je ključno stvorio u Srbiji. Smatrao je da jedino ovde može na pravi način da pomogne svom rodu - kaže Stojanović.

Stojanović je u knjizi sagledao turbulentno vreme u kome je Milanković živeo:

- Za razmatranje Milankovićevog odnosa prema patriotizmu značajna su dva događaja. Prvi se dogodio dok je bio građanin Austrougarske, inženjer u bečkoj firmi Barona Pitela, a drugi kada je kao srpski državljanin doprineo znatnoj uštedi državnih sredstava tokom izgradnje pruge Niš-Knjaževac. Projekat takozvane Transbalkanske železnice podrazumevao je da deo pruge koja bi povezivala jugoistočnu Rusiju i Rumuniju sa Jadranskim morem prođe dolinom Timoka. Na tom delu vijugavu reku trebalo je preći čak 19 puta, što je značilo napraviti isto toliko mostova. Milanković je, međutim, izgradio projekat za samo jedan most, koji je upotrebljen za sve ostale. Kako je znao da je ovo izuzetno značajan projekat za državu, nije želeo da prihvati honorar. Smatrao je da je to njegova patriotska obaveza.

Foto: D. Milovanović

Detalj sa izložbe

O Milankovićevom patriotizmu svedoči i što se posle poziva kolega da predaje na Beogradskom univerzitetu odrekao tridesetogodišnjeg austrijskog državljanstva i uzeo srpsko. Malo je poznato da je 15 godina radio za vojsku i mornaricu.

- Kao potpredsednik Srpske akademije nauka, vodio je Tita u obilazak zgrade. Drugi susret sa njim održan je 9. septembra 1948. Tito je sa Aleksandrom Belićem, tadašnjim predsednikom SAN, Milankovićem i Pavlom Savićem razgovarao o izradi atomske bombe u Jugoslaviji - kaže Stojanović.

Foto: D. Milovanović

Saradnja sa vojskom

U javnosti nije bilo dostupnih informacija sa tog sastanka, ali je Milanković sačinio zabelešku koja se čuva u arhivi SANU. Autor knjige je u arhivu pronašao i belešku jednog "udbaša" o Milankoviću:

- Napisao je da pripada čuvenoj matematičkoj kliki profesora Beogradskog univerziteta, da je više neprijatelj, nego prijatelj. Napisao je i da otaljava predavanja, što nije bilo tačno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Komentari (0)

U NARODNU KUHINJU DOSPEO SAM IZ SVILE I KADIFE: Priča Zorana Popovića, iz Čačka, poput filmskih o milioneru koji je postao beskućnik