RADNICI IZ ZAPADNOG BALKANA DOBRODOŠLI: Nemačka ostavlja podignutu rampu

SUOČENA sa dugotrajnom i rastućom nestašicom radne snage, Nemačka nastoji da ubrza, ali i brojčano pojača, useljavanje stranaca. Vlada kancelara Olafa Šolca sprema reformu takozvanog useljeničkog zakona, pri čemu je fokus na privlačenju kvalifikovanih kadrova. Pravilo o Zapadnom Balkanu, koje već više od sedam godina uspešno reguliše useljavanje iz tog dela Evrope, treba da bude produženo.

Foto Z. Knežević

Reč je o regulativi koja se odnosi na imigraciju iz šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, uključujući Kosmet) uvedenoj početkom 2016, sa dodatnom namerom da se spreči da žitelji tih zemalja do radne dozvole u Nemačkoj dođu preko sistema za azil. Pravilo se, piše Dojče vele, pokazalo kao pun pogodak. Zainteresovanima je potrebna garancija poslodavca u Nemačkoj, a preduslov je i da, u poslednja 24 meseca od podnošenja zahteva za dobijanje radne vize, nisu u ovoj zemlji primali socijalne povlastice kao podnosioci zahteva za azil. Do sada je bilo predviđeno da se na osnovu tog pravila, useli 25.000 radnika godišnje, a planira se povećanje za sto odsto - na 50.000.

Bundestag je nedavno raspravljao o vladinom predlogu, a Pravilo o Zapadnom Balkanu nije deo novog useljeničkog propisa, nego odredbe o kojoj se paralelno raspravlja u redovima Semafor koalicije, socijaldemokrata, Zelenih i liberala.

- Nemačka je zemlja imigracije - kaže socijaldemokratska ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD). - Negiranje ovog bila je greška čije se posledice sve alarmantnije osećaju. Nedostaje na stotine hiljada specijalista. Nemačka trenutno nije najbolja destinacija za strane kvalifikovane radnike, jer im zakonodavstvo stvara velike prepreke. Želimo da to promenimo.

Klasične imigracione zemlje, kao što je Kanada, nude izglede za naturalizaciju, što je privlačno za školovane ljude, koji treba da se osećaju dobrodošlo, što podrazumeva odgovarajuću društvenu klimu. Savezna vlada sada uvodi neophodnu promenu kursa i po rečima Fezerove, "kreira jedan od najmodernijih zakona o imigraciji u svetu".

Tokom debate u Bundestagu, Aleksandar Trom evroposlanik i član opozicione Hrišćansko-demokratske unije(CDU), kritikovao je plan vlasti da olabave potrebne kvalifikacije za imigrante, jer "će doveszi do uvoza manje kvalifikovanih". Institut za tržište rada i istraživanja zanimanja(IAB), procenjuje da je broj slobodnih radnih mesta u Nemačkoj 1,8 miliona. Za 80 odsto potrebna je stručna sprema ili fakultetska diploma, dok je tek petina pogodna za nekvalifikovane i manje kvalifikovane.

Plate "potonule", keš fali

U NEMAČKOJ je lane izmeren najveći pad realnih plata u toku godine, od 2008. otkako se vodi statistika. Realne zarade spustile su se za četiri odsto u odnosu na 2021, čime je nastavljen trend njihovog pada. Cene su, međutim, porasle za 6,9 odsto, pa je nominalni rast plata progutala visoka inflacija, odnosno porast cena robe široke potrošnje. Pošto je nacionalna Foksbanka, ograničila podizanje keša, vlasnik računa koji je do juče mogao da podiže, recimo 2000 evra dnevno, isti iznos ima, kao limit, ali za nedeljno podizanje novca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije