OVAKO IZGLEDA ČUVENA PLAŽA IZ "DANA D": Obeleženo 80 godina od iskrcavanja u Normandiji (FOTO/VIDEO)

Ђорђе Грмуша
Đorđe Grmuša

06. 06. 2024. u 21:23

BITKA za Normandiju, na zapadu poznatija kao Dan D, vodila se 1944. godine između snaga nacističke Nemačke, koje su okupirale Evropu, i saveznika u Drugom svetskom ratu

ОВАКО ИЗГЛЕДА ЧУВЕНА ПЛАЖА ИЗ ДАНА Д: Обележено 80 година од искрцавања у Нормандији (ФОТО/ВИДЕО)

Foto: Google maps/Vikipedija

Desant u Normandiji je bio odlučujući potez koji su izvele savezničke snage da bi oslobodile okupiranu Evropu tokom Drugog svetskog rata.

Osamdeset godina kasnije, iskrcavanje u Normandiji, poznato i kao operacija „Overlord“, ostaje najveća pomorska invazija u istoriji koja je uključivala više od tri miliona vojnika koji su prevezeni preko kanala Lamanš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj.

Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice. Druge zemlje, čiji vojnici su takođe učestvovali u bici, bile su Australija, Belgija, tadašnja Čehoslovačka, Grčka, Holandija, Novi Zeland, Norveška i Poljska.

Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem posle kojeg je usledio amfibijski desant 6. juna - Dan D.

Bitka za Normandiju potrajala je još dva meseca, do 25. avgusta, koliko je trebalo savezničkim snagama da uspostave čvrst mostobran na evropskom kopnu i da probiju nemačku liniju fronta u Francuskoj, a okončana je oslobađanjem Pariza i uništenjem džepa kod Faleza.

Posle nemačkog napada na SSSR 1941. godine, Sovjetski Savez je podnosio najveći deo tereta borbi protiv fašizma u Evropi. Američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se da će 1942, a najkasnije 1943. godine otvoriti „drugi front“ u Evropi kako bi pomogli svom savezniku SSSR u borbi protiv nacista.

Već 1942. godine saveznici su počeli da pripremaju planove za invaziju na Hitlerovu Evropu. Zapovednikom operacije „Overlord“ imenovan je američki general Dvajt Ajzenhauer, koji je za operaciju morao da pripremi milion vojnika i još dva miliona ljudi za ratnu proizvodnju.

Od velike važnosti bilo je da se dobro odrede mesto i vreme invazije. Najlogičnije mesto bilo je Pa de Kale, jer je to bilo najbliže Velikoj Britaniji i vazdušnim lukama odakle bi poletali bombarderi. To je istovremeno bilo i najnelogičnije mesto, jer je tamo nemačka odbrana bila najjača.

Zbog toga je trebalo da se pronađe novo, pogodnije mesto. Saveznici su na mapi pogledali južno i uočili manje utvrđenu regiju Normandiju. Plaže Normandije nazvali su kodiranim imenima: Juta, Omaha, Gold, Džuno i Svord.

Saveznici su učestalo bombardovali celu Francusku, tako da Nemci nisu ni sumnjali da je granatiranje priprema za desant. Samo jedna trećina bombi bačena je na Normandiju. U bombardovanju je ukupno učestvovalo više od 11.000 aviona, koji su bacili više od 195.000 tona bombi. Invazionu flotu činili su brodovi osam različitih zemalja sa ukupno 6.939 brodova.

Do 1944. godine Hitlerova Evropa postala je gotovo neosvojiva tvrđava, zaštićena sa zapada Atlantskim zidom. Atlantski zid je bio verovatno najveći sistem vojnih utvrđenja u istoriji. Zid je bio napravljen u obliku rovova i uporišta s topovima i mitraljezima. Plaže su takođe bile teško utvrđene, minirane i prekrivene bodljikavom žicom. Do Dana D, nemačka vojska je ukupno postavila 6,5 miliona mina.

Napad je počeo 6. juna 1944. godine, kada je 5.000 brodova i 10.000 aviona krenulo u odlučujući napad na Hitlerov Atlantski bedem i napad za konačno oslobođenje Evrope od nacizma. Pre napada čamcima izvršeno je ogromno pomorsko bombardovanje nemačkih položaja na kopnu, što je potkrepilo invaziju.

Više od 4.000 čamaca krenulo je ka zonama iskrcavanja. Invazione snage činili su Britanci, Kanađani, Amerikanci, Poljaci i drugi koji su se borili protiv nacizma.

Avijacija je napala nemačke položaje na kopnu, oklopne jedinice, pešadijske i druge jedinice i položaje trupa dok su padobranci iskakali daleko u pozadini od iskrcavanja na plažama. Nemačka avijacija nije imala avione da ih pošalje u napad na saveznike, koji su imali totalnu vazdušnu premoć. Mitraljezi su neprekidno tukli po iskrcanim trupama, tako da je bilo mnogo mrtvih i ranjenih.

Vojnici nisu imali zaklon, mnogi su ubijeni odmah po izlasku iz čamaca, neki na plaži, dok je nekolicina uspela da se zaštiti u kraterima koje su napravile granate.

Najveće žrtve su podnele Sjedinjene Američke Države - 29.000 mrtvih, 106.000 ranjenih i nestalih. Velika Britanija je brojala 11.000 mrtvih, 54.00 ranjenih i nestalih. Kanada je imala 5.000 mrtvih, 13.000 ranjenih i nestalih.

Do ponoći 6. juna 1944. godine, saveznici su uspeli da odbiju sve protivnapade i da uspostave kontrolu nad plažama omogućujući iskrcavanje ostatka vojnika i na kraju pobedu u bici.

(Kurir)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NAJVEĆA TRANSFORMACIJA Kako je Fahreta postala Brena - Saša doživeo šok kad ju je video: Ovo neće valjati...