Reportaže

NEPOZNATA PRIČA IZ MANASTIRA LJUBOSTINJA: Iguman završio u logoru, čuvao je arhiv Vlade (FOTO/VIDEO)

S.BABOVIĆ

13. 11. 2023. u 09:51

TRSTENIK - JEDAN iguman i pesnik završio je u logoru u vreme Prvog svetskog rata.

НЕПОЗНАТА ПРИЧА ИЗ МАНАСТИРА ЉУБОСТИЊА: Игуман завршио у логору, чувао је архив Владе (ФОТО/ВИДЕО)

Foto: Biblioteka Jefimija

Bio je Božji sluga u manastiru Ljubostinja, gde su posle Kosovskog boja u 14. veku kao monahinje živele kneginja Milica Hrebeljanović i pesnikinja Jefimija.

Više od pet vekova kasnije, jedna druga, tiha figura obeležila je manastirski život, ali i pesništvo. Dragocena svedočanstva o trudu Sevastijana Putnika (1879-1951) čuva Narodna biblioteka „Jefimija“, koji je zbog rodoljublja završio i na robiji.

Nezasluženo manje poznati široj javnosti, iguman ljubostinjski Sevastijan poreklom je iz Banata, sela Samoš u opštini Kovačica.

- Rođen je kao Stevan Putnik, najstariji od trojice sinova oca Miloša i majke Pijade, koji su bili vredni i pobožni paori - zapisala je  Gordana Jovanov, Sevastijanova potomkinja, autorka monografije „O Samošu“ 2000. godine.

Nažalost, nema podataka o njegovom detinjstvu, školovanju i monašenju. U biblioteci "Jefimija" napominju, pozivajući se na više izvora, da kao zreo mladić iz fruškogorskih manastira, od 1900. do 1908. godine, „poput Jovana Jovanovića Zmaja i drugih obrazovanih vojvođanskih Srba“ objavljuje svoje pesme u raznim književnim i zabavnim časopisima, najčešće u „Bosanskoj vili“ i somborskom „Golubu“, koristeći razne pseudonime: Putnik, Putnik St, Sevastijan, Perić Sevastija.

Foto: Foto: Biblioteka Jefimija

POGLEDAJ GALERIJU

Putnik se pojavljuje u manastirima Rakovac, Prvina Glava, Febek, a veruje se da se njegov sudbinski put u Ljubostinju odigrao u vreme balkanskih ratova. Na početku Prvog svetskog rata, u vreme austrougarske okupacije u jesen 1915. godine, jeromonah Sevastijan zajedno sa jeromonahom Ruvimom iz Poljne biva optužen da je skrivao deo arhive srpske Vlade.

Oteran je u ropstvo.

- Sevastijan Putnik je kao zarobljenik od 1916. do 1919. godine rat proveo u logoru Ašah u Austriji - navodi istraživač, bibliotekar Ivan Veličković u bibliotečkom leksikonu, zasnovanom na više izvora. - Nakon Velikog rata jeromonah Sevastijan Putnik se vratio u Ljubostinju, gde ga je vladika žički gospodin Nikolaj Velimirović, prilikom posete manastiru 1919. godine, odlikovao Crvenim pojasom „za dosadanje renovanje u monaškoj dužnosti kao i javnom radu njegovom“.

Jeromonah iz Banata postaje iguman i starešina Ljubostinje 1921. godine.

- Otac Sevastijan je još mlad čovek, Banaćanin po poreklu, nasmejan i ljubazan, plemenit gospodin, pun iskrenih, toplih reči i krotkih pokreta - zapisao je Milan Kašanin, znameniti srpski istoričar umetnosti 1924. godine. - On ima veliku biblioteku, dobru kujnu i jako vino. Divno priča, a i piše: ima od njega jedna mala monografija o Ljubostinji.

Iguman Sevastijan je u trsteničkom manastiru bio sve do 1930. godine, kada je premešten u manastir Vujan, a potom u manastir Drača. O njemu, nažalost, nema podataka sve do početka Drugog svetskog rata, kada je kao izbeglica iz manastira Voljavčke sklanja u Studenicu.

Pretpostavlja se da je po oslobođenju izbegao u rodni Banat. Upokojio se 5. februara 1951. godine u Samošu i sahranjen je na Istočnom pravoslavnom groblju. Tu je kod ulaza u samošku crkvu postavljena spomen-ploča posvećena Sevastijanu Putniku.

TRAG U STIHOVIMA

VREDNE pisane tragove ostavio je iguman Sevastijan. Objavio je knjige „Manastir Ljubostinja, Čačak“, 1921, “Na vodama Vavilonskim“ Kragujevac, 1926, „Manastir Ljubostinja“, drugo izdanje, Kruševac i „Krici božjeg crva“, Beograd, 1940. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

MODERNO UKRASIO CENTAR BEOGRADA: Prestonica ne bi bila onakva kakvu je poznajemo, da nije njegovih dela
Reportaže

0 4

MODERNO UKRASIO CENTAR BEOGRADA: Prestonica ne bi bila onakva kakvu je poznajemo, da nije njegovih dela

ŽELEO je da bude slikar, a postao je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih arhitekata. Naginjao je ka akademizmu, a upamćen je kao neprevaziđeni modernista svetskog glasa. I danas, vek kasnije, mnoge njegove zgrade smatraju se remek-delima. Reč je o Vrščaninu Dragiši Brašovanu, toliko cenjenom i traženom arhitekti, koji je u prvoj polovini 20. veka utisnuo pečat u mnoge jugoslovenske gradove, ali je sećanje na njega u mnogima od njih izbledelo.

02. 05. 2024. u 08:00

SEVER BAČKE NESTRPLJIVO ČEKA SOKOLA: Novosti na licu mesta - sa neimarima i Subotičanima na brzoj pruzi
Reportaže

0 6

SEVER BAČKE NESTRPLJIVO ČEKA "SOKOLA": "Novosti" na licu mesta - sa neimarima i Subotičanima na brzoj pruzi

DAVNE 1869. godine prvi voz je stigao u Suboticu, tadašnju varoš na samom obodu Austrougarske monarhije, i sa sobom doneo duh Evrope, ubrzao industrijski razvoj, Palić pretvorio u mondensko izletište, a građane približio Somboru i Segedinu. Kao što je tada narod pomno posmatrao postavljanje svakog šrafa i praga, tako i danas svakodnevno prolazi pored radova na brzoj pruzi Novi Sad - Subotica i nestrpljivo čeka da protutnji "Soko" i da ih "približi" prestonicama Srbije i Mađarske.

01. 05. 2024. u 07:00

Politika
Tenis
Fudbal
DA LI JE JUTARNJA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)

DA LI JE JUTARNjA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)