Reportaže

VETROVI OPASNIJI OD ZEMLJOTRESA: Reporteri "Novosti" u poseti jedinom aerotunelu u okruženju od 800 kilometara

Branka Borisavljević

17. 03. 2023. u 15:26

DVE godine, pre osnivanja NASE, Mašinski fakultet je davne 1956. godine dobio aerotunel. Skoro pola veka kasnije, ova svojevrsna vazduhoplovna laboratorija i dalje je jedina i najmodernija u okruženju od oko 800 kilometara. Osim za nastavu i vežbe studenata Katedre za vazduhoplovstvo, ovde se ispituje sve što se kreće u vazduhu i ono oko čega se kreće vazduh. Neke od značajnih građevina u prestonici prošle su kroz ovu "ružu vetrova", kako bi se utvrdilo kolike udare može izdražati njihova konstrukcija. Koliko su značajna ova merenja pokazuje i nedavni katastrofalni zemljotres u Turskoj i hapšenje investitira zbog loše procenjenih temelja.

ВЕТРОВИ ОПАСНИЈИ ОД ЗЕМЉОТРЕСА: Репортери Новости у посети једином аеротунелу у окружењу од 800 километара

Ekipa "Večernjih novosti" posetila je Mašinski fakultet i "zavirila"u aerotunel. Naučna laboratorija, smeštena u podzemlju, deluje kao velika kapsula koja podseća na hodnike u svemirskim brodovima iz naučno fantastičnih filmovima. Atraktivan, futuristički prostor, u poslednje vreme je postao popularan i za snimanje muzičkih spotova.
Prema rečima profesora Aleksandara Simonovića, aerotunel je izgradio akademik profesor Miroslav Nenadović, tadašnji dekan Mašinskog fakulteta. Tokom decenija postojanja, pored brojnih vazduhoplova, ovde su testirani čuveni motor "Tomos", most "Mala rijeka" u kanjonu Morače na pruzi Beograd-Bar, rashladnitornjevi termoelektrane Kolubara B u Obrenovcu, Avalski toranj, a od novijih hotel "Metropol", Kula "Vest 65".
- Za izgradnju Avalskog tornja veoma su bili važni rezultati dobijeni u aerotunelu - objašnjava profesor Simonović. - Na maketama su se merili pritisci na spoljnim zidovima, ispitivali karakteristični pravci vetrova i određivala raspodela opterećenja.

POGLEDAJ GALERIJU

Viši stručni saradnik Miloš Januzović, nam objašnjava da se pre testiranja pravi model zgrade koja se provera u određenoj razmeri. Zatim se ta maketa stavlja na rotacionu platformu koja se ubacuje u aerotunel. Onda se pravi takozvana "ruža vetrova" i posmatra šta se dešava sa strujanjem vazduha oko tih objekata.
Profesor Časlav Mitrović, rukovodilac Centra za vazduhoplovstvo, ističe da zakon predviđa da svaki objekat koji je viši od sedam metara treba da ima sertifikat o bezbednosti na udare vetra. To se odnosi i na reklame, biloborde.
- Merimo raspodelu pritska po objektu i oko objekta - navodi profesor Mitrović. - Osim nas, u Srbiji to radi još samo Vojno tehnički institut. U slučaju "Vest 65" trebalo je da se vidi uticaj strujanja vazduha na zgrade koje se nalaze oko velike kule. Staklo izdražava velike pritske, ali metalna konstrukcija koja ga drži, ponekad usled velikog vakuma to ne može. Investitori su hteli da sagrade fontanu u središtu ovog kompleksa, ali smo ih upozorili da, ako dođe vetar sa te strane, voda će poplaviti terase do trećeg sprata. Ispoštovali su sve

MASLINOVO ULjE

- Kamere koje se nalaze u PVI sistemu sa pedeset puta u sekundi snimaju opstrujavanje čestice maslinovog ulja preko određenog profila. Na osnovu tih snimaka, računar može softverski da procenjuje vektore brzine i da li je strujanje oko tog objekta laminarno ili turbulentno - kaže profesor Goran Vorotović.

TANDERBOLT

U jednom tunelu se nalazi elisa aviona "Tanderbolt" iz perioda Drugog svetskog rata i koja je u stanju da potiskuje brzine i od vise od 300 kilometara na sat u radnom delu, što je dovoljno za ispitivanje objekata koji se nalaze na zemlji.

Ispitianja se rade na različite brzine strujanja vazduha. U Srbiji su zabeležene maksimalne brzine od 80 kilometra na sat. Zbog promene vremenskih uslova, ta zona ispitivanja je podignuta na 120 kilometara na sat.

Kako ističe profesor Mitrović, potvrda sa Katedre za vazduhoplovstvo je 24. i poslednji papir za dobijanje građevinske dozvole. Ali, nažalost, mnogi investitori to ne poštuju. On navodi primer Ulice Dimitrija Tucovića na Zvezdari, gde se na "svakom" ćošku nešto gradi.

- Ne poštuje se građevinski propisi koji se tiču udaljenosti jedne zgrade od druge - objašnjava profesror Mitrović. - Najveći problem je strujanje vazduha. U Ulici Dimitrija Tucovića ima dosta vertikalnog strujanja vazduha, od Dunava pa sve do Zvezdarske šume. Kada bočno vazduh krene da struji u malom tunelu između zgrada, prozori počnu se tresu. Kod mostova se ne ispuItuje izdržljivost metalne konstrukcije na teret, nego na vetar. Ima mnogo slučajeva gde se most srušio zbog vetra, ne zbog zemljotresa. Mi imamo samo savetodavnu ulogu i ne možemo nikome ništa da zabranimo.
Naš sagovornik ističe da, ukoliko su rezultati testiranja negativni, investitoru se savetuje šta da ispravi i da dođe na novu proveru. Onaj ko hoće da bude ispravan, prihvati te sugestije i ponovo uradi testiranje. Oni koji su nezadovoljni, odu i ne jave se i to ne prikazuju. Profesor naglašava da su zakoni odlični, ali to se ne poštuju, zbog čega se i podnose tužbe protiv investitora koji su loše odradili temelje zgrade.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ZELENSKI SAZVAO ČITAV GENERALŠTAB: Izdao hitno naređenje, tek sada sledi haos na frontu u Ukrajini

Svet

0 6

ZELENSKI SAZVAO ČITAV GENERALŠTAB: Izdao hitno naređenje, tek sada sledi haos na frontu u Ukrajini

UKRAJINSKI predsednik Vladimir Zelenski hitno je sazvao sastanak sa visoko pozicioniranim zvaničnicima Generalštaba i vojske zbog situacije na frontu, navodi britanski ekspert Aleksandar Merkuris na svom blogu na Jutjubu.

04. 05. 2024. u 20:06